Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШИРОКИ БРИЈЕГ

У народном причању често помињана Ш. К. лежи у североисточном крају ЈЛичкога Поља, куда је већ у врло старо доба морала водити цеста преко ЈБубова Крбаву и даље на исток, одвојивши се од тлавне римске цесте, која је из Гацке преко Јањче водила у Лику и даље у Далмацију. Код Ш. К. ваљда је било насеље већ у предримеко доба, јер су се у околини нашли предмети из неолитског и железног халштатског доба, а на брегу Варошини (у марту 1846) 15 комада бакргних северно-афричких новаца, налик на оне што су се нашли код Мазина. Римеко се насеље простирало од католичке цркве преко православне парохије и цркве око височице Буздована до врела Чекрка. Особито су обилни налази на Вранића громили и код парохије, где су се нашли и

остатци римекога миљоказа. из доба. цара:

Трајана (98—117). На врелу Чекрку се сада 'из једног римекот саркофага напаја стока.

Литература: Ј. Бруншмид, Археолошке белешке из Далмације и Паноније (Вјесник Хрватског Археолошког Друштва, 'н. с. 3, 182—154); Предмети халштатскога, доба из гробова у Вранић-тромили у Широкој Кули (Вјесник, 5, 63—72); КО Patsch, Die Lika in romischer Zeit [1900, 60—66). Ј. Модестин.

ШИРОКИ БРИЈЕГ је главни део насеља, Мокрог у Херцеговини. Мокро је у мостарском срезу, западно од Мостара. Има. 1.798 становника, све ~ самих – католика. На MJ. 'B. су католичка црква и фрањевачки манастир са гимназијом, 3емљорадничка задруга, водна вадрута и ткаоница ћилима. М. Ф.

ШИРОКИ ЈОСИП ДР., музички научењак {8/5 1882, Вирје, Хрватска). Основну шШколу је похађао у Вирју, реалну гимназију у Беловару, Карловцима и Затребу, где је и матурирао. На затребачком Университету је учио права, а касније је у Бечу апсолвирао философију, математику, физику и музичку науку. Први је од Хрвата, у Бечу докторирао из мувикологије. Кратко је време био суплент на реалној тимназији и са њом спојеној вишој трговачкој школи, а после неког прекида, у горњоградској гимназији у Загребу. Сада живи повучено у. свом родном месту.

Радио је (у фонографском Архиву Академије Знаности у Бечу, и за исту је сенимио плоче пучког певања, свирања. и наречја из Вирја. Изумео је музичко-акустички апарат (патентиран у Ђечу и у Пешти), Универсалтонометер, у коме су јасно предочени сви акустички сустави модерне музичке праксе, почев од питагориског, до природног и темперованог, и у коме су узети у обзир и егзотични музички системи. У рукопису има неколико студија о нашој пучкој музици.

Литература: Хрватска душа, Ал. манах (П, 1928). 4.7.

HIHPOHO. B. Ios.

ШИРОЛА БОЖИДАР ДР. композитор и музички писац (20/19 1889, Жакањ, котар Карловац). Свршио је гимназију у Загребу, где је на философеком факултету слушао математички и филосеофеки одсек.

"Музичком теоријом почео се бавити као

самоук, а доцније је на Университету у Бечу докторирао из музикологије. Композицију (контрашункт, форме и инетрументацију) учио је. приватно код Зајца. Наставничку је службу почео најпре у доњоградској гимназији, затим је био у првој реалној гимназији и обртној школи. Сада је у средњој техничкој школи. Компоновао је низ дечјих песама за маријонетске игре, неколико обрадба Haродних песама, Мразове сестрице, Попев-

ке 1, Попевке II Hg Кипци, за једно грло:

и клавир, неколико обрадба пучких попјевака за мушки и мешовити збор, Пјесни разлике (у три дела) за мушки, женски и мешовити збор, гудалачки квартет д-мол, клавирски квартет а-дур, Отмица за клавирски квартет, Идилички интермецо за једно грло и оркестар, исто тако Нотурно, Под палубом, музику за Жртву Абрахамову и актовку Новелу од Отанца, балет, есеје и ораториј »Ов. Ћирил и Метод«. Осим тога, написао је Преглед повијести хрватске музике. У Прегледу повијести хрватске музике, први пут су сакупљени податци о развитку хрватске музике. Технички je неизрафен, а еклектик регресивног смера.

Литература: 5. Широла, Преглед повијести хрватске музике, 307—332.

А. Добронић.

садржајем

ШИРЦА МИРОСЛАВ. ВБ. Савин Ристо.

ШИФЕР | МАТИЈА ~ (5ешег), = сликар (1744. Пух, код Вајца, Штајерска — 1827, Грац). Радио је црквене и световне, историске слике. Он је последњи барокни сликар фресака у Штајерској. На нашој територији су Ш. дела: фреске у пресвитеријуму цркве у Блајбургу у Корушкој, пресвитеријима жупне цркве у Птују и цркве у Брежицама, зидна слика великог олтара немачке цркве у Цељу (1813), елиRa OB. Ђурђа за велики олтар жунпне цркве у Птују (1815), преображење у цркви Св. Рока у Брежицама.

Литература: 3J. Waster, Steier, Kunstler-Lexicon, 145. Ф. С.

ШИФМАН ХРИСТИФОР, народни добротвор (1816. — 14/19 1884, Комлош). Отац му је био Немац, а мати Српкиња. Овршио је права и вишу пољопривредну школу, а затим је био управник великог Накиног спахилука у Комлошу, у Баочтетекоп ве оф 000'0т. 9 опао). Ае сиромашних ученика уметности и виших педатошких наука и за помагање Орпског Народног Позоришта. у Новом Саду. II.

— 1000 —

коденрор инок ока дно