Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 417

и Славонији (1990, 169).

су нагнуте. На местима, где се састављају лолине између бочних коса, већином су ниски превоји, те је П. веома проходна планина. Простране, плећате масе покривене су бујним ливадама и пашњацима, а на већим висинама су шуме, нарочито на северним, осојним странама. Доле је храст, више њега преовлађују букве, јал сен и липа, а на највишим местима јављају се у мањим склоповима. јеле и 60рови. Од дивљачи је у П. нарочито много дивљих свиња. Југозашадним и јужним подножјем планине пролази друм ШтипРадовиште—Струмица, западним и северним, друм Штип—Кочане — Виница—Царево Село, а преко П. води велики број стаза.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и СОтаре Србије (Ш, 1911).

П. Вујевић.

ПЛАШКИ, село у Хрватској, у области приморско - крајишкој, срезу огулинском. Лежи на родном Плашчанском Пољу, код понорнице Дретуље, где се у њу излива Врњика. Станица је личке железнице од Огулина 27 KM RE. југоистоку. Има 2.018, понајвише православних, становника, који се баве ратарством, сточарством и шумским радом. Столица је торњо-карловачке српско - православне епархије и седиште општинског поглаварства. Има православну парохију и римокатоличку жупу, пучку школу, пошту, телеграф и телефон, државну шумарију и котарску шумарију имовне општине огулинске. Уз Џарну Пилану (Југословенске Шумарске Индустрије Д. Д. у Загребу) уведена је и Творница Сандука. У општини П. има и десетак водених пилана. Има Српска Штедионица.

У околини П. има више пећина (шпиља), много понора и врела (60). На северној страни ПШПлашке Главе, 4 км к југу од П., развалине су старога града Пласи. Још се држи део главне куле и нешто градскота платна. У ШЏласима (Стари П.) је већ 1185 била жупа крбавске бискупије. У последње је време град припадао Франкашанима. Испод града било је и место Пласи, где се крајем 15 века спомињу самостан, двор племића Зебића и две цркве, ·'Ов. Николе и Св. Стјепана. 1592 Турци су разорили и попленили град и место Пласи, а становнике одвели у робље. У 17 веку насељени су тамо »Власи«. 1663 Петар Зрински саградио је кулу код данашњег Џ., да брани Турцима провале на, север.

Литература: БВј. Клаић, Земљопис земаља, у којих обитавају Хрвати, 1 (1886); Ђ. Сабо, Оредовечни градови у Хрватској

Ј. Модестин. ПЛАШКО ПОЉЕ, карсно поље у Хрватској, источно од северног краја Мале Капеле, око 24 км југоисточно од Огулина. Оивичено је са свих страна планинама.

ПЛЕБИСЦИТ У КОРУШКОЈ

На југозападу је Мала Капела (Велики Маковник 976 м, Бела Коса 998 м, Маковник 1.164 м, Високи Врх 1.125 м), на југу и југоистоку су: Мали Пиштеник 800 м, Велики Џиштеник 882 м, Терховић Врх 762 м, Стрмица 606 м и Бркуша Брдо 519 м, а на североистоку и северу дижу се: Бјело Брдо 570 м, Хум 863 м, Тројврх 599 M, Козел 598 м. — П. П. је неправилног облика. Углавном се пружа од северозапада према југоистоку, али се на томе крају продужује у правцу севера. Дутачко је око 16 км, широко 1—3 км, а, заузима површину од прилике од 21 км“. Дно поља је на апсолутној висини 390

"до 365 м, и нагнуто је према југоистоку.

Кроз П. П. протичу понорница Дретуља и њена притока Врњика. Дретуља извире на западном ободу поља, из једног врела под Кошањаком (677 м), на висини од 377 M. СОпочетка тече према североистоку, а од Турковића Млина, тде се улива Врњика, скрене под правим углом и управи ток на југоисток. На своме доњем току, код села Јање Горе, раздели се на два крака, и оба пониру у поноре око југоисточног краја поља. Врњика извире из врела на подножју Пвоздаца (487 м), и углавном тече у правцу југоистока. — Доста велики број насеља, налази се у пољу, а нека су на странама. Највећа од њих су: Плашки, по коме је поље названо, са 389 дома и 9.018 становника, и Јања Гора, са 183 дома и 1.039 становника. Језеро, Латин, Кунић и Медвеђак имају по 130—110 домова и по 660—510. становника. На целом П. П. има, у 1.100 домова OKO 5.800 становника. Кроз П. П. пролазе железничка прута и друм Огулин—Плашки — Госпић — Џерковић— Шибеник и Оплит, а преко њега воде неколико колских и пешачких путева. JI. Вујевић.

ПЛАШЧАНСКА ЕПИСКОПИЈА. ВБ. Горњо-карловачка епархија.

ПЛЕБИСЦИТ У КОРУШКОЈ. По 'Тријанонском Уговору о миру између Краљевине СХС и републике Аустрије, имало се извршити плебисцитарно гласање ста новништва у Корушкој, да ли ће припа сти Аустрији или ОХО. Корушка. је за то гласање била подељена у две зоне: зону А и зону Б, са тим, да се, ако П. у зони А испадне у корист Краљевине ОХО, изврши плебисцитарно гласање и у зони Б. Међутим, гласање у зони А, извршено 10/10 1920, испало је у корист републике Аустрије. Од гласача, који су учествовали у плебисцитном гласању, 22.025 гласова пало је за присаједињење Дустрији, а 15.278 тласова за присаједињење Краљевини ОХО. Аустриски агитатори били су развили силну агитацију код сеоског становништва нарочито тиме, да ће, ако се определе за Краљевину ОХО, морати ићи да служе војску у Македонији. Атитација је била провидна, али се пока-

= 405] —