Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

•

ШЕЋЕРОВ СЛАВНО ДР., биолог, економист и народни посланик (4/4 1888, Орпски Крстур, Војводина). Основну школу учио је у Крстуру, гимназију у Сенти, Сетедину, Оремеким Карловцима и Новом Саду, природне науке у Бечу (1906—1910), економски факултет у Лондону (1916 до 1918), где је noOmo M. Sc, Econ, (Master of Science in Economies). 1918 издавао је mucr The Yougoslaw Labour Notes, 1919 noстао је наставник ТУ београдске тгимназије.' 1920 ' именован. је за шефа одсека у Генералној дирекцији државних добара у Министарству Финансија. 26/7—22/10 1914 био је у затвору у Новом Оаду, Сегедину, Петроварадину, затим у војсци, а од 2212 1914—1915 у ропству у Русији (Омск). Затим је прешао у Србију, а после повлачења. 1915 био је у Швајцарској, Француској, И нглеској. 1919 био је тлавни повереник за Атрарну Реформу за Банат и Бачку. 1920 био је посланик у Уставотворној Скупштини, 1923, 1925 и 1927 поново је изабран за народног посланика. — Осим дисертације (Грјовропдуће 4. Selachier, Arb, d, zool, Inst, Wien- Triest, 1911), сви његови радови су из области експерименталне зоологије, два су рада, из области науке о регенерацији, публикована у Гласу. Читава серија радова бави се експеримента ним испитивањем обојености нижих BeD-

тебрата, (после и сисара). Као засебна књи-

жица изашла, је: Тлеће, Еагђе и. Рјбтелке (1913), Теориску биологију третирају Daдови: Витализам у садашњој биологији (1922), Оврховитост живота и регулација, организма, (1918), Даг КттиКк а, ЕпеејесћеЈећге у, Н. Огезсћ (1911), Ш. је превео Ч. 0. Минота: Модерни проблеми у биолотији (1919). Из области народне економије написао је: Есопопис Рћепотепа ђЂејоге and alter Маг (1919), Статистика Југословенских Земаља (1919), Велики поседи и Атрарна Реформа (1920), Економски мотиви ратова, (1923), Проблеми Атрарне Реформе (1925), Атрарна Реформа, 'у Краљевини 0ХО (1927), Дефицит, летећи дугови и јавни кредити (1925), Џитање опијума на интерпарламентарној конференцији у Вашинг-

тону (1925), Наше финансије 1918—1925

(1926), Државне финансије ва 1925—1926 и Војводина (1926), Чекоњићев спахилук у Народној Скупштини (1994), Извештај 0 Међународној Економској Конференцији у Женеви (1927). Као посебна књига, O eHтлеском васпитању и школама (1919).

: ХОДА

ШЕФЕРОВ (ШЕФЕР) ВИЦКО, сликар (21/2 1895, Мостар). Основну школу и шест разреда реалке свршио је у Сарајеву. 19192 уписао се у београдску Уметничку Школу, али кад је ова затворена због балканског рата, прешао је у будимпештанску Академију Уметности. Прекидајући студије неколико пута због рата довршио их је 1918, као ђак професора Земплинија и Ретија 1924. 1924 ишао је ради студија у Италију. Ш. је почео излатати још у

ШЕШИРИ

Будимпешти. 1921 приредио је колективну изложбу у Загребу. Неколико је пута. излатао са сарајевским друговима у (Сарајеву и Сомбору. Учествовао је једном на изложби Ладе и на 5 Југословенској у Београду. Ш. ради већином босанску природу. : |. JI.

ШЕШЕВИЦА, планиница у Орбији, између река: Уба-Миличинице-Гамнаве-Раснице, источно од планине Влашића. (астављена јје од неогених творевина, и има брежуљкаст изглед. Било Ш. пружа. се од северозапада на југоисток и исток, а на њему су истакнути висови: Бразник (299 м), Опино Брдо (319 м), Коњеки Гроб (381 M), кота 324 M. On Коњеког Гроба одваја, се на југозапад коса, која се преко Пусуле (888 м) спаја са Влашићем код

Велике Белеге (44 м). Са падина Ш. отиче

пуно поточића, те су оне доста разуђене. Поред Ш. и преко ње пролазе друмови: Шабац—Црниљево— Осечина, Шабад—Јојанице— Каменица, Лојанице—КоцељевоВаљево, поред тога воде више колеких и пешачких путева. |. BD.

ШЕШИРИ. По нашим старим манастирима пастири на сликама имају на глави угасит Ш. шиљата облика, са наниже посувраћеним ободом. За време Турака место Ш. почели су се носити фесови. Овим су Турци хтели показати, да су сви њихови поданици Турци, пошто сви нове фес. То је данас остало само код Срба мухамеданаца. После ослобођења, није било по дућанима друге капе сем феса, и народ, научио на фес, куповао та је и носио. У Орбији су после устанка носили Ш. само страни консули и по неки совјетник, који је из Војводине дошао. Ш. се почео више носити тек од почетка осамдесетих тодина прошлога века тако да је брзо ушао у народ. Трговци су, да би што више ову нову страну робу продавали, употребили тадашње партиске трвавице, те се по Ш. могло познати, којој партији ко припада.

„По Војводини су носили сељаци велике, тешке, црне Ш. са великим посувраћеним ободом на више. Ти су Ш. били познати под именом траничарски и шајкашки. Овакви Ш. ношени су и по свој некадашњој Војној Граници, а тек кад је ова укинута, почео је и тај Ш. мењати свој облик. Обод му је постао мањи и раван. Боје је био црне. Такве Ш. носили су по (Срему, Славонији и Хрватској, где са мањим, где са већим ободом. Најмањи Ш., који сељаци носе, то је такозвани шкрљак у околини Загреба, који има веома мали обод, посувраћен на више, а кићен са три перца у народном триколору. У Дубровнику су се израђивали Ш. без обода, које су звали клобук.

Шо Оловеначкој носе мале меке Ш. махом зеленкасте боје, са малим ободом; такве носе и у црној боји, са широком зеленом траком. Ови су Ш. познати под

= 904. —