Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

научном раду посветио је Ш. нарочиту пажњу превентивним мерама код криминала, напосе колико се то тиче младежи, коју по његовом мишљењу треба више збрињавати него кажњавати. Овамо спада и његова борба против алкохола и незнања (побијањем аналфабетизма). Ш. је био један од главних оснивача Јитге ва Заштиту Деце (1914), којој је био главни задатак да децу заштити од покварености, па онда и неће доћи у сукоб са криминалом. Али шире поље рада било је Ш. отворено ратом, када се у разним деловима нашега народа, почела јављати глад, која, је нарочито много жртава тражила, међу децом. Ш. је основао средишњи земаљски

одбор за заштиту породица мобиливова-·

них и палих војника у Хрватској и Славонији, коме је била сврха, да спасава децу из гладних крајева, напосе из Босне, Херцеговине, Истре, Далмације и (СОловеначке и да их смешта код породица, имућнијић крајева Хрватске и Олавоније. 'Гако је спашен врло велики број деце. После уједињења, прозвао се тај одбор Обласни одбор за заштиту деце и младежи, и наставио свој рад према промењеним приликама, водећи бриту о запуштеној младежи, сирочади, удовицама, немоћним и болесним. На милионе динара сабрано је у ту сврху. 1920 концентрисан је хуманитарно - каритативни рад тако, да се је Обласни одбор трансформисао у Народну Заштиту Савеза, Добротворних „Друшта,ва у Хрватској и Славонији, којој је главна сврха, да се рационално подели рад на хуманитарно-каритативном пољу, и да се подупре свака акција, која иде за заштитом деце, и у опште морално. и. материјално бедних. Целој тој акцији, почевши од Средишњегт Земаљског Одбора, био је стално на челу Ш., не само као њен формални председник, нето као стварни вођа и организатор, који је и у најтежим приликама нашао пут којим треба поћи. М. Костренчић.

ШИЛОНК (ЈУЖИНА, ЈУГО) је ветар, који дува на Јадранском Приморју и на острвима са југа и југоистока, у правцу пружања обале. Он 'дува у свима случајевима, кад је на северозападу развијена барометарска, депресија, било око ЈЛигурског или Тиренског Мора, било изнад свверне Италије или северног Јадрана, a, TO се много чешће догоди у зимској, но у летњој половини године. Зато је Ш. нарочито чест у хладнијим месецима, од јесени до пролећа. Осим тога, чешћи је на јужној, него на северној половини Јадранског Мора. Зими, кад је море топло, изнад Средоземног и Јадранског Мора је низак атмосферски притисак. Тада се низ барометарских депресија може слободно жкретати путањом Ма, т. ј. преко Јадранског и Јонског Мора на југоисток, а то на већем делу нашег Приморја изазива, дување Ш. док на северном Јадрану влада бура. У јесен и у пролеће, кад путања бароме-

ШИЉЕГАРНИК,

тарских депресија лежи северније, смењују се бура и Ш. Често овај дува на југу, она на северу. Ако се барометарска мини-

ма крећу попречно преко Јадрана, према

Панонској Низији, дуваће на целом натем приморју Ш. :

Шошто је у јесењим и зимским месецима море много топлије од ваздуха, обично се при Ш., који претежно дува изнад мор-

| ске површине, температура повећа изнад

нормалне вредности. На Реци је нормалHa температура новембра 96" јануара 5:29, али се при дувању Ш. повећа у новембру до 179—18%", у јануару од 7:5% до 12:5% 0, и остаје у току целог дана тотово непромењена. Поред тога, Ш. је влажан ветар, али је обично при његовом дувању релативна влажност мања од 75%, а повећа се тек кад ветар знатно ослаби. За Ш. је нарочито карактеристично што доноси тусте, оловно сиве облаже и кишу, која претежно пада у испрекиданим пљусковима, а често је праћена и непогодом. Кадикад су при Ш. пљускови толико јаки, да са планинских страна односе ораницу заједно са сетвом, а реке изађу из корита. Па ипак сната Ш. није сувише велика, и смањује се од пучине према копну. Његова просечна брзина од јесени до пролећа, је 5—6:5 м/сек, али чешће дува као јак ветар, а врло је ретко снажан као бура. У Пуљу је најачи Ш. био 25/2 1879, када је дувао брзином од 111 км на сат, односно 30:58 м/сек. Иначе му је брзина доста, ретко већа од 50 км/сат или 14 м/сек. Међутим је при Ш. море узбурканије, но при бури. Он диже високе таласе, особито на отвореном мору, а у каналима између острва изазове јаке морске струје. Напослетку је за Ш. карактеристично, да MOже дувати по неколико дана без престанка. Варијације времена »по јужини« су т. зв. троми Ш. (зегосео шагло), т. ]. тишина после дувања Ш. са сталним 3апарним и кишовитим временом, а с друге стране свежи Ш., т. ј. време, у коме је југоисточни ветар хладнији и сувљи од обичног Ш.

Литература: ДпаЈјег, Џђег деп 5егrocco zu Zengg (Ме, Ле взсћ, 1870); Е. Stahlberger, Sciroccosturm zu Fiume am 9, Oktober (Met, Zeitschr,, 1870); RH. Mapки, Климатске прилике Далмације (Сплит, 1924). П. Вујевић.

ШИЉЕГАРНИК, планински гребен у Јужној Србији, између река: Бабуне-Гополске, јужно-јутоисточно од планине Г0лешнице, а 22 км западно-југозашадно од Велеса. Пружа се од северозапада, на, југоисток, и у истом се правцу снижава (1.700—1.100. м). Југозападна, страна, Ш. врдо је стрма, често окомита, док се североисточна блажије спушта према долини Тополке. На северозападу, · преко – Иванова (Врха (1.909 м) и Бегових Вирова (2.119 м), Ш. је везан за Голешницу. Цео Ш. је стеновит, го, са мало потока. Гребе-

— 997 —