Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШИМИЋ

ном Ш. и преко њега воде ставе, а грађених путева нема ни у даљој околини. О ||...

ШИМИЋ АНТУН BPAHHO, mnecHHK и критичар (18/11 1898, Дриновци, Херцетовина — 92/5 1925, Загреб). Основну шкоду свршио је у месту рођења, а гимназију је учио у Широком Бријегу, Мостару, Винковцима и Загребу. У осмом разреду напустио је школу, па је живео као новВинар и књижевник, понајвише оскудно. Већ као гимназиста писао је фељтоне у Обзору, а наставио је књижевни рад у Гласу Оловенаца, Орба и Хрвата, Југоеловенској Њиви, Хрватској Просвјети, ПШламену, Гричу, ОСавременику и др. штампајући у њима оцене, чланке и песме.

Ш. је веома млад свратио на себе пажњу озбиљношћу, а своју је књижевну физиономију утврђивао све више солидним студијама европских књижевних IIOјава, о којима, је и реферисао. Размерно је веома брзо прошао код њега период књижевног разметања: 'у последњим годинама он је иступао тотово као неки литерарни стармали, уживајући велик углед међу млађим литерарним поколењем. У песмама, се Ш. отео утицају својих узора, настојећи, да створи свој жанр лирике, у којој се избегава свака непотребна реч, сводећи песму на неку врсту законика. Истим принципима, краткоћа и језгровитост, вођен је био и у свом осталом IIHсању. Као критичар обарао је опште признате величине (Видрић, Назор), оперишући и овде углавном помоћу стилистичких особина нападнутих. Због оштрине судова упоређивали су Ш. са Љубомиром Недићем. За своја начела издавао је засебне листове: Вијавица (1918), Јуриш (1919). 1923 био је, уз М. Беговића, сауредник Савременика. Најдуже му се одржао Књижевник (1924 и 1925), кога је после његове смрти покушавао да издаје млађи му брат Отанислав Шимић (8/4 1904), који је иначе објављивао песме и оцене у (Савременику, Југословенској Њиви и др.

Литература: Ф. Алфиревић, Јутословенска. Њива, 1925; И. Невистић, Вијенад, 1925; И. Јаковљевић, Хрватска IIpoсвјета, 1995. А. Барац.

ШИМИЋ НИКОЛА, књижевник и публицист (18/8 1854, Итрани, Макарско Приморје, Далмација — 1918, Играни). Основну школу свршио је у Макарској, прва два разреда гимназије у Преку код Омиша, а. остале у Сплиту. Овршивши Богословију у Задру, взаређен је за свештеника. (1878) и постао је надстојник сплитеког семеништа. 1879 постао је управитељ жупе у Брелима, а 1880 капелан у Средњем (Селу, на отоку Шолти. У Задру је био главни сарадник Народнога Листа 1881—1882 и 1888—1900. Ту је 1881 постао тајник Матице Далматинске, па је у том својству много година уређивао Коледар Матице Далматинске (1881—1900). Матица Далма-

тинска издала је његове књиге: превод Смајлеове Штедње (1885), Пучка просвјета (1889) и Маркове успомене (1897). У Задру је покренуо и уређивао књижевни

часопис Искра, који је излазио 1854—1887

и 1891—1894. Издао је збирку приповедака: Слике и црте из сеоског живота (1887).

Литература: Никола Шимић, Јубиларни број Народног Листа, 1862—19192 (1912); А. Петравић, Н. Шимић (Нове студије и портрети, 1910). B. B.

ШИМУНИЋ ИВАН ДР., исусовац, родом из Међумурја (7/6 1723). Био је професор у загребачком колегију, а кад је укинут његов ред, жупник у Отридову, затим каноник чазманског каптола, па је као такав и умро у Вараждину. Много се бавио питањем раскола у Христовој цркви, па је 1763 штампао у Загребу дело: Вгеу поtitia schismatis Graeci et contraversiarum

. orientalium in questiones didacticas, chro-

nologicas, historicas et dogmaticas distributa. Accedit diatriba de ritibus ecclesiae Graecae, Био је и окретан пригодни песник латински. 5. ШИМУНОВИЋ. ДИНКО, књижевник (5/9

1873, Книн, Далмација). У Арбанасима, крај Задра, свршио је учитељску школу

(1892). Као учитељ служио је у далматин- ·

ским селима Хрвацима, Крају и у Дицму. Сада је професор у. обртничкој школи у Сплиту. — Прва Ш. новела, Мркодол, иза-

“о шла је у задарском Ловору (1905), а даљи

му се рад развијао у Савременику. Друштво Хрватских Књижевника издало је прву збирку његових новела, Мркодол (1909), која је преведена на руски и чешки. Матица Хрватска издала је роман: Туђинац (1911) и збирку новела: Ђердан (1914). Аутобиографски значај има његова. књига: Млади дани (Загреб, 1919), и њезин наставак: Младост (Загреб, 1920). Последње му је дело роман: Породица 'BHHчић (Београд, 1923). Поред белетристике, Ш. се бави и педагогијом, те је написао низ стручних радова о психолошким, дидактичним и у опште васпитним питањима. Ш. је један од најбољих савремених хрватских приповедача. Два различита пејсажа, плодна детињска Крајина и врлетне клисуре Динаре, и два типа људи јављају се у свем његовом раду. Ш. је рођени новелист, изворан сижеом и стилом и техником. Према старијој сеоској новели он је створио модерну сеоску новелу, у којој се над фолклором истиче психологија, а нарочито је запажена фина психолошка студија његових женских ликова (Муљика, Рудица и т. д.). |

Литература: А. Барац, Д. Шимуновић. Књига есеја. Б. Водник.

ШИНТИЋ ЈОСИП, подмаршал (8/10 1852, Горња Вас, котар Јастребарско — 13/2 1921, Загреб). 1872 ступио је, по свршетку Војне Академије у Винер-Најштату, као по-

— 998 —.

до аде

на,

dpakjaaaalk

i | i

ои

Хорна овца aka aa agiy ya