Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ШКОЛЕ У СХО
Грађанских Ш. има 26, и то 5 мушких,
8 женских и 13 мешовитих. Свуда је срп-
ски наставни језик, само у Јаши Томићу је немачки. Шаралелних одељења мађарских има у 9 општина, а немачких у 8.0пштина. Наставника има мушких 86, од тих су 23 Мађари, 10 Немци и 1 Румун; наставница има 136, од тих су 29 Мађарице, а 15 Немице.
Учитељских Ш. има 7: Сомбор, мушка са 13 наставника, и женска са 14 наставника; Нови Сад, женска са 20 наставника; Вршац, мешовита са 96 наставника; Суботица, мешовита са 14 наставника; Пакрац, мушка са 14 наставника и Карловац, мешовита са 15 наставника.
У Војводини има 13 средњих Ш. са 198 разреда. Од тих је 1 реална гимназија са чехословачким наставним језиком, 3 потпуна и 3 непотпуна паралелна одељења, са немачким и 5 потпуних паралелних одељења, са мађарским наставним језиком. Директора, професора, суплената и хонорарних наставника било је 323 мушких и 50 женских. Од тих: на чехословачким одељењима, 10 мушких, 2 женских, на немачким одељењима 57 мушких, 7 женских, на мађарским одељењима 78 мушких, Т7 женских. Од наставника су: 186 СОрби, Хрвати и Оловенци, 27 Руси, 12 остали Словени, 1 Француз, 81 Мађар, 54 Немца, 12 друге народности. Ових 13 средњих Ш. смештене су у 16 зграда.
У СОуботици има правни факултет са 6 редовних и 4 ванредна професора.
Литература: А. Цувај, Грађа ва повијест школства Краљевине Хрватске и Олавоније; Р. Грујић, Српске школе 1718 до 1739; П. Деспотовић, Историјска Педатотика; M. Нешковић, Историја српских школа; Џико-ШЏавловић, Срби у Угарској; Cr. Станојевић, Историја српског народа; Школство у Хрватској и Олавонији, по службеним податцима (1896); Csaplovics, Slavonien und Kroatien; Laszi6 Szalay, A magyarorszagi szerb telepek jogviszonya az Allamhoz; M. Вукићевић, Историја српског RON Finaczy Ern0, A magyarorszagi kozoktatas tortenete Maria Tćrezia koraban; Bekeli, A nćpoktatas tortenete Magyar-orszagon; Дим. Руварац, Позиви и одзиви; Тћип Jozsel, A szerbek tortćnete; Шемативам српеко-православне архидијецеве Карловачке; Шематизам српско-православне Митрополије Карловачке: Извештаји Министарства Просвете. :
А. Јорговић.
Олдовеначка. Основне Ш., ШПочетTIH словеначке душевне културе и књижевности падају у доба, када су Оловенци покрштени. Може се тврдити, да и школство има своје почетке у том периоду. О обзиром на организацију Ш., коју је извео Карло Велики, може се претпоставити, да је тада било Ш. и у Словеначкој. Ситурно је, да су се и у ОСловеначкој оснивале манастирске и жупне Ш. На државном сабору у Оплиту 925 решено је, да
властела и сељаци треба да шаљу своју децу у Ш., да науче хришћанску веру. Утицај средњешколског шкодства немачких земаља јавља се и у словеначким крајевима. Латинских је Ш. било у Љубљани, Крању, Рибници, Отични, Костањевици, Јурклошту и Плетерјама. Док јопе није у Љубљани била бискупска столица, била је у Рибници столица архиђакона, те су ту морали водити бригу око свештеничког нараштаја, и зато је у Рибници била највећа и најважнија латинска Ш. Љубљанска се латинска Ш. помиње већ у 14 веку. Крајем тога века она је престала, али је у почетку 15 века (1418) поново оживела и, кад је у другој половини тога века основана у Љубљани бискупска. столица, она је важила за прву стону или катедралну Ш. у Оловеначкој.
Ш. у Стични, Костањевици, Јурклошту:
и Плетерјама биле су манастирске латинске Ш. Знамо као сигурно за Ш. у Отични, да је постојала у 15 веку, пошто су тамо били цистерцијанци, који су предавали омладини.
Варошких и жупних Ш. било је у ра-
зним већим местима. У првом реду било:
је основних Ш. у свима оним местима, где су монаси вршили свој хуманитарни рад. Жупна се Ш. налазила и у Љубљани код CB. Петра. Та се Ш. први пут помиње 1262. Таквих је Ш. још било и у Новом Месту, Чрномљу, Метлики, Вишњој Гори, Шмарју код Љубљане, Камнику, Шкофјој Локи, Радовљици, на Бледу, у Горици, Целовцу, Беликовцу, Марибору, Цељу и на другим местима. У Чрномљу су у основној Ш. учили чак и глагољицу и ћирилицу, пошто су ту долазили свештеници, који су још гајили старословенску литуртију у Хрватском Приморју.
И женског је васпитања било у манастирима. Крајем 15 века основан је у манастиру у Велесевом, близу Крања, завод за образовање племићских девојака. У Љубљани је постојао код Крижанка васпитни завод за девојчице.
O наставном језику у овим основним 1. мало се зна. Знамо, да су се у варошким жупним Ш. училе основе латинског језика. Колико се у тим Ш. учило словеначки, не може се утврдити. По свему се: може закључити, да је у њима владао немачки језик.
У селима готово није било жупних III., постојале су само тамо, где се жупник особито интересовао за школство и наставу, а имао је'клерика, који се бринуо око читања, писања и црквеног певања. Ово можемо закључивати из тога, што је Трубар почео водити велику бригу око словеначке наставе у простом народу. Наравно: да је у овим Ш., ако су у опште. постојале, наставни језик био словеначки.
Реформација и хуманизам имали су великот утицаја и на школство. Како у Словеначкој није било високих Ш., учили су подузимљиви младићи у туђини: у Ита-
— 1014. —
„daaa {ČA GN
aaa a a daješ
зравидкоораније
ние каца гуцаасанаваћиа
Неба аеловасошни