Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ко 120 тодина, изменило се на градњи неколико мајстора градитеља, но најзнатнија су тројица: Антун Млечанин (1431 до 1440), Јурај Матијевић Задранин (1441 до 1475) и Никола Ивановић Фиренчанин (до 1505). Дуго време грађења образовало је, нарочито око Јурја Матијевића, одличну градитељску школу, чији су неки чланови утицали чак и на развитак светске архитектуре.

Бискупија је“ саграђена 1439—1441 y млетачкој готици, лужа (Го да), судница, око 1540 у' стилу ренесансе. Црква и самостан Ов. Фрање основани су већ у 13 веку. Од познијих грађевина (1322 до 1340) остао је само по који готички капител. Данашња барочна црква има интересантне дрвене олтаре и дрвен строп. Црква и самостан (Ов. Доминика су из 14 века. Око половине 15 века били су при грађењу запослени неки мајстори Ш. градитељске и кипарске школе (Покрајчић, Бушић, Стојславић). Неке се олтарне слике приписују млетачком сликару Палми млађему. Неке палате у граду са готским порталима и прозорима, са бунарским венцима у двориштима, опомињу на, ванредну градитељску делатност у 15 веку.

Сам трад Ш. има 16.000 становника. (у 1.620 домова). По вери су знатном већином римокатолици (3 жупе), мањином православни (1 парохија), по народности Хрвати и Орби (тек мало Талијана). Бројем становника Ш. је други град у нашем Приморју, иза Сплита, а пред Сушаком. Откако је отпао Задар, Ш. тежи сва северна Далмација. Велика. Ш. општина има 36.000 становника. Њој, осим“ трада Ш., међу осталим припадају села: Затон (1.321 становник), Мандалина (1.208) и Примоштен (3.700). па отоци: Крапањ (1:360) и Рогозница, (1.800). У предграђима (Варош и Долац), а поготово у околини Ш. сачувала се чиста народна ношња, у којој се истичу модра и црвена шара; 060бите су у мушкараца, малене и плитке црвен-капе. Већ Јурај Шижговић у своме опису Ш. (1487) одушевљено пише о њиховим стародревним песмама.

Шибенчани се баве поглавито пољопривредом (85% су тежаци), риболовом, тртовином и помореством. Винородна OKOлина даје изврсне врсте вина, тртар и мараскин. Роди и маслина, а знатан је и бухач. Од Ш. риба особито се цени крунати зубатац. Уз обиље воде (Крка) и угљена. (Промина), лепо се развија и индустрија. Знатнија су индустриска. предузећа: Творница Карбида и Цијанамида у Црници, Д. Д. »буфид« у Трсту, произВоди Ha годину 18.000 тона карбида, а 7.000. тона. цијанамида;; има 800 радника; електрични погон добива од“ две хидроелектричне централе, у Јарузи на Крци код Скрадина 7.000 НР и код Манојловца, Ha Крци 24.000 НР. Прва Далматинека Творница Предива и Tama има предиопицу са 300 вретена и властиту бојади-

ШИБЕНИК

саоницу, електрични погон 30 HP; mpoизводи разне врсте сукна, до 20.000 м на. тодину и вунене гуњеве, до 1.500 комада. на годину; три творнице тестенине, два. млина, за млевење жита, бухача, три творнице ликера, Творница Леда и Содаводе, две творнице сапуна, мали шквер, четири штампарије. 1. има електрично осветљење и водовод са Крке код Окрадина.. Индустрију и тртовину помажу новчани заводи: Задружна Господарска Банка, Ш. Окружна. Банка, Вапса Dalmata Di Sconto (Baytap), Градска. Штедионица, Удружење Индустријалаца, Обртника и Трговаца (Северне Далмације, Вицеконсулати краљевине Италије и“ Белгије. Ш. је купалишно и климатско место са развијеним спортом и туризмом, са различним друштвима и културним установама.

Управу града води градско потлаварство са начелником 'и веће од 40 лица. Општинске . су установе: кланица, рибарница и убоги дом. Државна су надлештва. и установе: среско поглаварство, окружни: суд, државно одветништво, котарски суд, среска _ управа — финансиске контроле, главна царинарница, пореска котарска. власт и порески уред; земљаринско-ката– стрални уред, монополски уред, лучка капетанија, пошта и телеграф, метеоролошка. и сеисмолошка станица, болница, лудница. диспанзер за“ туберкулозу, амбуланта за. маларију и трахом Ш. је столица римокатоличке бискупије и (недавно тамо из: Вадра, пренесене) православне епархије с теологијом. Има реформну реалну гимназију 'и гимназију (пренесену из Задра), мушку учитељску школу (пренесену из Арбанаса), женску грађанску школу, обрту школу усавршавања и више пучких школа. i

Ш. је од постања хрватски град, како сведочи и његово хрватско име. Џрви се пут спомиње Ш. 1066, када је у њему боравио краљ Петар Кресимир IV wu Ha збору великаша и прелата дао слободу самостану Ов. Марије у Задру, који је основала. његова рођака, сестра Сика. 1078 био је у Ш. краљ Димитрије Звонимир, и изрекао је суд о некој земљи под Мосором у корист самостана (Ов. Џетра у Пољицима. 1089 Ш. је био утврђено место {castrum), y koe je краљ Степан Ш, маЛо. после свога ступања на престо, примио народно поклонство и издао више повеља; међу осталима потврдио је еплитским бенедиктовкама, даровницу (од 1078) недавно преминулог. краља Звонимира за посед Пустицу у Лажанима код Сплита, а сам је још приложио неку своју земљу код Солина.

У пролеће 1107 Ш. је завладао угарскохрватски краљ Коломан, али ускоро по његовој смрти заузео га је и утврђења, му разорио дужд Орделафо Фаледро, после победе под Задром 29/6 1116. У новом рату Фаледро је изгубио битку и живот, а његов наследник Доминик Микели мо-

— 998 — 65%