Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ШКОЛЕ У OXC
14/5 1869, који је био унеколико промењен и попуњен школском новелом од 2/5 1883. -
Овим је законом постављено оеновношколеко образовање на сасвим нову васпитну основу. Ш. су. се свуда, па и у Словеначкој, после тога нагло множиле (Ш. се могла отворити, чим се на одређеном простору јави 40 ученика). Ниже су се Ш. делиле у опште основне (од 1 до 8 разреда) и грађанске (са 3 разреда). Словеначки језик постао је стварно наставни језик у основним Ш. У грађанске Ш. међутим словеначки ни сада није пуштен. Предмети су били: веронаука, читање и писање, наставни језик, рачун и теометрија, географија и историја, јестаственица, цртање и певање, гимнастика и женски ручни рад. По одредбама закона
Ш. походе деца од свршене шесте JO свршене четрнаесте тодине, и то обавезно.
Уведен је строг надзор, одвојен од цркве, ca нарочитим окружним и земаљским
школским инспекторима. Реформисано је
и побољшано образовање учитељства; проширено је на четири године, са испитом зрелости и учитељским ·испитом – после две године праксе, и др. 1870 издало је министарство нарочиту уредбу, т. зв. наставни и школски правилник (обновљен 1905), који је тумачио одредбе школског закона, и израђени су дефинитивно нормални наставни нацрти за све предмете и за све врсте основних и грађанских Ш.
Последице свега тога биле су за словеначку Ш. врло добре у свима правцима: у васпитном, научном, методском и сталешком, и започео је ревноснији и целисходнији рад.
Први словеначки школски лист (часо1 био је, у Корушкој основани, Ајншпилеров Шолски Пријатељ (1859), који се доцније претворио у Словенски Пријатељ, часопис за церкев, шоло ин дом. 1861 почео је у Крањској излазити Учитељски Товариш, који је био до 1900 васпитни лист и доносио је изврсне расправе и чланке свих грана васпитања и наставе, али су та после преуредили у школекополитички орган аустриског југословенског учитељства. Данас он излази као орган Удружења Југословенског Учитељства., "У Штајерској је почео 1878 излазити Словенски Учитељ, лист за учитеље, васпитаче и школске пријатеље, који је 1874 до 1878 био орган Учитељског Друштва за |Оловенски Штајер. Наново се појавио 1890 у Љубљани, као орган хришћанских учитеља и васпитача. Он излази и данас, са истим циљем, као орган Сломшкове Звезе. 1880 основап. је у Штајерекој научно-педатошки лист Попотник, 668 политичко-сталешког правца. Од 1890 био је он орган Савеза Оловенских Учитељских Друштава у Љубљани, а излазио је у Марибору. Излази још данас, као једини словеначки чисто педатошки лист.
Учитељство се удруживало у друштва. да би лакше заступало своје сталешке интересе. Временом су така друштва основана у свима школским окрузима. Ова су се друштва удружила у два савеза: у Звезу словенских, доцније о аустриских југословенских друштава, која су после уједињења приступила Удружењу Југословенског Учитељства, и у Сломшкову Звезу, која наглашава католичко становиште учитељства. Само васпитни циљ има Педатогично – Друштво (1886).
У учитељским је Ш. био наставни је-
зик: у Марибору увек само немачки, у:
Љубљани утраквистички, а у Горици и Копру употребљавао се у учитељским Ш. словеначки наставни језик, заслугом земаљског школског инспектора Клодича витеза Сабладоског.
На практичној педагогији радило је словеначко учитељство са највећом агилношћу и ревношћу. Словеначка дидактика. и методика су у 19 веку ванредно напредовале, а почетком 20 века овај је напредак доститао кулминацију.
Метод читања се кроз 19 век стално модернизовао и преко метода срицаља и аналитично-синтетичке методе дошло се до нормалног метода изговора речи. И код писања. је уведен аналитско - синтетички метод, који је већ Оломшек натлашавао у Блаже-у и Нежици.
Очигледне наставе у почетку 19 века.
још није било. Код Сломшка се међутим она већ наилази. Данас је она међутим у пуној употреби. Читанке се битно попуњавају. У почетку је школско штиво било побожно и морализаторско, па се полако мењало у етичко, додавале су му се световне песме'и реални састави са утилитарном намером. Читанке су добивале морално-васпитну и поучну сврху. Реалистичком се штиву, особито од 1869 све више придавала важност, у читанке су узимани најбољи производи наших песника и писаца. Граматичка поука изванредно је напредовала. До 1848 готово је никако није било. Али је већ Оломшек натлашавао важност и потребу практичних вежбања у језику. Међутим је напредак био врло спор. Граматику су наиме сувопарно учили само код словеначко-немачке лектире, при превађању из једног језика на други; механизирали су овај пред-
мет, те су учили сувопарна и бесплодна. правила. Тек су Језиковне ваднице, које
су написали ·Х. Шрајнер и Др. Ј. Безјак.. пошле сасвим новим путем. Бринар, директор грађанске Ш. у Цељу, пошао је у: својим ОСловницама сасвим њиховим путем. Џисмене вежбе биле су више или мање траматичке. Тек у најновије доба дошло се до слободних састава. У рачуну је био наставни метод одавно на добрим основама, што показује и Фелбигерова. Методна књига из 1775. У Аустрији је овај метод даље развио Др. Мочник, школски
== фО18
у Кршком
О
зри
AA e AA Aksu GAA aaa ai aa al aa ae