Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШИБЕНИК

pao је уступити 1124 краљу Степану, си-

ну Коломанову, Биоград на Мору, Ш..

Трогир и Сплит (задржао је једино Задар). Већ идуће тодине дужд је, вративши се с источне војне, преотео Ш., Tpoтир и Оплит, а Биоград дао до темеља разорити. Тада су се многи становници разореног Биограда склонили у Ш. (бискуп у Скрадин). Краљ Бела II СОлепи освојио је, у срећном рату са Венецијом, · око 1133, далматинске градове, међу њима и Ш., осим Задра и отока. Краљ. Отеван, син Гејзе П, дао је Ш. 1169 градску аутономију, какву су имали Оплит и 'Тротир још од времена краља Коломана: слободно да бирају из своје средине кнеза и суца, да не плаћају никаква данка, да ниједном Угрину без њихова допуштења, нема боравка у граду, и др. 1168—1180 IM. je владао византиски цар Манојло Комнин.

Тада су Шибенчани били разглашени гусари, немили и римској столици. Папа Александар 1 претио им је због недела. интердиктом. На почетку 13 века били cy кнезови Ш. Сарацен и његов син Домалдо, хрватски племић (Качићи или CBaчићи). Домалдо је израдио код краља Андрије П, да сме темпларима, витезовима божјацима, уступити Ш. за Клис, којим су они дотада господарили. Но томе су се одупрли Шибенчани, те су 25/3 1991 за заједничку одбрану уговорили савез са градовима: Трогиром, Сплитом и Клисом. Том су се приликом заверили, да ће се оканити гусарења; уједно су развалили кастел, у коме су пребивали кнезови. Како су се касније Шибенчани погодили са новим господарима, (темпларима), који су их тужили папи Александру ТУ, није познато. Једино је извесно, na су Шибенчани- сачували своју аутономију, коју им је 29/6 1270 потврдио краљ Отепан УЈ.

Да буде прави град, требао je II. Ma има и свога бискупа. Отога је у другој половини 13 века настајао, да постане бискупском столицом. Премда су се томе противили трогиреки бискуп и сплитски митрополит, Шибенчани су, на заузимање кнеза Јурја 1 Шубића и по препоруци краљице Марије, постигли то, да. је папа Бонифације УШ, булом 1/5 1298, установио у Ш. бискупију. Кнезови града Ш. били су тада моћни кнезови брибирски од. племена Шубића: Јурај 1, брат силног хрватског бана Павла (— 1312), па Јурај П, Павлов син. Са другим сином Шавловим, баном Младином П, Ш. се завадио, па су настале љуте борбе, у које су се умешали и други далматински градови и многи хрватски кнезови. У јесен 1322 свладали су' Младина његови противниTH, предвођени славонским баном И. Бабонићем, у битци код Биска, на Дицму Џољу. Младина. је затим одвео краљ Карло у Утарску, а Ш. је потврдио 8/10 1892 повељу краља (Стевана од 99/6 1270. Ме-

ђутим се Ш. налазио под окриљем Beнеције. 2/4 1324 веће града Трогира изабрало је посланике за договор са хрватским кнезовима у Ш., где је кнез и капетан био млетачки племић Александар Мауроцен. За Задране, Шоибенчане и за све Далматинце исто веће вели 27/5 1324. да се налазе »под сеном крила господина дужда и његову господетву подложни«. Тако је остало до 1358, када је угарскохрватски краљ Лудовик. победио Венецију, па се и Ш. поклонио победнику. Тада је хрватски бан Иван Чуз, у табору под Нином, издао Ш. повељу, којом му је потврдио све старе и дао нових повластица. Тако му је, међу осталим, вратио (од Задра отете) отоке Оринац и Жирје, а градски котар на конпу говећао са више села. Ш. је од тада остао веран краљу Лудовику, па и његовој удовици Јелисави. 1383 Јелисава је Ш. потврдила, све старе повластице и заповедила бану Мирку Бу-

· беку, да брани град од краљевских Влаха

и од кнеза Ивана Нелипића, који су му силно пакостили.

Кад се, 1390, на врхунац уздигла сила босанскога краља Стевана Твртка I, Te се прогласио и краљем хрватским, поклонио му се и Ш. Зато је краљ Твртко 11/6 1390

у Сутисци издао повељу, којом му је по--

тврдио сва стара права, а Ш. се морао заверити, да ће бити веран краљу Твртку и његовим наследницима. Краљ "Твртко

умро је већ 1391, а после његове смрти –

Ш. је признавао својим господаром сад краља Владислава Напуљца и његовог намесника, великог војводу Хрвоја Вукчића, сад опет краља Оигисмунда. Најпосле

“се, због љутих борби између племића и · пучана, 30/10 1412 поново дао у заштиту

Венеције. Уговор има 18 чланова. Ш. је задржао своју аутономију, под млетачким кнезом, и право, да шаље своје посланике у иноземство.

Ш. је од тада остао веран републици све до њезина пада (1797). Зато је од млетачког сената. добио HaBaHB communilas lideззипа (највернија општина). У то је вреMe Ш. лепо процвао. 215 1485 добио је право да кује свој новац. 1553 имао је преко 8.200 становника, око 1.275 огњишта. Од трговине је добивао на годину преко 50.000 дуката. Но ускоро су му додијали Турци, пустошећи његову околину и наваљујући на сам град. До краја 16 века остало је Ш. од 300 села, што их је имао, кад се дао под млетачку заштиту, само 45, па и од тих само 15, настањених. Сам град Ш. Турци су трипут опседали (1538, 1647 и 1648), али Шибенчани су их сваки пут сузбили. Особито су се прославили 1647, када су 20 дана (27/8—16/9) _издржали навале босанског паше, који је са 40.000 људи био опколио град. Одликовали су се и. 1687 при заузимању Херцег Новога.

— 994 —

djaka nadi

o_O „O „o