Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ручник, у 16 хрватску пешачку пуковнију, а 1877 је постао натпоручник. 1877—1879 свршио је Ратну Школу у Бечу. 1879. дОдељен је главном стожеру код тенералног заповедништва у Загребу. 1882 истакао се у храбром и успешном вођењу чета за време устанка у Босни и Херцеговини, и постао је капетан главног стожера. код 4 зборног заповедништва у Будим-

пешти, касније код 13 пешачке четне ди- |

визије, 1/4 1890 премештен далматинској 29 пешачкој пуковнији. 1891 постао је мајор, 1893 заповедник 30 ловачког батаљона, 1894 потпуковник, 1897 премештен је домобранству и постао пуковник и заловедник 25 домобранске пуковније у Загребу, 1900 бритадир код 83 домобранске бри_ таде у Загребу, 1904 тенералмајор, 1912 · подмаршал, те је ступио у пенсију..

: В.

ШИПАН, оток у Јадранском Мору, 499 49'—490 46' сев. шир., 17955“ ист. дуж. од Гр. Лежи, до 3 км широк, напоредо са, дубровачким ~ копном, од северозапада к југоистоку, 9 км у дужини. Од копна га раставља Колочепски Канал, од отока. Лопуда на југоистоку Лопудска, а од Јакљана на северозападу Џомпејева Врата, које се име доводи у везу са једном епизодом у грађанском рату између Цезара и Помпеја (47 пре Хр.). Дивљеромантични крај описао је песник Гисапиз у епосу |РћагзаНа, а догађај (како је Помпејевац Октавије избегао Цезаровцу Ватинију) Цезаров легат Ни Ниаз, Ш. је највећи од 7 Плинијевих Елафитских (Јелењих) отока. Он је по свој прилици стари Таурис. Заузима, 20% KM? површине. Његов је највиши врх Св. Илија (223 M висок). Има 913 становника. Природа је на Ш. бујна. Насред отока има зелена долина (бор, винова лоза, маслина). Тамо је, по традицији, био двор напуљског краља песника Рене од Анжу-а (— 1480). Прочелни натпис с двора налази се у британском Музеју у Лондону. Ш. је даровао Дубровнику краљ Михаило (1050—1080). Дубровчани су тамо изашиљали кога свота властелина 3а кнеза; он је седео у Шипанској Луци, главном месту отока, у западном. Приморју, наврх 2 км дуге, 2 % км широке морске · драге. 7

Ш. Лука (571 становник) седиште је општине и римокатоличке жупе, мореко је купалиште и летовалиште, погодно. за трудоболне, нервно слабе и реконвалесценте. ПЏаробродска, је станица на линији Дубровник—Отон. Има пучку школу, пошту, творницу сардина. :

Суђурађ (342 становника) је жупеко ме-.

сто у јужном Приморју Ш. и паробродска станица на линији Дубровник—Отон. Крај морске обале лежи оригинална, утврђена вила породице де Стефанис (са надимком Скочибух), дело 16 века. Од Суђурђа 1 км на североистоку налази се самостан Ов. Михаила, Пакљена, који се спо-

ШИРОКА КУЛА

миње 1272, али је од калуђера већ давно напуштен. : | Литература: Л. Војновић, Дубровник, једна историска шетња (Ш, 107); B. Милић, Један дан на Шипану (Биенац, 1902, 282/88). Ј. Модестин.

ШИПАНСКА ЛУКА. HB. Шипан.

ШИПЕНК ВИКТОР, сликар (16/2 1896, Доpa, Стубица). Сликарску Академију свршио је у Загребу. После рата, који та је прекинуо у његовом уметничком раду, отишао је надаље студије у минхенску Уметничку Академију. Од 1918 приредио је низ колективних изложби, нарочито акварела са мотивима из Немачке, Италије и Хрватског Загорја. Живи у свом родном месту. 4. MJ

ШИПУШ JOCMII HAPJIOBMAHMH. laдао је, потпором бискупа Максимилијана, Врховца, књижицу: Темељ житне трговине (1796). У том делу расправљао је о важности ратарства, о експортној и импортној трговини, о забрани спекулације са залихама жита, о поскупљивању хране, о уређењу великих магацина за јефтино исхрањивање народа, о слободној трговини. С

ШИРОК КАРЕЛ, омладински песник и писац (26/10 1889, Шмартно в Брдих при Горици, талијанска (Оловеначка). После свршене основне школе посећивао је Ш. неко време гимназију у Горици и Трету, затим се приватно спремао да ступи у учитељску школу, коју је свршио 1905 до 1909 у Копру. 1909—1924. служио је у разним градским школама у тршћанској околини, највише у Шкедњу. 1924 отпустиле су га талијанске власти из службе. 19925 био је уредник словеначког политичког недељног. листа Новице у Трсту, а јануаpa 1926. добио Je учитељско место у Чрномљу и постао је југословенски држављанин. — књижевним радом почео се Ш. бавити у учитељској школи; са, песмама и цртицама је сарађивао код Звончка (1909 до 1915, пееудоним К. Андрејев и др.), код недељне ревије Њива (1919), код Новог Рода (1920—19925), Јаселца и Нашег Гласа (1927). У књижном облику је издао две збирке омладинских песама: Јутро (1920) и Полжја хишица (1926), између којих је друга веома љупка, и збирку омладинских приповедака: Олеџи славчки (1999). Ш. је писао и у политичке листове у 'Трсту (Новице) и у Љубљани (Дан, Југосла– вија, Јутро), и сарађивао је као глумац и вођа код драматичког крошка у Шкедњу до насилног рушења дворане од стране. Талијана. 2. ONI

ШИРОКА НУЛА, село у Хрватској, ПШримореско-Крајишка. Област, срез Госпић, општина и пошта Лички Осик; од Личког Осика,. 5 км к североистоку уз друм у Бунић. Има 361 становника, у 80 домова, римокатоличку жупу и православну парохију, пучку школу.

= — 999 —