Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

српски читанке, које су се у аустриским Ш. употребљавале. Захарије Орфелин саставио је 17 прегледалица за лепо писање, које су такође поклањане Ш. 1777 изашла је рачуница са српоким и немачким текстом. Павле Соларић, Стеван Вујановски и Аврам Мразовић написали су више уџбеника, за основне Ш. Географеки Атлас, први на српском језику, издао је Павле Соларић. Из Беча су послали за српске Ш. у Банату таблице, писаљке, папир, оловке и друге потребе, свима Ш. бесилатно. То је делом набављено из државне касе, а делом из оставине будимског епископа Новаковића. Школске су књиге штампане о трошку Орпског Православног Школског Фонда, и штампане су од 1779 у Университетској Штампарији у Будиму. Било је борбе око тога, каквим писменима, да се штампају школске књиге за српске Ш. Једва се успело, да 1784 изађе царско решење, по коме су се школске књиге штампале ћирилицом.

Мале (тривијалне, општинске) Ш. имале су три разреда. Сваки разред се учио по две тодине. Наставни језик био је српски. Осниване су по селима и традовима, где је била парохиска црква. У њима, се учила веронаука, читање, писање и рачун. Из тривијалне Ш. прелазила, су деца у трећи разред тлавне Ш., а из ове у гимназију. Главне Ш. су биле четвороразредне. У прва три разреда учила се веронаука, читање, краснопис, правопис, рачун, немачки језик, писмени састави. Деда, која ће ићи у гимназију, учила су још и читање и писање латинских речи. Четврти разред имао је два тодишта. Осим оних предмета из млађих разреда, учило се у првом TOдишту: језикословље, цртање, геометрија и теографија, а у другом тодишту: стереометрија, математика, природопис, природословље и географија. Главна. Ш. имала, је за сваки разред засебног учитеља. У девојачким Ш. било је учитељица, које су се приватно спремале и учитељски испит полатале.

1810 постављен је за врховног надзорника над свима српским, румунским и грчким Ш. Урош Несторовић. Идуће године

· посетио је он све основне Ш., на коме путу га је прати Вујановски. Затекао је Ш. у доста запуштеном стању, али су оне под њиме почеле да напредују. Општине су почеле да подижу нове Ш., учитељима су повишене плате, набављен је школеки намештај, у препуним Ш. узиман је још по један учитељ, штампане су књиге на народном језику, уведен је трећи тас за помоћ Ш., заведена је нова настава и ред у Ш. и спремани су добри учитељи, Пошто је било мало учитеља, отворена је у Сентандреји 1812 учитељска Ш. са 36 приправника, најпре са три. течаја, сваки по 5 месеци. Џримани су ђаци, који су свршили 4 разреда гимназије; они су дола-

зили у села, а за варош је требало 6 раз--

ШКОЛЕ У ОХС

реда гимназиске предспреме. Но доцније

се морало од тога одустати, јер се тако-

вих младића мало пријављивало. Професори су били: Исајловић, Атанацковић, Булић, Кузман Јоцић (пештански учитељ). Професори су саставили и школске књите, које су послали у Беч на одобрење, одакле су послате митрополиту Отратимировићу на мишљење. Какво је мишљење било, види се из тога, што су из Беча враћене, са напоменом, да се не могу увести у Ш. јер су написане језиком, којим товори прост народ. Што је ова учитељска Ш. основана Несторовићева је заслуга. 1816 пренесена је она у Сомбор. У будимској епархији било је тада (1811) 58 српских народних Ш. ·

За време Несторовића имали су Срби. у већим местима т. зв. капиталне Ш. са

„два, три и четири учитеља. 1851 претво-

рен је ТУ разред главне Ш. у нижу реалку, а 1852 заведене су продужне Ш. за занатлиске и тртовачке шегрте. После Несторовићеве смрти остало је његово место дуже времена непопуњено; доцније је на то место дошао Никола Темишварија, а 1841 Евгеније Ђурковић. 1848 прекинут је био сваки рад на просветном пољу, па тако и у Ш. После 1848 продужен је течај у учитељској Ш. од 6 месеци на, једну годину. Број Ш. је знатно умножен; многе тривијалне Ш. претворене су у главне и заведени су нови уџбеници.

За време апсолутизма, (1850—1860) било

· је обавезно 'учење немачког језика и забра-

њена, је школска, свечаност о Ов. Сави. 'Тада, је делокруг врховних и дистриктуалних инспектора прешао на намесништво, у ко-

ме су саветници водили бригу о надзору

над Ш. (Саветници су били: Тодор · Павловић, српски публициста, затим ОВ. Илијашевић, а после Др. Џетар Јовановић. 1845 прописана је уредба (5узбета зсећојаrum elementarium), чији прописи су 1859

· протегнути и на српске народне Ш. У Бе-

чу је установљена школска комисија, са задатком, да аустриски школски закон примени на све покрајине и народности. Члан те комисије био је и бачки епископ Платон Атанацковић, који је (у своје доба израдио педатотику и био 17 година професор учитељске Ш. У ту комисију био је призиван и Др. Јован Суботић, када се тицало просветних прилика српскога народа. Ова, комисија, је прегледала и све школске књите, те су према, немачким уџбеницима израђене и школске књиге за друге народности. Епископ Платон израдио је мали, средњи и велики катихизис и кратку свештену историју, библију, апостоле и еванђеља, буквар и 1 и ШП језикословну читанку. После је Ђ. Натошевић израдио читанку за ТУ разред. Те књиге су употребљаване у српским Ш. од 1855. — 1854 било је српских учитеља; у темишварском округу 27, у великобечкеречком 71, у сомборском 33, у новосадском 88, у манастирима (калуђера-учитеља) 11.

— 1011 — ·