Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШОЛЕ У СХС |

чај, који је требало да замени нормалну основну Ш. Ту су прикупљена деца различитих година, и учила су првог полгођа само читати и писати, разуме се латиницом, а другог понешто из природних наука, земљописа, историје и рачуна. Поред тога учило се понешто из повртарства, воћарства и пчеларства. Као што се види, ово је била нека мешавина од Ш., али строго узето ни васпитна (у правом смислу) ни стручна, Једновремено установљен је и војни пансион за дечаке. Напослетку морало се приступити и отварању правих „основних Ш., већ и ради деце чиновника. 1879 отворена је у Сарајеву женска осно-вна Ш. у којој су могле учити девојчице свих вероисповести. За њом су 1880 основане и мушке основне Ш., опет у (Оарајеву, па у Травнику, Бањој Луци, Бихаћу и т. д. Наставни план и програм за ове JL. био је углавном исти, који и у оста„лим крајевима државе. Али су после кратког времена извршене измене и допуне с обзиром на »епецијалне потребе« народа у овим крајевима. — Турске су Ш. у прво време остале какве су и до тада биле. Додније је и у њима уведен матерњи „језик као наставни. Ускоро за основном женском Ш. отворена је и прва виша девојачка Ш. у Сарајеву, па и прва нижа гимназија · (1879), која је 1883 постала „осморазредна. 1892 отворена је и мушка учитељска Ш., са три разреда, да спрема "учитеље, јер су први учитељи-подофицири напуштали учитељска места. Џрви на„ставници учитељских Ш. били су учитељи основних и виших народних Ш. Доцније је било и врло истакнутих лица, која су била наставници ове учитељске Ш., која је доцније премештена у Дервенту, "опет из политичких разлога. У овој Ш. учили су мушкарци и девојке ваједно, а интернати су били посебни. Пред Оветски 'Рат отворена је и женска учитељска. Ш., поред једне приватне још од 1884, која. је “била установа католичке цркве и у којој су биле наставнице милосрдне сестре. За муслиманке отворена је виша муслиманска девојачка Ш., у којој су се, у за«себном одељењу, спремале за учитељице „девојке, које су то желеле.

Ш. и учитеља је било мало: 1879—1914 аустро-угарска управа отворила је 899 „основних Ш., 13 мушких и женских грађанских и три учитељске. Према томе подизала, је просечно тодишње само 12 основних Ш., по једну грађанску Ш. сваке треће године и по једну учитељску сваке дванаесте тодине. Обавезна. је настава прописана, тек 1911, али је и тај пропис остао неостварен, тим пре, што је и школских "зграда било врло мало. Зато је ва време аустро-угарске власти у Ђосни и Херцеговини једва 10—19% деце, дорасле за Ш., ишло у основну III. :

Ниво тих Ш. није био увек на довољној висини. Књите, које су за време окупације и анексије употребљаване у Ш., биле су

у прво доба оне, које су употребљаване у другим нашим покрајинама под АустроУгарском. Доцније су неке забрањене, и спремљене нарочите књиге за Ш. у Босни и Херцеговини.

Босанско-херцетовачка управа није занемарила гимназије. У (Сарајеву је пре уласка аустро-угарске војске била српска. гимназија, коју су били основали Срби. Али се она није могла одржати, тим пре, што, је 1879 отворена државна реална гимназија, која је 1883 претворена у потпуну хуманистичку гимназију. 1893—1894 отворена. је потпуна гимназија и у Мостару, а доцније још и у Тузли и Бихаћу. У Травнику је била надбискупска гимназија са интернатом, коју су основали калуђери исусовци, затим је била тимнази-

ја у Високом и на Широком Бријегу у

Херцеговини, коју су основали фрањевци. .

У Сарајеву је била и нижа гимназија.

Све су ове Ш. имале наставни план и програм, сличан осталим Ш. у АустроУтарској. Муслиманима. је било допуштено да уче арапски или грчки као обавезан предмет. Одобравали су свима да уче француски, талијански и енглески факултативно. Било је и реалки. Тако једна је била у Бањој Луци, једна у Сарајеву. Настава је била у духу целокупног рада у овим покрајинама у ово време. Било је и виших Ш. за васпитање девојака у Сарајеву, Мостару, па онда и стручних Ш.: тртовачких, занатлиских, па Ш. за спрему свештеника и шеријатска Ш. за образовање судија за муслимане. Али према ономе што је напред речено, може се закључити, какав је био правац“ рада и у овим Ш.

1918 била је једна основна Ш. на 160 кмг и на 6.330 становника, а једна средња на 1.844 км“ и 104.990 становника. У Ш. је ишло једно од десеторо дорасле, здраве деце, а то је једва 10%. Није било довољно школских зграда, јер их је у опште било врло мало, а многе су у рату оштећене, па и порушене, а и многи су учитељи у рату пропали. Народна просвета је зато у Босни и Херцеговини била веома заостала. Љ. Протић.

Ш. у карловачкој митрошолији (Војводини). Стефан Герлах, протестантски предикатор, који је 1573. пошао, а 1578 се вратио из Цариграда, забележио је, да Орби из Београда уче писати и читати у сремском манастиру Хопову, пошто немају своје Ш. у Ђеограду. У варошима у: Угарској имућнији су грађани за своју децу доводили приватне учитеље из Македоније, који су знали и српски, те су могли и српску децу поучавати. Ти' учитељи имали су нарочито удешене букваре (по грчким букварима), а осим тога учио се часловац и псалтир. Таких је Ш. било у 16 веку у свима варошима, тде су Срби и Грци живели, као у Будиму, Острогону, Отолном Биограду. Сегедину, Суботици, Темишвару и другим

— 1006 —

Ž || 4

кана)