Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШКОЛЕ У СХО

шљење, да, је боље отворити једну добро уређену Богословију, него 8 нижих клирикалних Ш.

Реформатор основних Ш. у Аустрији био је опат Иван Фелбигер, коме је 1774 поверено вођење народне наставе. 1773 је одређена мешовита комисија, ради низу“ чавања питања о православним Ш. Ма да се у тој комисији чуло мишљење, да са државног гледишта. није пробитачно уређивати православне 111. ипак је комисија 1774 известила српеки народни Сабор, да је започет рад око уређивања банатских 1. 1776 изашао је Устав Илирическе Депутације за илирическе мале Ш., који је био прва писана уредба. за српске народне Ш. По томе Уставу имала се подићи тривијална Ш. свуда, где постоји православна парохија. У сваком мањем траду, трговишту или селу, имала се подићи тривијална, а у градовима тлавна Ш. Ове главне Ш. имале су слу-

жити као заводи 8 образовање учитеља. ·

Где није било српске Ш. могла су деца ићи у римокатоличке Ш., али су се морала поучавати у својој вери. Рђава школска здања морала су за три месеца бити оправљена, а нова здања имале су општи“ не подићи, по могућетву на сред села. TI. су се имале снабдети. потребним HaMOштајем; писаћи и цртаћи прибор давала је држава. Деца се нису више смела поучавати у учитељским становима, као што је у многим местима до тада био обичај, а у Ш. су мушка и женска деца седела одељено. Где је било много деце, општина. је била дужна да узме помоћног учитеља. Учитељ је могао бити само онај, који је пред надворником положио испит. Учитељи су добијали два јутра рита и плату од 80—00 фор. тодишње, према месту. У читеља, је плаћала општина. Ако није било православног учитеља, могао 0е поста“ вити католик, но протестант никако, 2 стран поданик само изузетно. У 11. се учиJO читање, писање, рачун и веронаука на народном језику. Ако би ђаци осим тога научили и немачки, учитељ је био похваљен. Читање се учило из новосастављених букварева, а читанке су садржавале религиозно-моралне приче, поуке о пољопривреди и сточарству. Веронаука се учила, по катихизису, који је 1774 саставио Синод. Школска година, трајала. је бар четири месеца (1ј19—31/3), а преко длета се држала поновна. Ш. Деда од 6—9 тодина ишла су у Ш. и зими и лети, а од 10—13 тодина само преко лета у поновну школу. Учитељи воде записнике и шаљу попис за 1. способне деце одбору у Темишвар. :

Месни парох у пратњи председника општине (кнеза) био је дужан сваког меседа посетити Ш., прота свака три месеца, а епископ сваке тодине, у пратњи вишег административног чиновника. Том приликом су вредни и добри ученици на-

трађивани оделом, школским прибором и колајнама.

Да би се ова уредба привела у живот, сенован је за српске народне Ш. у Банату српски школеки директорат, а за врховног је директора свих српских и романских школа у Ђанату именован "Тодор Јанковић-Миријевски, који је то поверење својим радом сјајно оправдао. У почетку се намеравало, да темишварски и вршачки епископи пошаљу у Беч неколико својих учитеља у бечку угледну Ш. ради усавршавања, но место тога је послат директор Јанковић у Ђеч, да изучи нормални метод. Он је отишао Фелбитеру и тамо је радио годину дана. Овај течај слушали су и Отеван Вујановски и Аврам. Мразовић. Сва тројица су били

образовани људи, пошто су претходно свршили философске науке на бечком“ Университету.

Уредбом од 1777 (КаНо ебисаНоп) добиле су Ш. у Аустрији нову организацију. На основу те уредбе постављени су за сваки округ по један школеки надзорник: Стеван Вујановски за сремско-карловачку и пакрачку дијецезу, Марко Сервиски за бачку и будимску, а Аврам Мразовић за арадску дијецезу.

Јанковић је одмах увидео, да се Фелбигеров метод неће моћи без измене увести у српске Ш., јер се никако не може применити на црквено -словенски језик, на коме се већина предмета ~ учила. Јанковић је 1777 отпочео у "Темишвару са 80 српских учитеља течај, ради упознавања нормалног метода, кога је према српским школским приликама | изменио. Учитељи су овај течај слушали 4 месеца, и на крају су полагали испит, о чему им је издата сведоџба. Аврам Мразовић држао је у Сомбору, крај главне Ш., практичан учитељски течај, који је био познат под именом норма, и који. је био на добром гласу, а 1780 држао је овакав течај у Новоме Оаду. 1811 су умировљени Мразовић и Вујановски.

Када је вавађан нов метод, по коме се велика важност давала очигледној настави, те су буквари и читанке излазиле са сликама, онда је по школским зидовима било слика за очигледну наставу, па и на дечјим прописима је било слика. (Старији учитељи, које је тај нови метод затекао, нису били овоме наклоњени. У прво време није се са овим сликама постизавала сврха, јер су изношене биле слике, чији су предмети далеко од дечјег живота, а није обраћана пажња на живот из дечје околине. Тек при крају 19 века дошло се у очигледној настави на прави пут.

1778 било је већ написано неколико уџбеника. Српски буквар, катихизис, био је тотов и раздељен свима Ш. бесплатно. Јанковић је нашисао методику према Фелбитеровој методици, али измењену за српске Ш. Атанасије Секереш превео је на

— 1010 —

a RANA aca (ya aa A ujak ia aa Ma тарифа

зрења

уназад

пива

so bije Mihai,