Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

Када је Млетачка република пропала (1797), Ш. је дат Аустрији. 1805 добио га. је Наполеон, који је декретом од 19/9 1808 основао у Ш. православну епархију за Далмацију и Истру. Столица епархије је 1840 пренесена у Задар, одакле је, после Рапалскота Утовора (12/11 1990, којим је Задар признат Италији), враћена у Ш. Под крај Светског Para II. je заузела Италија,; али је он, по Рапалском Утовору, са осталом Далмацијом (осим Задра и ЈЛа-

· стова) припао Краљевини CXC. Hama Boj-

ска ушла, је у Ш. 13/6 1999. Литература: Бј. Клаић, Опис земаља, у којих обитавају Хрвати, П- (1881);

Далмација, Спомен-књита (1923); O. (Си-

ришћевић, Наше морске луке (1927); M.

_ Абрамић, Преглед историчких и уметни-

чких споменика у Хрватској и Далмацији (Јадранска (Стража, ШП, Шибеник, 190—191); М. Главинић, Естетика далматинских градова (Јадранска Стража, МТ, 45—46); M. Црњански, Наше плаже на Јадрану – (Алманах | Јадранска – Стража, 1927), !М. Шкарица, Низ нашу обалу (Јадранска Стража, 1D); Јурја Шижгорића спис Де situ Ilyriae et civitate Sibenici а, 1487 (Грађа за повијест књижевности хрватске. Издаје Југославенска Академија, П, 1—19); Алманах Краљевине ОХС, 8 део (1927/28); Ф. Шишић, Повијест Хрвата у време народних владара (1995); Преглед повијести хрватскога народа (1920). Ј. Модестин.

ШИБЕНИН СТАНКО ДР. судија (1/1 1885, Госпић). Гимназију је учио у Карловцу, а правне науке на. Университету. у Загребу. После свршених правних наука, служио је у судској струци у Хрватској. После Светског Рата отишао је ради слабог здравља, у пенсију, те се бави економијом. Као присталица, Хрватске“ сељачке странке изабран је четири пута за народнот посланика. Био је потпредседник Народне Окупштине, министар Атрарне Реформе и председник Народног сељачког клуба. ДО.

ШИБЕНИЧКА БИСКУПИЈА. БВ. у Додатку. ШИБОВИЧКО ЈЕЗЕРО, језеро у Србији, око 19 км западно-југозаладно од варошице Ивањице (на Моравици). Уоквирено је кречњачким планинама. На северу се диже Мучањ (1.511 м), на западу Беле (Стене (1.462 м) и Јаворић Врх (1.470 M), Ha југу Томића Кршеви, а на истоку Чемерница (1.370 м). Ш. Ј. је овалног облика. Пружа се од југа ка северу, и у истом се правцу сужава. Дугачко је 17 км, широко је до 1'2 км, а површина му је око 1:17 км. Апсолутна. висина Ш.: Ј. је нешто виша од 1.200 м. Језеро нема ниједне притоке нити видљивих извора, који га хране.

: ПО,

ШИВИЦ АНТУН, шумарски референт Љубљанске Области (13/2 1879, Љубљана). Основну школу и тимназију свршио

· именован Ок. округ Радовљица и Крањ, развио је ве-

_ шумарском

ШИЖГОРИЋ |

је у Љубљани. 1899 отишао је у Беч, да на. Високој Школи за Културу Тла учи шумарство. После свршених наука (1909), ступио је у службу кнеза Шварценберга у Горњој Штајерској, а две године додније примљен је у државну службу код секције за заграђивање бујица у Бељаљу, на ком је пољу много радио за затрађивање дивљих бујица по Корушкој. Када је 1906 шумарским повереником | за

лику делатност око подизања. сељачких шума. Ш. је организовао службу шумарског референта на начин, који је служио као пример и за друге срезове у Крањској. Ш. је 1911 премештен Дежелној влади у Љубљани. 1918 Ш. је организирао шумарску службу Оловеначке, те је 1990 именован шефом општеуправнота одсека у одељењу · Дежелне владе за Словеначку. После ликвидације покрајинских управа, крајем 1994. Ш. је именован шумарским референтом Љубљанске Области. Поред званичног рада Ш. је радио и на стручној књижевности. Он је написао велики број стручних чланака из шумарства,

· за сељаке у листу Кметовалец, те је мно-

то допринео популаризовању шумарства у Словеначкој. После ослобођења и уједињења, Ш. је писао више чланака у Шумарском Листу, Алманаху, Шумарско-Ловачком Календару и т. д. 1914 изашло је његово дело: Пољудно наводило ва мјерење леса, које је 1922 доживело друго издање. 1919 написао је: Споменицу о мишљењу тоздарског друштва прама Аграрној Реформи. У наклади Југословенског Шумарског Удружења изашло је 1923 њетово дело: Гоздарство в Словенији, које“ са, много слика прегледно и јасно показује шуме Оловеначке. 1998 је написао: Шумарство у ЈБубљанској Области 1926 и 1927, са тачним статистичким материјалом. Ш. је члан редакционот одбора Југословенског Шумарског Удружења за Словенију, и уређује лист Ловец, орган СОловеначког ЈЛовачког Друштва. Ђ. Ненадић.

ШИД, варошица у Срему, железничка станица на прузи Винковци—1.—(Сремска Митровица, и (Вуковар) Ш.—Сремска Рача.“ Има. 6.205 становника. у 1.400 домова, општинско и среско поглаварство, котарски суд, православну парохију, дом сестара Басиљевки, гркокатоличку жупу, евантеличко-аутсбуршку пасторију, 'основну и вишу пучку школу, шумску управу крижевачке бискупије, средоточну пецару жесте, сухомесну и млинску индустрију, 4 новчана завода, пошту, телеграф и телефон. J. M-n.

ШИЖГОРИЋ ЂУРО |{Sisgoreus), хуманист 15 века. Родом је био из Шибеника. Постао је рано каноник, а од 1469 био је помоћник бискупа, Луке Толентића, па је као такав 1485 записнички утврдио чудо, које се десило у шибенској цркви Ов. Ма-

= 995: — +