Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

референт у Љубљани и земаљски школски инспектор у Грацу, који је у првом реду увео метод свестраног расправљања, бројева, т. ]. сва четири вида рачунања већ у првом разреду, и обрасце за бројеве. Мочникове немачке рачунице, преведене на словеначки, дуто су употребљаване. Сада се употребљавају „рачунице, које је саставио, на основу Мочниковог метода, Антон Чрнивец.

Највише су у 19 веку напредовале реалне науке. У пређашње доба ученици нису реалија засебно учили, читали су реалистичку лектиру, коју налазимо већ

у почетку 19 века, у читанкама. Тако je

на пр. већ Водник објавио у своме Абецеднику (буквару) списе о пчеларству, о сточарству, о пољском раду, о пређи. и ткању. И у Оломшковом Великом берилу има много реалистичке лектире. Али све је то само у зачетку. Тек са новим школским законом уведена су реалија као поједини предмети у основне Ш., и израђени су тачни наставни планови за геотрафију, историју, природне науке. Словеначко је учитељство ревносно прихватило нови рад, и обратило је нарочиту пажњу на те предмете. И цртање и писање, као школски. предмети, напредовали су у последње време врло добро.

И за гимнастику се пробудио већи интерес, особито ширењем спорта. Женски ручни рад увели су у аустриске Ш. Киндерман и Фелбигер. Основане су 7. зв: индустријалне Ш., које су биле део девојачких Ш. Сада се, по методу заједничке обуке, предаје женски рад у свима. девојачким Ш., односно у мешовитим разреДима. Основну наставу много је помогла методски уређена школска књига и ваншколска омладинска лектира.

1900 основано је јединствено васпитно друштво: Словенска Шолска Матица (шпрви је председник био Хинко Шрајнер), са циљем образовања и подизања словенског учитељства у свима гранама васпитања и наставе. Из тодине у годину издаје Шолска Матица књиге, које се односе на опште васпитање, педатошка. питања, наставу и методику појединих предмета и осталог научног материјала. Досада, је изашло око 80 књига.

Са, ослобођењем словеначко је школство ступило у ново доба. И поред принципа наставе на материнском језику у основним Ш., ипак су се Оловенци морали у оним местима, где су Немци имали већину, особито у Штајерској, жестоко

борити за овај принцип. У многим ме-:

стима биле су основане Ш. утраквистичке, а негде чак и сасвим немачке, у првом реду приватне Ш. немачког Шулферајна. Сада се све променило. Словеначки је језик сада без изузетка наставни језик у свима Ш., а немачки је остао као наставни језик само још у неким паралелкама у Марибору, Љубљани, Кочевју и

ШКОЛЕ У 0Х0

у неким пограничним местима. Сада има свега 16 словеначких Ш. са немачким . паралелкама и 18- немачких II.

Најновија статистика даје нам ову слику: У Словеначкој има 31 мушких, 25 девојачких и 768 мешовитих, свега 824 јавних основних Ш. Од ових има 191 Ш. са једним разредом, 211 са два разреда, 107 са. три разреда, 87 са четири разреда, 96 са. пет разреда, 93 са шест, 8 са седам и 16 са осам разреда. Број свих Ш. са разредима и са паралелкама износи 2.879. Наставни је језик у 780 Ш. словеначки, у 18 немачки, у 16 словеначко-немачки, у 10 српско-хрватски, у 15, у Прекомурју, мађарски. Учитеља има 1.197, учитељица. 1.797, укупно 2.994. 'Ш. похађају 133.628 деде, и то 69.160 дечака и 64.463 девојчица. (Сем ових основних Ш. налазе се у Оловеначкој још Ш. за душевно болесне, један завод за тлувонему и слепу и два за слабоумну децу (у Љубљани), 27 дечјих забавишта са 1.358 деде, и 5 дневних склоништа, са 156 деце. -

Највише се после ослобођења дигло грађанско школство. Пре су постојале само две грађанске Ш. са немачким наставним језиком, а сада има 96 јавних и 9 приватних, укупно 35. Ш., са, словеначким наставним језиком. Од ових су 7 мушких, 8 јавних и 9 приватних девојачких и 11 мешаних грађанских Ш. Број свих разреда, 110 на јавним и 82 на приватним Ш., износи 142. Учитеља има на јавним TI. 237, на приватним 57, укушно 994. III. походи 4.584, у приватним 1.266, укупно 5.850 деце. Ј. Безјак.

Оредње школе. Кад је крајем 16 века реформација у словеначким земљама уништена, почели су се језуити бринути за више школско васпитање. Тако је у Љубљани код Ов. Јакова основана. језуитска тимназија. Главни предмет у њој био је латински језик. Оловеначки се по свој прилици није учио. Језуитске тимназије овог доба (у 17 и 18 веку) спремале су своје питомце и за теолошке и за лајичке студије. На њима су превлађивале хуманистичке студије. Личност и менталитет учитеља давали су читавом васпитању дух језуитског реда. Темељну промену – народног образовања ~ донеле cy школске реформе Марије Терезије и Јосифа ЏШ. У свима тлавним варошима тадашњих аустриских круновина основане су нормалне Ш., које су се састајале из: основне Ш., некакве ниже реалке и учитељске Ш. Језуитски је ред распуштен, а тимназије су прешле у државну управу или су их преузели други монашки редови | (бенедиктинци, пијаристе, _фрањевци и т. д.). Тадашње тимнавије имале су 3—4 граматикална, и 2—3 хуманитарна.

азреда; додане су им још 9—3 тодине Дарси (лицеј). У доба до 1848 шада и постанак реалки, које су имале, према.

== 1019 ~—~