Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

дао је да оснује лицеј. Његовом се заузимању има захвалити оснивање. карловачке српске гимназије (1791), реорганизација Ђогословије (1794), благодјејања. (1797), као и фонда за митрополитску ресиденцију. Закладом Димитрија Анастасијевића Сабова, који је дао 40.000 фор., и прилогом других карловачких грађана,

отворена. је 1791 тимназија у Карловцима,

у којој је првобитно била настава на немачком језику. 1842/43 морала се у карловачкој гимназији основати катедра за мађарски језик, и тако је мађарски језик био уведен пре матерњег језика. 1792 учињен је покушај, да се и у основне Ш. уведе мађарски језик, али је осујећен. Карловачка српска гимназија имала је до 1852 6 разреда, а од 1854 8 разреда. Била је у прво време смештена у старој згради, у којој је за време митрополита Ненадовића, постојала гимназија под именом митрополитека латинска 1Ш. 1899 саградил. су браћа Анђелићи нову зграду, у којој је смештена тимназија и Ђогословија. Од 1873 уживала је гимназија помоћ из Народног Клирикалног Фонда. Шрви директор гимназије после 1791 био је Грос (евантелик), па пијариста Вољни (катоЛик), затим 1816 Др. Руми (евантелик). 1823 је постао први Орбин директор, Јаков Грчић (до 1851). Са овом тимназијом била. је спојена и клирикална Ш., где су се спремали млади клирици.

1794. је отворена Богословија, у којој се учила и методика, прописана за учитеље, пошто су евршени клирици, пре ступања у свештенички чин, били намештани за учитеље у селима, а као свештеници су били месни школски управитељи. 1809 епископ Јосип Путник отворио је клирикалну Ш. у Пакрану, по обрасцу оне у Карловцима. још је било клирикалних II. за спремање свештеника у Араду, Темишвару, Вршцу (1822). Ш. у којима је настава била на словено-српском, латинском и мађарском језику, биле су у Сомбору, Араду, Великом Бечкереку. У Руми је била 1779 цртачка Ш. а од 1798 женска стручна Ш. Овде је постојала и нека врста педатошке Ш. која је 1787 напуштена, и претворена у народну III. са 4 разреда. Била је ту и граматикална латинска Ш., коју је учио и Др. Атанасије Стојковић, који је 1801 написао прву физику.

Као што су дворазредне латинске Ш. издржавале општине, тако је у Новом Саду 1730, док је варош стајала под војничком управом, црквена општина, у заједници са градском општином, издржавала, латинску Ш., и постављала наставнике, уз одобрење српског епископа. Орби Новосађани доприносили су по 26 фор., што је износило суму од 600 фор. годишње. Осим тога се и један део прихода од тасова у цркви употребио на издржавање ове Ш. Мање потребе је подмиривала варош, а црквена општина је бирала

ШКОЛЕ У ОХС

старатеље. Ш. је имала зграду од цитгаља са више учноница и станове за наставнике. Имала је три разреда. 1770/7] било је у 'првом разреду 160 мушких и 90 женских baka, y другом разреду 15 мушких, у трећем разреду 40 мушких. Но тек 1775 добила је ова Ш. одобрење царице.

После престанка ове школе, основана, је 1810 у Новом Саду српска гимназија, трудом Саве Вуковића, од Беркасова. Отворена. је 1816 са три разреда, а 1819 имала је 6 разреда. Управитељ је био Павле Ј. Шафарик. Од. 1848, када је здање изгорело, па до 1852 није радила. 1859 до 1865 постојала, је са 4 нижа разреда, а 1865 добила је право јавности и отворен је 5 и 6 разред. 1866 отворен је 7, а 1867 и 8 разред, с правом испита зрелости. 1869/70 и 1870/71 уживала је гимназија државну помоћ, а када Патронат није пристао, да угарски министар одређује наставни програм, и да према количини припомоћи поставља професоре, ова, је припомоћ укинута. Српски народни сабор одредио је онда. гимназији сталну припомоћ из народног клирикалнит Фонда.

По 30 законском чланку од 1883 уорале су и средње Ш. са немађарским наставним језиком подносити освоје уџбенике влади на одобрење, а мађарски језик се у толикој мери узети у наставни програм, да би сваки ко сврши гимназију и положи испит зрелости, морао знати мађарски. За новосадску српску тимназију је одређен владин комесар, како за инспицирање исте, тако и за испит зрелости. Фонду ове гимназије придодат је и грчко-школеки фонд, због чега се у овој гимназији морао предавати грчки језик. Епископ Платон Атанацковић дао је 40.000 фор. за оснивање правне Академије у НоBOM Саду, купио је од Данила Медаковића. штампарију и поклонио је српској гимназији. .

У Новом Оаду је установљена 1769 клирикална Ш. са. посебним професором, која се издржавала из прилога, парохијана, а у цркви се за њу носио засебан тас. Што је недостајало, то је давао епископ. Давао је огрев и осветлење и издржавање за професора. 1774 одобрила, је царица, да се у Новом Саду оснују BO закладних места за клирике. Илирска Дворска. Детутација предвидела. је и фундацију од 150.000 фор. али се Ратни Савет и Угарска Дворска Депутација томе противила, те се то није остварило. Тек доцније је отворена у Карловцима, Богословија.

Вићентије Јовановић, темишварски епископ, већ је 1760 намеравао, да оснује: клирикалну Ш. у Темишвару, те је 1766. почео зидати зграду за њу, и 1769 дошао је до првог спрата, али је српски народни Оабор ускратио средства. Када је: Сабор од 1769 тражио Ш. за образовање свештенства, наредила је царица, да у свакој дијецези епископи отворе клирикалне Ш., но доцније је превладало ми-

—. 1009 — 64