Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШИШИЋ.

како изгледа, од истих ктитора, Тошинка, жене му Милице и сина им Николе, који су 1497 обновили и оближњи манастир Матку. Почетком 18 века црква је запустела. 1817 обновили су је неки јеромонах (Самуил и монахиња Параскева са два, ученика. Црква и данас ради. = Ву Ш-Ћ.

ШИШИЋ _· ФЕРДИНАНД ДР. историк (9/3 1869, Винковци). Основну школу и гимназију учио. је у Загребу (до 1888), университетске студије у Бечу и Загребу. После професорског испита служио. је, као средњошколски наставник, у Госпићу (1892/93). Загребу (1893/94), Осеку (1894 до 1902), Загребу (1902—1906). Университетеке студије допунио је радом и истраживањима у Паризу и Венецији. Касније је своја научна испитивања проширио радом у библиотекама и архивама Венеције, Рима, Напуља, Лондона, Беча, Граца, Пеште и мађарских приватних грофовских архива. Особиту је пажњу по-

светио архивама Хрватске и Далмације, ·

у којој је кроз дуги низ година радио у Задру, Трогиру, СОплиту и Дубровнику. У Загребу је промовиран за доктора философије 1900. Докторска му је теза: Задар и Венеција од 1159 до 1247 (Рад, 149, 1900). Хабилитирао се у Загребу, код професора Тадије Омичикласа из Хрватске Повијести 1902, са студијом Мих. Мадијев де ЂБарбазанис (Рад, 153, 1908). Университетеки суплент у Затребу био је 1906 до 1908. 1908 постао је ванредни, а 1910 редовни професор Хрватске Повијести, на. место свога учитеља, Тадије Омичикласа. Био је неко време и народни посланик Хрватског Оабора, као члан хрватско-ерпске коалиције, и као такав члан хрватске делегације на Угарском Сабору.

Ш. је најистакнутији репрезентант модерне хрватске историографије. После Рачкога и Омичикласа, његов необично продуктиван рад на пољу историских монографија, синтетичког приказивања историје Хрвата у целом опсегу, и најзад у публиковању – историске грађе, , оставља, иза себе дубоко поосране бразде. Изразити историски таленат, одлично васпитан и потпомогнут сјајним методичким техникама, 1Ш. је дао много. Ш. у себи уједињује најбоље одлике: строту научну акрибију у испитивању, и полетан темпераментни начин приказивања. 1. ваступа строгу тгенетску историску школу не приклањајући се ниједноме од философеко - историских система. M ako II. истраживања обухватају ~ најшире pagмере, од најстаријих дана, и ако је дао Историју Хрвата од почетка до најновијега доба, ипак су најлепши, најдубљи и најумнији радови његови из најзабитнијег периода, периода хрватске народне династије, препуног проблема, таме и неизвесности. Ш. је историк хрватске народне династије, и у својим студијама непрестано се враћа томе периоду. Начин

~

историског приказивања у расправама Ш. жив је и делује сугестивно. Ш. је ре-

-довно пун великих идеја, и само прејаки

темпераменат у истицању тзх идеја, који по који пут има превагу над реалном критиком и акрибијом, изазива касније у њега самог уравнотежење, у корекцијама, или допунама. Његова дела провејава дух истине, (без обзира на поједине омиљене романтичне традиције. Због тога је он био од политичара несхваћен и нашадан. Као професор васпитао је Ш.. леп број младих радника.

Ш. радови разасути су по разним науч-

ним и литерарним ревијама, у публикаци-

_ јама, Југославенске Академије, Српске Кр. Академије и Матице Хрватске. Напосе се:

истичу: Вијенац (где је публиковао прву обимнију историску студију, 1599, а ту је

касније обрадио и као докторску тезу), са-.

рајевски Дан, загребачка Хрватска Просвје-

та, Хрватско Коло, Савременик, Њива, Гла-

сник Земаљског Музеја за Босну и Херцетовину, Бјесник Кр. Земаљског Архива, Вјесник Хрватског Археолошког Друштва, Наставни Вјесник, Народна Отарина, Рад, Старине, Љетопис Југославенске АкадеMuje, Monumenta spectantia historiam Slavorum Meridionalium, CrapoxpBaTcka. IIpoсвјета (нова серија), Браство друштва Ов. Саве, Чупићева Годишњица и т. д. Био је и сарадник загребачких политичких HOвина (Народне Новине, Обзор, Хрватска, Покрет, Ријеч).

Ш. се радови могу поделити у општу историју Хрвата, у монографије и специјална историска испитивања, у.публиковање извора, и најзад у уџбенике за школе. Хрватска повијест (1—11, 1906 до“ 1913, издање Матице Хрватске), Преглед повијести хрватског народа од најстаријих дана до године 1873 (1916, издање Матице Хрватске), Преглед повијести хрватског народа (1920, 1 део до 1790), Сезећсћее дег Ктоајеп (1. Тец, 1917, изда– ње Матице Хрватске). Повијест Хрвата у време народних владара (1925). Од многих. студија ваља истаћи понајважније: Битка: на Крбавском Пољу (1598), Битка код Никопоља 925/9 1396 (1896, и немачки: Је: Schlacht bei Nikopolis 1396, 1889), Жупанија вировитичка у прошлости (1896), О Бартолу, кнезу модрушкому (Вјесник: Архива, 1899), Фрањо барун Тренк и њетови проблеми (1900), Задар и Венеција. од. 1159—1947 (Рад, 142, 1900), Како је византиски цар Јустинијан постао (Славен (Наставни Вјесник, 1901), О буни у Хрватској 1542 (Наставни Вјесник, 1909),. Студије из хисторије анжувинске династије (Вјесник Кр. Земаљског Архива, 1901), Пад бана Младена Шубића 13292. (1902), Војвода Хрвоје Вукчић-Хрватинић. и његово доба 1350—1416 (1902), Студије: из босанске хисторије (Гласник Земаљског Музеја, 1903), Миха Мадијев де Барбазанис (Рад, 153, 1903), Хисторички претлед католичке бискупије босанске до 1701

— 1000 —

kaya Maša AV kak a dA aaa}

+ 4: к

и aaa