Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ја, привлачношћу своје фабуле и роман-

тичким натрухама својих личности, III. je први писац у Хрватској, коме је пошло за руком, да освоји велик број читалаца. Њетови романи: Златарово злато, Сељачка. буна и др., и данас су најмилија лектира широке публике, а његове су повестице, својим крилатицама и декламаторским карактером (Омрт Петра Овачића и слично), још увек најпопуларније ствари ове врсте. Због тога ауторитета код читалаца и због своје редакторске делатности, Ш. је последњих година свога живота постао идолом у. књижевности, против кога се један део млађе књижевне генерације стао жестоко борити, поготову када се, уз

књижевни моменат, у ту борбу увукла и.

политика (праваши и народњадци). Литература: Ф. Марковић, Аугуст Шеноа (Спомен-књига Матице Хрватске, 1892); М. Огризовић, Аугуст – Шеноа (1921); А. Барац, Аугуст Шеноа (1995). 4. Барац. ШЕНОА БРАНКО ДР., сликар и графичар (7/8 1879, Загреб). Син је Аугуста Шеное. Средњу школу и Университет (правне науке) свршио је у Загребу, а учио упоредо сликање код Ивековића. Са Ивековићем и Медовићем изложио је своје

. слике први пут у Загребу 1900. После се

поново вратио на Университет, апсолвирао је философију (историју уметности) и промовисан је за доктора философије радом: Иван Загрепчанин и син. му Јеролим. 1907 постао је наставник и тајник новоосноване Школе за Уметност и Уметнички Обрт у Загребу. 1910—1919. био је сценограф Народног Казалишта, а 1913 до 1920 био је додељен Земаљском повереништву за чување уметничких и историских споменика. 1921 именован је за равнатеља нове Уметничке Академије у Загребу, у којој је дужности и данас, са прекидом 1924—1996, када, је био начелник уметничког одељења Министарства Просвете у Београду. Поред сликања. бави се Ш. мното и графиком. Излагао је у Загребу, Беотраду, Прагу, Софији, Џаризу, Фиренци и Варшави. Био је неко време тајник Друштва, Уметности и председник 'Отручног Удружења, Уметника у Загребу. 4. Ш.

ШЕНОА МИЛАН ДР., професор Унивејситета, драматичар, приповедач (2/7 1869, Загреб). Ове школе свршио је у родном месту. Ту се 1894 хабилитирао, за доцента, географије, но много је тодина служио као тимназиски професор у Загребу. Сада је на загребачком Универеитету професор O Поред научног рада у теографији (један популарни земљопис у издању Друштва Ов. Јеронима, кратак земљопис наше државе, расправе у Раду), HI. je понајвише радио као белетрист. Као дечак писао је, по диктату свога 60лесног оца, његову Клетву, и склоности ка белетристици остале су трајне. Нашисао је много путописа по разним листовима (пропутовао је целу Европу), издао

ШЕПЕЦ

је више драма, романа и новела. Драме су му: Како вам драго (Вијенад, 1893), Кнегиња Дора (Вијенац, 1896), Бан Џавао (Матица Хрватска, 1903), Дијалози и. драмолети (Друштво Хрватских Књижевника, 1914). Романи и новеле су му: Еходиз (Матица Хрватска, 1904), Кварнерске приповијести (Друштво Хрватских Књижевника, 1912), Из кобних дана (Матица Хрватска, 1914). Поред тога, много је Ш. ра-

· дова расуто у Вијенцу, Побратиму, Савре-

менику и др. Анонимно је издао књигу: Краљевић Марко алити перви хрватски сокол (1891).

За књижевни рад Ш. рекао је Матош: Ш. би био признатији писац, да није син славнога оца. И ако му је рад многобројан, он је и по својим обележјима и по својим мотивима доста хетероген. Ш. је писао W историске романе и комедије и хумореске и социјалне романе, не дајући међутим свуда једнако свој стваралачки жиг. Зато тај његов рад у целини оставља утисак. неке растртаности. Најачи. је Ш. у евојим приповеткама с кварнерске обале, у којима је кратко, рељефно и снажно изнео типове онога, краја.

Литература: А. Матош, Кварнерске. приповијести (Савременик, 1912); M. Нехајев, · Хисторијски роман (Савременик, 1914). + А. Барац.

ШЕНТВИД над Љубљаном, село у Оловеначкој, 5 км северо - северозападно од. Љубљане. Има 834 становника, међу ко-. јима око 200 Ђака. У Ш. и околини, нарочито у селу Вижмарје, врло је развијено столарство и други занати. У близини Ш. саграђена је нова фабрика за завесе. У Ш. има бискупска хуманистичка гимназија. 4. M.

ШЕНТИЉ. B. y Додатку.

ШЕНТЈАНЖ у Долењској, село у 'CJoвеначкој. Има 942 становника. Познато. је због рудокопа (лигнит) у оближњем селу Крмељ, који је почео радити 1839, a преуређен је модерно после ослобођења. Ш. је крајња станица локалне · железнице. Требње—Ш. А. М.

ШЕНТПАВЕЛ. B. y Додатку. ШЕНТПЕТЕР. 5. у Додатку.

ШЕПЕР КАЈЕТАН, власник пиваре (13/7 1866, Осек). Апсолвирао је тртовачку школу. у Љубљани и Брауер- Академију у Ворме-у. Био је у пракси код разних фирми, нарочито у иностранству код неких. већих пивара. 1900 преузео је, са својим братом Коломаном, очеву пивару, коју су модерно уредили са вештачким хлађењем. Пивара производи тодишње 15.000 ХЛ.

: И

ШЕПЕЦ МИЛАН, лирски тенор загребачке опере и оперете (4/11 1891. Загреб). У Затребу је свршио средњу школу и. Грговачку Академију. После положене матуре био је чиновник, а у исто је време учио.

= ово =