Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШОЛЕ 3 OXC

После смрти BuuheHrHja JoBaHOBHha (1737), карловачка je Ш. слабије напредовала. Аустриско-туреки рат 1737—1739 прекинуо је сасвим овај рад. Ректор Козачински са друговима напустио је Карловце и прешао је у Нови Сад на Духовну Колегију, коју је основао Висарион Павловић, бачки епископ, а која је радила до 1746. Ту је био наставник и Дионисије Новаковић, доцније будимски епископ, који је написао катихисис, литургтику и друге уџбенике. Козачински се вратио у Русију 1738.

У Београду, који је пао поново у руке Турцима, престале су онда заведене Ш. Арсеније ТУ прешао је 1741 са много народа у Аустрију. Он је затворио латинску школу у Карловцима, те је остала само мала словенска Ш. За његово време нису Ш. могле напредовати, јер се водила борба око народних права, а и борбе са Турцима још су трајале. 1751—1753 одселило се у Русију око сто хиљада Орба, незадовољни због развојачења Војне Границе и Уније.

Држава је у опште слабо радила, за ра3звитак српских Ш. Што је учињено, урадили су митрополити, епископи и свештенство. Орпском народном сабору стизале су жалбе да нема довољно учитеља, јер због никаквих плата неће нико да се одаје томе позиву. На сабору 1769 донесени су важни закључци за унапређење основних Ш. и оснивање Ш. за образовање свештеника. Ту се расправљало и о школским књигама и штампаријама. Утврђено је, 'да је, осим Ђачке, свуда велики недостатак у Ш. Као решење на ове закључке издат је 1770 Кевиатепкит Шупсшт, по коме је свака општина била дужна подићи Ш., снабдети је потребним училима и издржавати учитеља. Одређен је и метод у Ш. Где нема српске православне Ш., деца су примана у католичку Ш. Да би српска деца дошла до потребних књига, и да се не би књиге доносиле из Русије, основана је у Бечу 1771 Илирска Штампарија (Мурцбекова), која је 1809 прешла у Будим (Университетској Штампарији).· Овај Регуламент изазвао је жесток отпор у српском народу; стога, је саветовање о томе продужено у Синоду У Карловцима 1774 и 1776. Резултат овог саветовања био је други Регуламент од 1777, у коме је био и одељак о Ш. и о штампању школских књига. Но и овај нови Регуламент није задовољио (СОрбе, те је онда издана дворска резолуција, која. је била основа Деклараторији од 1779. После „opa je 1782 издана Консисторијална Система.

Митрополит Павле Ненадовић (изабран 1749), заузет за народну просвету, радио је, да подигне и обнови запуштене Ш., те је препоручио општинама, да подижу Ш. Он је био добар организатор, и много је радио на томе, да се заведе бољи ред у цркви, Ш. и манастирима. Још као епи-

скоп основао је 1744 српску православну: Ш. у Плашком. Чим је изабран за митро-

полита, поново је оживео у Карловцима. Ш., коју је Арсеније ТУ био укинуо, па.

је за ректора поставио 1761 Јована Рајића, доцнијег архимандрита ковиљеког,

писца. српске историје, тада једног од најученијих Срба, који је написао први ка-

тихисис. После Ненадовићеве смрти (1768) судбина ове Ш. зависила је од тога, колико ју је који митрополит хтео помагати, јер Ш. није имала свога фонда за издржавање. У то доба су већ по српским црквама постојале кутије за прилоге, а митрополит Ненадовић је наредио, да се:

место њих поставе школске кутије, и та-

ко | је · постављен | темељ Клирикалном Фонду, који је 1811 износио 258.953 фор. али је услед пада новца тада редуциран

на 176.597 фор. Темишвареки епископ Вићентије Јовановић-Видак покренуо је осни-

вање Тривијалног Школеког Фонда у Банату, који је основан из прилога.

1768 било је у Ђанату 53 српска учитеља; 1772 било је 62, а 1778 218 српских. православних JI. |M о велико-кикиндском дистрикту било је 21 Ш. Требало је јопг у 173 општине да се подигну Ш., већином у румунским општинама, које су тада. у целом Банату имале 24 учитеља. У Бачкој је било 1771/72 у 41 месту српских. народних Ш., које су биле сразмерно добро уређене и добро снабдевене. Учитеље су бирале црквене општине, а епископ их је потврђивао, Деца су ишла преко целе године у Ш., изузимајући жетву и бербу, што у школама других вероисповести није био случај. Било је свуда учионица, а учитељи су били прилично плаћени. Где није било учитеља, ту су били учитељи свештеници или ђакони.. Већ су тада и женска деца ишла у III. 1779 отворене су главне Ш. у Новом Саду, Суботици и Ђаји. У целој карлова– чкој митрополији било је 1780 413 српских народних II.

Темишварски Сабор 1790 обухватио je: у својим закључцима све народне потребе, па и народну просвету. Тражио је, да се у свима српеким општинама могу подизати Ш. са српским наставним језиком, да се школске књиге штампају ћирилицом, да се установи фонд за издржавање гимназија и богословија. Један од истакнутих чланова тога сабора био је народни добротвор Сава Текелија (1761 до 1849), који је основао Текелијанум у Пешти. Он је оставио и фондове за образовање богослова и војника.

(Српска латинска Ш. у Сремским Карловцима прошла је после митрополита. Ненадовића кроз разне фазе. Сабор у Карловцима од 1774 желео је, да се на место клирикалних Ш., које су биле одређене за сваку епархију, оснује једна гимназија, али је Регуламентом од 1777 обустављено било оснивање таквог завода. Митрополит Стеван (Стратимировић гле-

— 1008 —

a AjMaija