Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 429

сна организација обухватио села средњевековне подгорске жупе.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Стаpe Србије, 1 (1911); Ј. Дедијер, Нова Србија (1913); Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века (1919).

В. Радовановић.

ПОДГОР СТРУМИЧКИ, планинска подторина у јужном крају СОтрумичког Поља, на северној страни планине —

ПОДГОР ТЕТОВСКИ, планинска подгорина у северном крају Тетовског Поља. Налази се под југоисточном | страном Шар - Планине, изнад старе жупе Доњег Полога, пред излазом Вардара из Тетовског Поља и његовом пробојницом кроз клисуру Дервен. 3

ПОДГОРА, село у Далмацији, у области дубровачкој, срезу и општини макарској; на Јадранском Мору, од Макарске 9 км к југоистоку. Заштићена од буре и северина планином Биоковом (1.762 м), а отворена топлим морским струјама и ветровима с мора, П. има особито блату климу, околину обраслу маслиницима и борицима, где и наранџа и лимун и друге јужне биљке доспевају до потпуне зрелости. Диван природни положај, блага клима и балнеолошке особине са 45%оо соне садржине, чине П. утодним летовалиштем и зимовиштем и врло подесним лечилиштем за све хередитарне диспозиције деце. Уз 60 врела чисте и питке воде има и лековито соно врело Клокун (као Кисинген). У П. има хотел Примордија, са 2 модерне зграде, и чешко-приморски пансион. Кроз П. тече поток Воденица, који и за, највеће суше мало опадне. Чувен је домаћи производ ћилимова, у врло укусном народном лука с новим лукобраном пуна је већих и мањих једрењача. У њој пристају и пароброди линије Макарска—Трпањ. Уз Џ. је рт Св. Текле, који се далеко пружио у море, и са својим тамнозеленим чемпресима, високо одскочио над површином. Ту је гробље, у коме почива врли родољуб, подгореки пустињак дон Миховио ПЏавлиновић.

П. има 2.351 становника, римокатоличку жупу са великом и красном црквом, лучку школу, уљарску задругу и сеоску благајну.

Литература: И. Сисарић, Подгора (Вијенад, 1923). Ј. Модестит.

ПОДГОРАЧ, варошица у (Славонији, у области осечкој, срезу нашичком, од Haшица 10 км (правац) к истоку-југоистоку. Лежи у брежуљастом (136 м) родном крају, на северној страни Крстова, недалеко од воде Вуке. Раскршће је друмова, у Нашице, у Овек и у Ђаково. Има 1.559 становника, општинско поглаварство, ри-

стилу. Мала“

ПОДГОРИЦА

мокатоличку жупу, пучку школу (шумарију грофа Р. Нормана), пошту и телетраф. П. се први пут спомиње 1299 у цисдравском крају барањске жупаније, као варош 1407, као трад (Каштел) 1467. Властела су били Горјански. 1532—1686 ШП. је био у власти турској; припадао је пожешком санџаку. Ј. Ин.

ПОДГОРИНА обухвата, торње токове Колубаре, Јадра и Тамнаве. Са Колубаром има 134 насеља. (8. Ваљевска Област.)

Литература: Љ. Павловић, Колубара и Подгорина (Насеља, 4). O

ПОДГОРИЦА, варош у Црној Гори, на. утоку Рибнице у Морачу. Има 8.727 становника, (1921). Дели се на стару и нову варош. Стара варош је с леве стране. Рибнице до Мораче. У њој су два краја: Варош и Мићен. Варош је старије насеље, где је био град; захвата западни део до Мораче. Мићен је источни. Варош је била, опасана високим бедемом, на коме су била, троја врата, за Зетски, Кучки и Малисореки Шут. Куће су збијене, ограђене зидом, а улице су уске и кривудаве. У трговачком крају се одржало још нешто ћепенака. У старој П. има пет џамија. Највећа. је Главатовића, зидана пред крај 16 века, и Аџи-пашина, коју је, као и Сахат-кулу, подигао, у другој половини 18 века, Аџи-паша Османагић. Већину у старој вароши чине муслимани. Нова варош је с десне стране Рибнице, до брда Горице, са широким и лепим улицама. Подигла се од осамдесетих тодина шпрошлог века, иза ослобођења Зете. Она се све више шири и напредује.

Il. је старо насеље. Под тим именом се помиње први пут око 1330, а. врло често у 15. веку. Место Рибница, у коме се родио Немања, по свој прилици је доцнија П. За стару подгоричку цркву под Горицом, коју су Турци били срушили, па је доцније обновили, прича се, да датира из времена Немањића. П. је у време деспота. Ђурђа била главно место у Зети и седиште деспотова намесника, војводе Алтомана, под којим беху област града Медуна и племена Шипери и Васојевићи. Турци су се у П. настанили у другој половини 15 века. И у њихово је доба. Ш. била, знатна варош. У почетку 17 века имала је она око 900 домова, од којих већина хришћанских. Доцније се тај однос изменио, усељавањем муслимана и шпреласком Орба у ислам. У другој половини 18 века Џ. је била дентар борбе о шревласт између босанског и скадарског везира. — Пре ослобођења (1879) у ШП. су муслимани били у знатној већини. Од тада се становништво изменило и удвостручило; иселио се један део муслимана. a II je насељавана из околних племена, тако да је у њој данас више православних (6.618. душа), него муслимана, (1.608). Католика, има 296. Старе и познате право-

== 4:17. — 3: 27