Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШИЈАРТО

рије (27/8 1483). 1477 штампао је у Млецима (рег Адатит Кодис!) зборник својих латинских песама, које су се врло цениле, те је због њих овенчан ловором. Њетов спис Де зна Шупае еб ступабе Sibeпјст (1487), штампан је тек у новије доба (М. Шрепел, Грађа за повијест књижевности хрватске, 2). Ш. је био врстан хуманист, те су његове песме много читане још у 18 Беку. и. И

ШИЈАРТО СТЕВАН. Ф. у Додатку. ШИЈАЦИ. БВ. у Додатку.

ШИЈАЧИЈА, ШИЈАК. В. Славонска Пожега. ШИЈАЧКИ ДУШАН, новинар (27/2 1882, Стари Футог, Бачка). Новинарству се одао још као гимназиста (1897) у Социјал-Демократи, још као ђак је сарађивао у Окерлићевим Радничким Новинама и био је главни сарадник шаљивот листа Шило. Доцније је био сарадник у више београдских листова, десет година је био стални дописник љубљанског Оловенца, а неко време и дописник софиског Дневника. После балканског рата издао је дело: Балкански рат у слици и речи. За време Светеког Рата радио је као новинар у Солуну, на Крфу и у Женеви, Паризу и Њујорку. Још за време рата покренуо је у Женеви свој часопис Видов-Дан, и издао до четири опсежне књиге, са многобројним илустрацијама из Оветског Рата. После рата израдио је велики алманах Пашић. Осим Tora, jom пре ратова, поред споменице

Авди Карабетовићу, штампао је у посеб--·

ним књигама своје радове: Кроз Босну и Херцеговину, Дубровник и Бесмртници. Заслужан је за илустровану хронику у српској дневној штампи. M. M.

ШИК ОТОН (926/5 1883, Беч). Апсолвирао је Трговачку Академију у Загребу. 1902 отишао је у Америку, где је био у почетку запослен 'у Американско- Швајцарској Банкарској Кући Ргпсех Со, Када је основан Union Trust, moBBaH Je као директор иностраног одељења, да организује и води том концерну припадајуће Стоп Savings Bank ol Pittsburgh, После трогодишњег успешног рада вратио се у домовину, и био је 15 тодина тајник Хипотекарне Банке и уједно управник Ђанке за Промет са ПНекретнинама. У том својству саградио је 27 станбених дво- и трокатница, те је тако допринео олакшици оскудице станова, у Загребу. 1920 основао је Међународну Банку, чији је потпредседник. СЛ

ШИЛО, острвце на Јадранском Мору, западно од северног краја острва Корната. Лежи на 43%51'9' сев. шир. и 15914 ист. дуж. Гр. Ш. је издуженог облика, пружа се од северозапада на југоисток, на коме је крају зашиљено. Дугачко је 16 км, широко до 0'6 км, а површина му је 1'4 кум“. Ш. је кречњачки, стеновит, безводан и го шкољ, висок 61 м. JL B.

ШИЛОБОД-БОЛШИЋ МИХАЉ, кајкавски писац (1724, Под Окићем — 1787, Овета Недеља). Философију је свршио у Бечу, а теологију у Болоњи. Служио је као свештеник у Св. Тројству и Мартинској Веси. Писао је латинске песме, а на хрватском језику је издао дело: Аритметика хорватска, која је код кајкаваца још и сада у традицији позната под именом свог аутора (Шилобод). Анонимно је издао деno: Кабала (1768). А. Б-М.

ШИЛОВИЋ ЈОСИП ДР., професор казненог права и поступка и правне философије (8/9 1558, Прапутњак, општина Красица, срез Сушак). Четири нижа разреда. тимназије свршио је у Сењу, остале у Загребу, правне науке у Загребу, где је добио докторат права. Посветио се најпре судству, а затим је прешао у административну службу код бивше кр. земаљске владе. 1894 именован је за редовног професора грађанског парбеног и изванпарбеног поступка, али је већ 1897 заменио ту катедру са катедром казненог права, казненог поступка и правне философије. Као професор тих предмета Ш. је васпитао, кроз три деценија наставничког рада, цео низ генерација ваљаних криминалиста. Успешан његов наставнички рад по-

пуњава његов обилни научни рад на по-.

љу криминалне политике и криминалног права. Важнији су му радови: Тумач грађанском парбеном поступнику (1894), Запуштена и злочиначка „Marame: (1900), Zwangserziehung Minderjahriger in Kroatien (Mitteilungen des Intern. Krim, Vereins, 1902), Нужна обрана, Руски превентивни и казнени заводи (1902), Чедоморство (1907), Казнена одговорност учитеља. (1908), Увје-

“ тна осуда (1910), Потибељан злочинац (1912),

Узроци злочина, (у издањима Матице Хрватске, 1915), Les garanties de la libertć individuelle en Croatie M. Le patronage des libčres en Croatie {Revue penit, 1921), IIpeдавања о казненом праву (1918), Казнено право (1920). Поред тога радио је и на пољу хрватске правне историје, па ту помињемо О развоју кривње у хрватском казненом праву (Рад, 194), и Покушај у хрватском казненом праву (Рад, 209).

Као организатор научног рада истакао се Ш. особито као уредник Мјесечника (издаје Правничко Друштво у Загребу), јер му је у току од 22 године (1892—1913) пошло за руком, да на заједнички посао око правних наука, и са теориске и с практичке стране, прикупи све виђеније правнике, и тако подигне тај часопис до примерне висине. :

У политичком је животу Ш. такође сарађивао, и био је цео низ година заступник на Хрватском Оабору, односно делегат на Заједничком (Сабору у Ђудимпешти. Али нарочиту пажњу треба обратити на Ш. рад на социјално-каритативном пољу, тде је он последњих година у Хрватској ступио свакако на прво место. Већ у свом

— 996 —

dis aki