Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ШКАЉАРИ
резије. 1758 успешно је напао на Прусе код Доштзбаан, у боју код НосћИтећ натерао је са својом бригадом у бегеотво 7 непријатељских батаљона. У томе боју био је тешко рањен. 1759 истакао се у боју код Махен. 1760 био је главни стожерни тлавар код маршала Дауна. За веома успешно четоводство у рату 1758, 1759. и 1760 добио је командиреки крст Марије Терезије. 1767 постао је тенерал · топништва и заповедајући тенерал у Галицији, а касније у Прагу до своје смрти. Pb. JI:
ШНАЉАРИ, село у Зетској Области, у бококотореком срезу, у которекој општи'ни, од Котора 1%. км к југу уз друм на Цетиње. Има 955 становника у 199 домова, римокатоличку жупу с лепом новом црквом. У Ш. су и развалине цркве СОБ. Дујма из 10 века. Код HI. ce налази највећа храетова шума у Боци, коју чини потлавито ситнолиснати храст-медунац.
J. Mn.
ШКАРДА, острвце на Јадранском Мо-
ру, између острва Премуде и Иста, јужно од Силбе. Лежи на 44% 17:92 ceB. mup. и 149 49-7“ ист. дуж. Гр., око 26 км далеко на пучини. Ш. је неправилног, дугуљастог облика, на југоистоку разуђена заливима. Шружа се у динарском правцу, од северозапада на југоисток, и у истом се правцу проширује. Острво је дугачко 3'7 км, широко до 1:75 км, а заузима површину од 4'2 км“. Ш. је стеновита, доста висока и прилично“ стрме обале, а највиши врх (102 м) издиже се на југоисточном крају. Највећи део Ш. покривен је вегетацијом. JJ. B:
ШКАРПА ЈУРАЈ, вајар (29/11 1881, Отариград, на Хвару). Учио је сплитеку обртну школу и бечку Школу за Уметнички Обрт, а свршио је студије у загребачкој Уметничкој Академији. Приредио је 1921 и 1926 две колективне изложбе у Загребу, a излатао је и у Новом Саду, Сплиту и Реци. Живи у Загребу. 4. И.
– ШКАТУЛА-МИРАНОВ ЛАДИСЛАВ, виолиниста (1900, Холоубко). Виолину | је учио код професора Хумла у Загребу. Од 1990 предаје виолину на загребачкој Музичкој Академији. 1919 постао је члан „загребачког тудачког квартета, a по TOM је основао свој квартет Миранов-Жешић, ca којим је изводио руску, француску и модерну музику. Концертирао је са квартетом у Загребу, Београду, ЈБубљани, а у последње време у загребачкој радио-станици, као солиста и члан разних комојних ансамбла. Члан је затребачке Филхајмоније. UM.
UIHEPJAHLI JIyLIMJAH MAPMJA, yuтељ музике и композитор (17/19. 1900, Љупа Учио је школе у Љубљани, а музику у Глазбеној Матици. Од 1924 учитељ
. је љубљанског Консерваторијума (за, хармонију, обликословје и науку о инструментима). 1913—1917 компоновао је прве
композиције (песме, комаде за клавир и оркестар, планове за четири опере, симфонија х-мол, квартети д-дур и ц-дур). После 1917 компоновао је три оркестарске композиције, један квартет, пет клавирских композиција, 27 песама за. један глас са клавиром и два хора. J. M
ШКОЛА, лист за учитеље, родитеље и децу. Излазио је у Београду три пута месечно 1865—1876, под уредништвом Милана 'Ђ. Милићевића. ЈУ JI
ШКОЛА ЗА ИСТОЧНЕ ЈЕЗИКЕ У ПАPM3y {Ecole nationale des Langues orientales vivantes). OcHoBagHa je 1821. У њој се предаје и наш језик. Први професор био је Луи Леже (1573). Настава је обновљена. за време Оветског Рата, почетком 1915, H поверена је Миодрагу Ибровцу, који је
предавао наш језик и књижевност до.
1923. Сада је професор Андре Вајан. Лектори за српско-хрватски били су од 1929: Александар Арнаутовић, Никола Банашевић, Стеван Јањић, а за словеначки: Џа-
вел Брежник. М. И. ШКОЛЕ. B. Богословије. Богословеки Семинар. Велика Школа. Ветеринарска
Краљевска Висока Школа. Војна Академија. Војна Ветеринарска Школа. Глазбени Завод. Глумачка Школа. ГлумачкоБалетска Школа. Виноградарске и БВоћарске Школе. Карловачка гимназија. Кметијска Школа. Монашке Школе. Музичка Академија. Музичка Школа. Новосадска тимназија. Педатошки (Семинар. Подофицирска Школа. Пољопривредна Школа. Пољопривредно Школство. Санитетска Војна Школа. Университет.
· ШКОЛЕ У СХС. Забавишта за децу. Пре ослобођења било је много 3. у Војводини, јер су политичке општине биле дужне подизати их, и деца су била обавезна ићи у забавиште (ХМ зак. чл. од 1891). Од када је ова обавеза престала, број 3. се смањио. Било је и српских вероисповедних 3.
Забавишта има 302 са 379 одељења; број ђака је 27.734 (13.455 мушких, 14.279 женских). Број забавиља налази се у броју учитеља основних Ш.
Основне Ш. Основних Ш. има 7.299 са 17.279 одељења и 19.265 наставника. (9.675 мушких, 9.590 женских). Од ових
- су: 17.528 Србохрвати и Словенци, 237
Руси, 86 Оловаци, 75 остали Оловени, 561 Немци, 458 Мађари, 30 Румуни, 25 Јевреји, 8 Талијани, 170 Турци, 67 Арнаути, 9 остале народности.
Број ђака на почетку школске године 1997/28 био је 459.438 мушких, 812.794 женских, свега 779.232. На крају ШКолске тодине било је 704.998. Од тих су: 609.525 Србохрвати и Оловенци, 1.473 Руси, 6.706 Словаци, 3.481 остали Оловени, 34.505 Немци, 30.525 Мађари, 3.475 Румуни, 1.868 Јевреји, 5.298 Турци, 6.991 Арнаути, 479 Талијани, 255 Цигани, 8 Грци ш 409 остале народности.
== 1004 —
ela
о
наведе