Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШКОЛЕ У СХС :

дак, особито у Крањској и у Приморској. · Највећу препреку посећивању Ш. чинила је одредба, да и деца у селима морају учити на немачком наставном језику. Џа ипак се крајем 18 века примећује и код нас мали напредак основног школства. Реформа Фелбигера ва време Марије Терезије много је утицала на све Југословене, у првом реду на Оловенце. Најважније тачке те реформе биле су: 1. Бригу око основних Ш. преузела је држава. 2. Донесен је јединствени школски закон, т. зв. општи школеки ред (1774). 3. Оеноване су јавне основне Ш. и повећано је посећивање Ш. (Према Фелбитеровом општем школском реду основане су тројаке основне 1Ш.: 1. Тривијалке, најниже основне Ш. за образовање простог народа у веронауци, читању и писању. 2. Главне Ш. у свима већим местима, са учењем вишег образовања, јер се у њима већ учила реалија. 3. Нормалне 1. или нормалке, у главној вароши сваке круновине, највиши степен основних Ш., сличне нашим трађанским Ш. У њима су се, у засебним курсевима, образовали будући учитељи. Тако је и Љубљана добила своју нормалну Ш.). 4. Унутрашње наставно уређење и наставни метод попунили су се, а. Фелбитер је написао и издао чувену школску књигу Мебћодепђисћ (методна књита, 1775), са тачно описаним предметима и методом учења. 5. Основано је и уреЂено учитељско образовање и учитељство је постављено на степен, који је одговарао и хуманим и сталешким. захтевима. 6. Уведен је и уређен стални школеки надзор. Највећи утицај имали су окружни школски инспектори, у почетку већим делом декани више удружених жупа, доцније, према наређењу цара Јосифа II, лаици. т. 38. окружни комисари. 7. Обраћена је пажња на школске књиге и учила. 8. Основан је за сваку круновину засебни т. зв. нормални школски фонд, из кога су плаћане све школске потребе.

Реформатори су били толико увиђавни, да су, поред немачког јевика, увели за основну наставу и словеначке књиге, приређене према немачким или преведене из њих. Према немачком Das A, B. C, oder Namenbichlein oder Висћеађ тег јејсћеп, направили су Словенци tablo teh puštaБом, према Ва -Тајеј Рјатеног или РјафеНај, Ти су буквари били прва читанка. У Крањској је Блаж Кумердеј приредио, према, Роковој првој немачкој читанци 3. основне Ш., своје Мо вјепје за бган (1787).

Букваре, катехизме, мале, средње и велике, приређивали су разни писци, nOћим делом свештеници (Франц Михо, Патловед, Марко Похлин, Ожбалт Гутеман, Јуриј Јапељ, Миклош Кусмич, који је издао букваре, катехизам и црквену шпесмарицу на прекмурском језику, и др.), Јанев Дебевец је у свом Плателтофу т. ј. буквару (1791) објавио, према Фелбигеровим упу-

тима, прву оригиналну методику о почетном читању. |

За образовање словеначког учитељства, које се вршило у љубљанској нормалци, написао је гроф Едлинг, владин школски референт и члан школске комисије за та-

дашњу Крањску, методику [Forderungen

ап. Зећијтејзвег и. Тећгег), преведену и на словеначки. Из истог је доба, према Фелбигеровој методној књизи, и словеначка Зегл ап Уопизејек teh Metodneh Вичи, која се приписује неком Капусу (1777).

Напредак је ишао лагано, али је око 1788 у Крањској већ било 58 јавних Ш. са 3.154 ученика, а у Штајерској још и много више. Најгоре је било у Приморској. Овај Je

напредак · престао – почетком

19 века. Наступила је чак реакција, у оп- ·

ште у Аустрији, а и код Оловенаца Haпосе. Ратови са Наполеоном тгутали су огромне суме новаца, држава. је тонула у дугове, и за Ш. није било потребних средстава. Уз то је дошла 1805 реакционарна школска одредба: Рон зеће Schulverlassung (политички о школски устав), коју је саставила нарочита комисија, којој је био члан и Оловенац Јожеф Спендон (5репао!), каноник у Бечу и, као некада Фелбигер, директор целот нормалног школства. Школски ред Фелбигера тада је укинут.

Политички школски устав ограничавао је учитељство у наставној самосталности и забрањивао је сваки методички напредак. Он је прописивао, да се учитељ мора строго држати нове методе, коју су 1812 издали ca насловом 5ећи- ипа

'Methodenbuch, и која се употребљавала

у немачким и словеначким основним III. све до најновијег времена. У Ш. су се морале употребљавати искључиво прописане школске књиге; ученици су опет све учили напамет, као пре Фелбигера; њеTOB испитно-развојни метод забрањен је. Уучитељско образовање сведено је опет од пола године на 3 месеца. Са учитељском службом спојили су службу црквењака и оргуљара. За учитеље тривијалки поново су препоручивали занатлије; и учитељи су се, као и ови, делили у мајсторе, калфе и шегрте. Надзор је поново прешао у руке свештенства, лаички окружни комесари су укинути. Увели су недељне Ш. за оне, који радним даном нису могли долазити у Ш. У првој половини 19 века највећа је препрека напретку била употреба немачког наставног језика у основним Ш. Ш. се звала, после Јосифа ШП, немачка основна Ш., и такав јој је био и њезин карактер. Само је основна обука била. на матерњем језику, а даље је наставни језик био немачки. Тако је на пр. у Љубљани основан основни припремни разред са словеначким наставним | језиком, само за деду, која нису знала немачки. — 1016 — ~

савана иако урана

ш______-:

=“

_——_—