Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

лији, Болоњи и Падови, и у Немачкој у Јени, Витенберту и Тибингену, где су радо одлазили крањски и штајерски студенти племићеког, грађанског а и сељачког сталежа. Сиромашни студенти примали су на тибинтенском Университету помоћ, пошто је тамо неки Тифернус установио дом за крањске студенте. Од студената, који су студирали у Немачкој, познати су

реформатори Бохорич, Крељ и Далматин,

први у Витенберту, други у Јени, трећи у Тибингену. Отуда је дошло и нагло ширење реформације за пола века међу СОловенцима. Реформација је изазвала почетак књижевности и школства у новом веку. По примеру хуманиста и у њиховом духу, основали су реформатори, потпомогнути од земаљских сталежа, племића, у Љубљани 1563 латинску сталешку Ш. Сем ове латинске сталешке Ш., постојале су тада у Љубљани још три основне Ш.: поменута Шентклавшка католичка, која је додуше била столна, али су се ипак у њој предавали и основни принципи основне Ш., затим варошка, коју је издржавао градски малистрат, и сталешка, која је била протестантска. Варошке Ш. развиле су се за време реформације и у другим варошима и већим местима, као у Крању, Метлики, Идрији и т. д.

По селима су реформатори оснивали жупне Ш. са словеначким наставним језиком. Већ Примож Трубар наглашава у својој Церковној орднинти (1564), да треба оснивати и издржавати добре Ш., да би народ могао читати и правилно. схватити писма пророка и Христових ученика, па из њих и друге учити. Зато треба да постоје у варошима и трговима латинске и . немачке, а у жупама жупне словеначке Ш. Поред другог рада, Трубар је писао и књижице за основну наставу у жупним Ш. Једна од њих je: Abecedarium und der klein Catechismus, In der Windischen

Sprach, Ane Buquice is tih se ty Mladi

inu preprosti Slovenci mogo lahku, vkratkim zhasu brati navzhiti, Y њој се налазе тлавне тачке верске науке: вера, оченаш, десет божјих заповести, неколико забрана и молитва пре јела и пре спавања. 'То штиво било је већим делом одређено још за Карла Великог, само је после нешто попуњено. У уводу Трубар товори о користи читања и писања. Трубарев метод био је сасвим прост: Учитељ нека чита, напред или нека прича напред, ученик пак нека чита или говори за њим; поред тога нека проповеда, т. ј]. тумачи.

Друга Трубарева књига била је: Сајеchismus, In der Windischen Sprach, Anu kratku Poduzhenie, skaterim vsaki zhlouik more vnebu pryti, OBOM je књигом Трубар хтео дати фармоштрима, придикарима, шолмоштрима и старшима, (т. j. жупницима, проповедницима, учитељима и родитељима) у руке помоћно средство, којим би учили младе људе правој старој

ШКОЛЕ У OXO

вери и правој старој мисли. 1555 припремио је он ново издање, са само словеначким насловом. Трубар је сем тога издао. више катехизама и ревносно је писао протестантске 'црквене песме.

Реформатори нису у словеначкој TI. постигли готово никаквог успеха. Племићи, грађани и протестантски · свештеници нису употребљавали ове књиге, јер су знали немачки, а сељачки се народ оду пирао новој вери, и према томе није ни узимао те књиге. Зато протестантско школOTBO у. селима, није било дугог века; шротивреформација му је брзо учинила крај. Ови протестантски проповедници и учитељи прогнани су из словеначких земаља, и протестантско је школетво престало.

Зато се почело све више ширити католичко школство, као последица противреформације, особито после тридентинског црквеног сабора, (1545—1565), који је, између осталога, закључио, да се католичке основне Ш. морају поново основати и уредити. Свештеници, у, првом реду жупници, примили су налог, да успоставе пређашње жупне Ш. и да предају на матерњем језику о верским догмама и црквено певање. И бискупски су синоди Yy86ли у обзир решења, тридентинског сабора, и више. су пута закључили, да жупници треба да воде бригу око основног школ-

_ ства. Већ тада су били одређени надзорни

ортани овим IL: жупници су били надзорници својих Ш.: Ш. већег округа надзирао је декан, Ш. бискушије стони схоластик, који је био при бискупској столици старешина стоне Ш. Најзад и бискуп сам је посећивао |. приликом 2BOјих прегледа жупних уреда и жупа. Место протестантских почели су се тада

штампати католички катехизми. Других

књига за читање није било. Приређивани су већим делом према немачком катехизму језуита Петра, Канизија. 1574 иза шао је у Грацу први словеначки католички катехизам, који је саставио цистерцијан патер Ленарт Пахенекер.

O каквом методу у овим Ш. не може бити ни товора. Учило се махом механички на памет. Џонављање учитељевих речи и писање према његовом диктату. главни су основи овог метода. Телесне су казне, упркос хуманизма, даље остале у употреби. Јасно је, да ово школство у оваквим приликама није могло напредовати, нарочито кад меродавни фактори нису водили брите око нижег школства, већ су то остављали доброј вољи оних, који су волели децу и омладину, али који нису имали довољно материјалних средстава, те је Ш. остала неразвијена.

Код Словенаца дакле до друте половине 18 века не може бити говора о правом основном школству. Основношколека. реформа царице Марије Терезије и Јосифа узела је истина у обзир и словеначке земље, али ипак за дуго времена није се могао приметити никакав напре-

— 1015 —