Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

(1701), Батајници, ~ Бежанији, Земуну (1795). У Земуну је 1807 био учитељ књижевник Јоаким Вујић.

1787 почео је епископ Димовић да оснива српске народне Ш. (Шугзсће МаНопа]јзећијеп) у горњокарловачкој епархији, али када је Илирска Дворска Канцеларија. за-

хтевала, да се у тим Ш. сви предмети,“ осим веронауке, предају на немачком је-

зику, одустао је од своје намере. 1774 ивашао је Школски Ред (АПветеше Зећи!ordnung) за отварање Ш. и намештање оспособљених учитеља. Из Границе је из

сваког округа послат по један учитељ у

Беч, да се извежба у новом методу у настави. — У Граници су биле тривијалне TI. са два разреда, и главне Ш. (ОђБегзећије) са три разреда. 1856 су тривијалне Ш. имале три разреда, а главне 4 разреда. Из трећег разреда тривијалне Ш. примани су ђаци у Т разред главних или царских Ш. са немачким наставним језиком. У тривијалним Ш. учило се на матерњем језику. Оне су постојале до 1871. Свака, тривијална Ш. морала је сваке године слати по три своја најбоља ученика у главну Ш. те су се тако ту искупили најбољи ђаци. Срби су имали у Војној Крајини свога директора. Ш., али су ипак све српске народне Ш. у пуковнији и у Шајкашком Батаљону спадале под надзор и власт војних школских власти. Девојачких Ш. било је у војно-крајишком округу мало. 1775—1800: основано

их је свега осам, но 1838 било је у свима

тлавним местима Границе девојачких Ш.,.

у којима се учила: веронаука, читање, писање и рачун. Луксузни женски рад био је забрањен. Учило се и плести (штрикати), бележити (мерковати) и прести. 1797 било је у сремеко-карловачкој, пакрачкој и торњо-карловачкој дијецези 118 српских православних II. Учитеље су плаћале српске црквене општине. Немачких Ш. је било у самој Хрватској Војној Крајини 151. 1816 уведене су у Крајини недељне продужне Ш.,. које су трајале 3 тодине за деду, која су свршила основну Ш.

1835 одржан је учитељски течај у Земуну од 3% месеца са 9 приправника, а 1836

· били су оваки тромесечни течајеви уз гла-

вну Ш. у Земуну, Митровици и Винковцима. 1862 основан је двогодишњи учитељски течај у Петрињи за Хрватско-славонску Крајину, а 1863 у Земуну, за Банатско-сремску Крајину. Уз малу реалку у Панчеву постајао је учитељски течај (Чобићева препарандија), па је тај течај 1863 пренесен у Земун, тде је постојао до 1872, када, је укинут.

1868 хтело је Ратно Министарство да преустроји Ш. у Војној Граници, те је за школског саветника у Темишвару поставило Дра. Валтазара Богишића, који је пропутовао Банатску Границу, прегледајући Ш. У то је доба Војна Крајина имала, „свега, два. школска саветника, једног у За-

ШКОЛЕ У СХС

требу,“ а · другог у Темишвару. Врховна школска управа било је Ратно Министар-· ство у Ђечу. Богишић је у своме извештају тражио, да се постављају и учитељице. 1868 је намештена прва учитељица на селу.

У бившој Војној Граници важила је уредба о Ш. од 1871 и од 1877. После развојачења границе српске православне Ш. су покомунаљене. Развојачење је отпочело 1871, а завршено је 1881, када се Војна Крајина здружила са провинцијалом.

После ослобођења (1918) протегнут је српски школски закон од 1904 и на Војводину. Ове су Ш. дошле под управу и надзор државе, а учитељи примају плату из државне благајне. У Ш. где има деде народних мањина, постоје паралелна одељења са наставним језиком дотичне мањине, у којима има наставника дотичне народности. Ово је спроведено не само у забавиштима и основним него и у грађанским, па и у средњим Ш.

Стање Ш. у Војводини по податцима из 1993 било је овако: Забавишта: (а, сршпским 100, мађарским 59, немачким 64, румунским језиком 4. Забавиља: Орпкиња 100, Мађарица 61, Немица 63, Румуњкиња, 3. |

Основних народних Ш.: Са српским наставним језиком 497 у 1.044. одељења, паралелних одељења са мађареким наставним језиком 285 у 646 одељења; са немачким 203 у 578 одељења; словачким 18 у 78 одељења; руским 6 у 26 одељења; румунским 37 у 96 одељења; чешким 3 у 4 одељења. — Учитеља: Орба 667 мушких, 691 женских; Мађара 337 мушких, 308 женских; Немаца 357 мушких, 202 женских; Чехо-Оловака 51 мушких, 27 женских; Руса 11 мушких, 13 женских; Румуна 50 мушких, 24 женских. ·

Поред сваке основне Ш. задржане су и ·

· поновне Ш., сада се зову пољопривредне

продужне Ш. Оне имају мала имања од 3—4 јутра за вежбаонице. Таких Ш. има, 315, а имање им износи око 1.000 јутара. Постоје и продужне Ш. са пољопривредним правцем, које имају мало већа, имања. Таких Ш. има у Војводини 7; у њима, раде 7 управитеља и 9 наставника. Имају укупно 166 јутара земље за вежбаонице.

Нижа пољопривредна Ш. у Ади траје 2 године и има имање од 59 хектара; у Илоку траје 3 тодине; имање је 32 ха. Има, виноградарско-подрумареска Ш. у Вршцу и вртарска Ш. у Новом Саду.

Државне домаћичке Ш. постоје као интернати. Примају се ученице, које су свршиле основну Ш. и имају преко 14 тодина. Школовање траје 1 годину. Таких III. има у Баваништу са 4 учитељице, имање 40 јутара; у Панчеву са 3 учитељице и 18 јутара; у Малом Иђошу са 3 учитељице и 27% јутара. У Новом Футогу је виша, Ш. за домаћице, где се спремају наставнице за ниже домаћичке Ш.

— 1013 —