Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

Влада Француза у илирским земљама

„донела је велике нромене. Французи су наредили, да у свакој општини мора би"ти основна Ш. а у окружној вароши и · девојачка, све са матерњим наставним језиком. Намере су биле добре, али већим делом нису извршене. Кад су Французи 1813 напустили Илирију, било је основно школство тотово исто онакво, какво су Ta они примили од Аустријанада.

У Крањској се осетило побољшање 1899, када је указом наређено, да се основна, обука у селима врши само у крајншчини, т. ј. на словеначком, и да се тако морају писати и књиге; другде пак, особито у варошима и већим местима морају се деца учити и потребне књиге удесити на обадва језика, немачки и словеначки, што “је врло много сметало“ настави и њеном развоју. Тако је 1829 било на пр. у Крањској још 80% деце школског узраста без уредне и темељне обуке. Основних Ш., сем нормалне у Љубљани, било је свега 108: 7 тлавних, 92 тривијалне, 4 девојачке и 5 индустријалних (одељења девојачких Ш. за учење ручних радова) и 101 недељна Ш.

Метернихов систем још је више спутао сваки културни развитак у прво доба 19 века. Главне словеначке школске књиге у почетку 19/века биле су ове: Валентин Водник издао је, као основно-Школеки

инспектор за време Француза (1811 од-.

носно 1812), пет словеначких школских књига: Ађетзеда за Регуе зћоје, Кегзћапski navuk sa ilirske deshele, Pismenost

ali gramatika za Perve shole, Pozhetki gramatike, to je Pismenosti franzoske, Abezeda ali Azbuka, Das ABC-Buch,

Т'ађесе т. ј. словеначко-немачко-француски. Јанез Непомук Примиц 'издао је 1812 у Грацу Abezeda sa Slovćnze, kateri se hozhejo Slovensko brati nauzhiti, 1813 Nemshko-Slovenske branja т. ј. словеначконемачку читанку са оригиналним песмама Јарниковим и Водниковим и чланцима о словеначкој историји и литератури (1814), Novi Nemsko-Slovenski Bukvar al ABC Otrokom lehko sastoplen, MameB Равникар, љубљански каноник и професор теологије, најзад трећански бискуп превео је са немачког 5водфе 5ЗуеНра рта sa mlade ljudi (1815), a после је издао Ађеzednik sa Shole na kmetih vzed, kr, dezhelah {1816), Male povesti sa Shole na kmetih, I Kershantski katolishki navuk s'prashanji ino odgovori ({1822), Франце Meтелко, први професор словеначке катедре на љубљанском лицеју (тада висока Ш.), написао је, односно пословенио: Абецедник за словенске шоле, Абедедник, немшко-словенски за, шоле в MH. KD. державах, Берило за мале шоле на кметих, Штевилство за словенске шоле (Метелко је употребљавао – своје писмо, метелчицу). Метелко је приредио и граматику за учитељске Ш. и учитеље. Петер. Дањко, жупник и декан у Радгони, написао је: 5а-

ШКОЛЕ У OXO

zhetek vizhenja Slovenskega po педејаћ (1816, за недељне школе) и: Ађеседпа knjishiza na hitro ino lehko podvidzhenje slovenskega branja (1824, OyKBaD). Промене на боље донела је 1848, која је донела аустриским народима слободу, према 5 4 уставног писма, који гласи: Сваком је народу загарантовано очување његове народности и језика. И ако се 1848 нису испуниле све наде и жеље Олове-

“ наца, ипак се у Ш. постигла најзнамени-

тија концесија: наставни језик у Ш. требало је да буде матерњи језик. Принциш · није спроведен у пуном обиму, али ипак је било напретка.

Борба за матерњи језик поведена. је још у почетку 19 века. Водили су је: Водник и Примиц, а. нарочито Антон Мартин Оломшек, бискуп у Марибору, и највећи словеначки педатот, саветник Туна, министра Просвете, затим у Корушкој: Матија Мајар Зиљски, Андреј Ајншшилер. Али поред свег рада и труда, у првој је половини 19 века само у недељним Ш. био допуштен словеначки као наставни језик.

Џа и после 1848 прошло је много времена, док је овај принцип спроведен, 000бито стога, што је против њега била политичка реакција педесетих тодина. Тек. 1869, кад је био издат нови школски закон, промењен је из основа однос словеначког језика у Ш. Али ту су победу осетили само Оловенци у Крањској, Штајерској и Приморској. У Корушкој се народна Ш. све више губила и ишчезавала је. То опадање није могао више да заустави Симон Рудмаш, основни школски инспектор у Целовцу и школски саветник, велики борац Ba матерњи језик у Ш. Број словеначких Ш. је истина био порастао од 17 на 68, али је, под притиском корушких Немаца-шовиниста, од 1858 уведен у корушким Ш. утраквизам, и словеначки је језик нагло потиснут. Ово опадање словеначког језика ширило се брзо, и нови закон од 1869 није то опадање мотао више зауставити. На тај начин било је већ 1890 у Корушкој 92 утраквистичке Ш., а једна једина словеначка, основна Ш. на Језерском, 18 немачких Ш. похађали су пак већим делом сами Оловенци.

И учитељско је образовање постављено на солиднију основу: курсеви су продужени на једну, % убрзо на две године; у учитељску Ш. примани су кандидати са свршена четири разреда главне Ш. или четири разреда ниже гимназије. У опште, успех је у погледу језика, наставне методе и учитеља после одредаба закона од 1855 био знатан.

1867 донесен је државни основни 8aкон о општим правилима и дужностима држављана, са много већом слободом Ш. и школовања. Учење је постало слободно, отварање Ш. олакшано, матерњи језик у Ш. и животу обезбеђен. Највиши степен развитка постигла, је основна Ш. са државним основно - школеким законом од

— 1017 —