Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШИБЕНИК.

именом ловачки. Обично се украшивају брадом од дивокозе или пером какве тице.

Сламне Ш. носе сељаци нарочито за време жетве. По Шумадији их плету сами сељаци. То су високи Ш. са великим ободом и врвцом од плетене сламе. Сем тога носе се и разни фабрични сламни Ш.

Шо осталим нашим крајевима није се раније носио Ш., већ разне капе: шубара, кришкара, дињара, шишак, шајкача, фес, барета, барла, баретина, кече, терлеме, плетена капица, и обичан пешкир, па и данас се у тим крајевима Ш. слабо носи.

Н. Зега.

ШИБЕНИК, град у Далмацији, у Оплитској Области. Лежи на источној страни затона, који се пружа од северозапада к југоистоку 9 км у дужину, док му је ширина 0:5—1:5 км. Затон изгледа као проширено корито реке Крке, која се у њ излива са североистока, пошто је протекла. кроз Велики Прукљан (Прокљанско

Језеро). Насупрот Ш. вода је провалила, ·

последњу копнену пречагу: ту се усекао у стрме стене романтични, кривудави и дугачки (25 км), узани, али дубоки (20 до 40 м) канал Ов. Антуна, који води на отворено море. Канал је тако узан, да су та негда веритама затварали. Код излаза канала у море два су оточића: на левом су подигли Млечићи, да заштите III. с морске стране, тврђавицу (Ов. Николе, Љуљевац (градио ју је око 1546 чувени традитељ Леонардо Оанмикели из Вероне), а на десном је модерно купатило Јадрија, од најлепших на нашем Јадрану. Иза купалишта зелени се красан борик. За 20 минута вози одатле паробродић до традског пристаништа недалеко OJL XOтела »Крка«.

Каналом 'Ов. Антуна Ш. је лука приступачна и највећим лађама, а тако је пространа, да би се у њој лако сместила и велика морнарица. Од природе је са свих страна ваштићена против ветрова и таласа; али је дужина изидане обале (1.000 м: 800 за веће, а 200 м за мање лађе) већ за данашњи поморски промет Ш. недовољна. У луци Ш. постоје посебна. пристаништа“ шумско-индустриског предузећа Добрљин - Дрвар и творнице карбида и цијанамида Црница. Из луке се извози поглавито дрво за трађу, целулоза, угљен (Промина), вештачко тнојиво, 60ксит, карбид, стока, индустриско биље, док се највише увози угљен (из Енглеске), твожђарија и машине, жито и брашно, мануфактура, колонијална роба, уље за индустрију. Промет робом износио је 1926 у Ш. луци 2,532.615 а, те је заостајао једино за'Оплитом (6,273.270 а), тако и бројем лађа. (Ш. 3.894, Сплит 7.702), a бројем бродских просторних тона (741.116) за Сплитом (2,046.530) и Дубровником (1,133.058). Ш. није само знатна трговачка лука, већ је и наша друга ратна лука; у њој је стално по које одељење наших ратних

лађа. Има и Телеграфска војна команда и:

Подофицирска · школа војне морнарице. Ш. чини са Сплитом централну групу наших јадранских лука. Са залеђем има Ш., до станице Перковић-Оливно, где се“ наставља пруга у Книн, за 27 км краћу железничку везу него Оплит. Осим тога не-

ма тешких успона (до 25%), каквих има. од Оплита. Ш. има паробродске везе са.

свима нашим знатнијим лукама, па са Ал-

банијом, с Грчком и Трстом, а једна га. талијанска линија преко Задра везује са.

Анконом.

Главна. артерија трада Ш. је сама. Обала.

Краља Кресимира, и даље Обала Краља Александра, одакле се град сликовито издиже до зараванка, Пољане Краља Петра, тде пролази цеста Трогир—Скрадин, у Ш. одлична улица. Оба та градска краја ве-

зује стрма цеста уз Перивој Николе То-.

мазеа са лепим бронзаним спомеником (1896) mora најславнијег Шибенчанина. Положај Ш. наличи на римски амфитеатар, те та упоређују са положајем 'Beнове; разлика је дакако знатна у величини и у томе, што Ђенова гледа на отворено море, а Ш. на свој романтични фјорд. С копнене стране стрче над градом утврђене главице: Св. Ана (70 м), где је градско тробље, паркирани Шубићевац (86 м)

са. тврђавицом (Фор Барон), коју је сагра-

дио 1647 барун Дегенфелд, и највиши, ОВ. Иван (125 м), одакле се отвара красан видик на Ш. на његов фјорд и на море, посуто шкољима (Крапањ, Зларин и др.).

Опоља посматран, II. представља вештачко дело. Најзбијенији је и наједноставнији средњевековни град у Далмацији. Унутрашњост трада није ништа мање сликовита, него спољашњост. Његови мали тргови и узане улице, кривудаве и са клизавим степеницама, обилују лепим порталима и прозорима готског стила и ране ренесансе.

Најзнатнији грађевински споменик у Ш. je столна црква (Ов. Јакова, саграђена. 1431—1555. Она је један од најзанимљивијих примера грађевина под различним утицајима. Грађење је започето за цветања. тотеко-млетачког стила (портал), а завршена је у ренесанси (30 м високо кубе). У облику латинског крста на три лађе зидана црква, сва је од мермера и тесаног камена. На крају средње лађе је главни олтар, са сликом Мадоне, (Ов. Терезије и Ов. Фрање Оалскога, од непознатог вештака. Красан је олтар Распетога. Христа и онај са сликом Св. Три Краља, коју је сликао Андрија Медулић (ваљда Задранин). Раскошно вајарско и резбарско обиље опажа се у читавој цркви. С обе стране главног улаза налази се по један бискупски саркофаг са ликовима бискупа. Прекрасни су и кор и крстионица, а оригиналне су главе наоколо подножја главне апсиде. Оветлост пада у цркву у сноповима различитих боја кроз шаролика окна прозора. Како се црква градила пре-

— 995 —

Maya

Na ita ea

War ja:

aaa daki