Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШЕРАДАМ

певање у Глазбеном Заводу. 1916 ступио је први пут у вараждинску оперету, а од 1919 је члан Загребачког Народног Казалишта. Шева Вашека у Проданој Невести, харлекина Бајацу и прве оперетске пајтије. : ИД

ШЕРАДАМ АНДРЕ (Сћегадате), француски публицист (1871). Посветио се проучавању пантерманизма у свима његовим манифестацијама. Пријатељ нашет народа, Ш. је путовао по нашим земљама и заступао нашу националну ствар још пре ратова. Објавио је, поред осталога, L'Europe et la question d Autriche au seuil du ХХе зесје (1901, преведено на чешки и руски), L'Allemagne, la France et la question d'Autriche (1902), Ба Маседоше, је chemin de ler de Bagdad (1903), Douze 'ans de propagande en faveur des peuples balkaniques {1913), Le Plan pangermaniste ·demasquć (1916, преведено на енглески, шпански, руски, јапански), Га Муз Иса Ноп де5з репрјез а! 65 (1922), МИ. И.

ШЕРВЕН АРТУР (Сћегушт), француски лекар, антрополог и публицист (30/4 1854 — 97/6 1991). Као лекар Ш. се нарочито бавио лечењем муцања и основао је у Шаризу теби де5з Вовиез, Бавио се и статистиком, | антропологијом, ~ санитетеком службом и етнографијом, и био је врло активан члан и председник Socićtć des slatisliques, Socićtć d'ethnographie, Socičtć de зостојове, Поред осталог, објавио је расправе: ЕЈетепе5 Четовгарћацез сопstitutils de Empire Ottoman (1913), L'Autriche et la Hongrie de demain {1915), Les Yougoslaves au point de vue ethnique (1916), L'Albanie (1919), Le Jugement de 'Salomon, Revue YVougoslave, мај (1919), Protestation contre limpćrialisme italien (исти часопис, мај-јуни 1990). 1916 je ODтанизовао у Паризу низ предавања O Haшој земљи. Нарочиту је пажњу у своје време била привукла. његова брошура De Prague А ГАфланаце (1918), у којој је истицана потреба, да Чеси у Југословени успоставе непосредну везу, једним

појасом, који би растављао Мађарску и

Аустрију. M. MH. ШЕРФ АНТОН. БВ. у Додатку. ШЕРЦЕР ИВАН ДР. (Зсћегхег), профе-

бор и књижевник (23/9 1866. Винковци —

27/2 1914, Дубровник). Основну школу и

тимназију свршио је у Винковцима, а

Университет (терманистику и слависти-

ку) у Грацу. Служио је као наставник на

средњим школама у Пожевзи и Карловцу, .

а од 1899 на наутичкој школи у Дубровнику. ' — Ш. је књижевним прилозима сарађивао у Побратиму, Нади, Вијенцу, Наставном ВБјеснику и у Раду. Главни му је рад литерарно-историски, и на том подручју објавио је у Наставном Вјеснику и Раду, међу осталим, распраље о Рељковићу, Канижлићу, Вразу, Палмотићу, Доситеју Обрадовићу, и др. Засебно су му изишле расправе: Гундулићев осмерац, OCO-

бито у Осману и Џавићева теорија, и Бутарштице (из Рада). Филолошки му је рад: Атрибути у јуначким народним песмама Букова зборника (Наставни Вјесник, 13). Као професор наутичке школе у Дубровнику написао је Ш. историју овота Завода, а као терманист саставио je Немачко-хрватски речник и Вежбеницу за почетну обуку у немачком језику. АБЦ.

ШЕСТ ОСИП. Б. у Додатку.

ШЕСТИНЕ, село у Хрватској, у области и срезу загребачком, од Загреба (одакле, поред више других прилаза, доводи и цеста красном Кеаверском Долином потока, Медвешћака) сат шетње к северу. Леже на врх долине (291 м), ниже Медведграда (587 м). Имају 247 становника у 53 дома, основну школу, 2 самостана (мушки и женски) код цркве CB. Фрање Кеаверског, с обновљеним крижним путем (19280, неколико млинова, каменолом, пошту. ФОредиште су општине (2.664 становника) и римокатоличке жупе. На Ш. гробљу, код обновљене цркве Ов. Имбра (Мирка), почива Анте Старчевић, са лепим спомеником од Рендића. У цркви је гробница грофова Кулмера. Шестинчани, премда бли-

зу града, сачували су своју лепу народну

ношњу.

Ш. дворац градио је 1574, ниже развалина Медведграда (који је страдао од 3емљотреса 1574 и 1590), бановац Стјепко Грегоријанец. Село Ш. ваљда је већ раније постојало, али није имало посебног имена, већ се узимало под име села Краљевца. У 18 веку дворац је преуређен и дограђен. Пошто je Грегоријанчев род

„изумро (1610), дошао је Ш. дворац с ме„дведградским имањем у руке Зринских.

После њихове катастрофе добили су га (1679) од коморе Чикулини, а од њих по женској лози Сермажи, од којих су га, опет по женској лози, баштинили Кулмери. Литература: Б. Гушић, Медведница (1994). Ј. Модестин.

ШЕЋЕР. У Краљевини ОХО има осам фабрика шећера (Београд, Ћуприја, Осек, Црвенка, Врбас, Велики Бечкерек, Усора и Ђеље). Њихова производња могла би достићи до 13,000.000 мц шећерне репе, односно око 1,300.000 мц (13.000 вагона) Ш., али ту производњу још никад нису 'фабрике достигле, већ је она износила у до сада најбољој години (1924/95) око 12.000 вагона. Од тога се троши у ОХС око 4.000 до 6.000 вагона, док се остатак извози, али је то у данашње време, од како је порасла производња шећера из шећерне трске, врло тешко. За производњу шећерне репе, која се код нас једина употребљава за производњу шећера, засејена је била 1999 површина од 19.231 ха, са родом од 3,196.855 мц репе, 1923: 28.653 ха, са родом од 3,732.734 мц репе. Потрошња Ш. већа. је код нас у крајевима, у којима се троши много кафе (источним). С 7.

— 990 —