Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
| |
је Ha
:BaJly:ROHHOM управља Матица Српска ЈУ. ДЕР.
"Новом Саду. ШИЦ ЈАНЕЗ НАРОЛ (Sehiitz), ), графичар (211 1745, Љубљана — Беч), Учио је
од 1764 Академију у Бечу. 1768 резао је
у бакру своје прве радове. Целога века је
радио, већином архитектурске и нешто
алегориске и библиске мотиве. 1778 сту-
пио је у везу са бакроресцем Јанезом Цитлером, и добио је, заједно се њим, 1779 привилегију за израду графичких слика. Највише је Ш.' радова у збирци Албер-
тина у Бечу.
Литература: Ј. Мантуани, Carniola, нова серија, М1. (O. G.
ШИША ГОРА, планина у Босни, западно од река: Сане-Рибника, источно. од планине СОСрнетице. На западу је ограничена Врлетним .Долом, Чистом Долином и коритом. Теме Ш. Г. има изглед кречњачке заравни, која се пружа од северозапада на југоисток. У томе су правцу нај-
виши врхови: Крш (1.275 м), Велики Врх
(1.370. MJ, Шиша (1.388 Mr), Соколова (1.358 м) и Кобила (1.280 м). Ш. Б. ј састављена од тријаских, јурских и тојњокретацејских кречњака, делом и лапоpa. Orora ca ње не тече ниједан поток, али источном подножју доста извора, док. на западном има неколико локви. Ипак. је највећи део горе под вегетацијом. Деточним подножјем планине пролази друм Приједор—Ккључ—врело Рибника, а другим подножјима и преко планине воде веоски путеви и стазе. И. ОВ
ШИШАРЊА се. у шумама у Славонији скупља и продаје. Када се самеље добија се брашно, које се“ употребљава за штављење кожа, као и за прављење црне тинте (мастила). 1. JJ.
ШИШАТОВАЦ. 1. Село у CpeMy, y MMHтровачком срезу, лежимирској општини. „Лежи на јужној страни (210 м) Фрушке Горе, 24 км на западу од Лежимира, који је на друму, што води из Сремске Митровице преко Фрушке Горе к Дунаву. Има 963 становника у 49 домова, православну парохију са седиштем у манастиру. Пошта је у Чалми. J. M-.
2. Манастир у Фрушкој Гори. Црква. је посвећена, Рођењу Богородице. Према вапису првога игумана у Ш., Теофила, он је дошао из манастира Жиче у Ш., и ту је основао манастир (око 1520). Вероватније је, да је оснивање манастира било нешто доцније. 1543 пренео је игуман Теофил мошти Стевана Штиљановића, чији ce троб налазио на Ђунтиру код Шиклеуша (у Барањи), а који је умро у Шиклеушу 1515. У Ш. се замонашила и супруга Отевана Штиљановића, Јелена, добивши монашко име Јелисавета. Ту је и умрла, и њено је тело 'укопано у припрати. У зашписвима из 16 века спомиње се један панетирик (1575) и једна књига (1589) овога, манастира. 1634 Турци су допустили монасима Ш., да из темеља обнове пору-
архимандрита пећског.
ШИШЕВО
шени манастир. У Ш. је долазио пећски патријарх Пајсеј (1614—1646), који је написао биографију СОтевана Штиљановића. 1680 био је у Ш. патријарх Максим. 1689 архимандрит Ш. Јоаникије отишао је у Русију за милостињу, и тамо је остао до своје смрти (1725). 1690 био је игуман Ш. Саватије. 5/2 1689 умро је и погребен је у Ш. београдски митрополит Клевтерије, који је раније био монах Ш. 1702 долазио је у Ш. патријарх Арсеније ПТ Чарнојевић. 1704 умро је у Ш., и ту је потребен будимски епископ Јевтимије Поповић. 1745 посетио је ПТ. патријарх Арсеније ТУ. 1753. спомиње се архимандрит Ш. Јосиф Отојановић. 1755 побегао је из Ш. јеромонах Василије Теодоровић, кога је патријарх Василије Бркић поставио за 1758, при архимандриту Ш. Вићентију Поповићу, порушена, је црква у Ш. јер је била мала, а на њеним темељима подигнута је нова прква која и данас постоји. Црква је зидана читавих двадесет година, уз припомоћ оберкапетана Јована Монастирлије и брата му Јосифа и потпуковника. Секуле Витковића. Гробови ове тројице налазе се у цркви Ш. Лик архимандрита и итумана 1. Вићентија, познијега вршачког епископа, који се постригао у Ш. и који је подигао нову цркву, израдио је у цркви 1795 зограф Григорије Давидовић из Чалме. Почетком 19 века у Ш. је био архимандрит песник Гласа Харфе“ Шишатовачке, Лукијан Мушицки (17717—1837). По паду ФОрбије (1813), бавио се неко време у Ш. код Мушицког и Вук Караџић. Они су у Ш. били призвали чувеног народног гуслара Филипа, Вишњића, од кога је Вук забележио познате песме о устанку Карађорђа. И Платон Атанацковић (1788—1867), доцнији бачки епископ, био је архимандрит у Ш. 1849 манастир је изгорео, само је црква остала читава. За обнову манастира мното је учинио игуман Митрофан Павловић.
У књижници Ш. чува се чувени Шишатовачки Апостол, писан за време краља Отевана Дечанског. Од уметничких споменика. има неколико крстова, који се чувају у ризници и одежде извезене златом и сребром, које је у 17 веку поклонио Ш. руски цар“ Др ЈЕ, Михајловић. У ризници се чува и план првобитне. цркве, која је имала два кубета, а на западној је фасади имала високу звонару. У цркви на зидовима налазе се слике иконописца Григорија Давидовића из Чалме (1795). У трпезарији Ш. налази се једна велика слика старог српског сликара Арсе Teoдоровића, сликана 182], која представља, како Стефан Штиљановић отвара своје житнице и раздаје жито гладном народу.
В. Петковић.
ШИШЕВО, село на реци Трески (у области Скопља), са црквом, посвећеном (OB. Николи. Црква је из 14. века и скромних је размера. У 15/16 веку је обновљена,
== 1001 ==