Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШКОЛЕ У ОХО

локалним ~ приликама, · устројство.

1848 донела је и средњем школству битне промене. Сва реформа се састоји у оснивању организације гимназија и реалka, [Organisationsentwurl) ma 1849: THMHaзија је постала осморазредна и подељена, је у нижу (1—1У разред) и вишу (У—УШ. разред); реалка. је добила шест разреда. Поред њих постојале су и ниже реалке, са, четири, и са два разреда, и трађанеке Ш. са три. Наставни предмети у гимназијама, били су: веронаука, латински, грчки, немачки, један покрајински или модерни језик, географија и историја, математика, јестаственица, физика, философска шпропедевтика, као обавезни предмети; необавезни су били: калиграфија, цртање, певање, гимнастика, и који други покрајински језик. На гимназијама у словеначким земљама био је словеначки језик обавезан предмет за ученике словеначке народности; немачки је као државни језик био

веома различито

обавезан за све ученике у свима гимна-.

зијама и реалкама на словеначком територију. Само се словеначки језик предавао на народном језику. У осмом деценију почело је полако пословењавање бар неких предмета: веронауке, латинског = језика, историје, географије, математике и др. али само у нижим разредима, док је наставни језик у вишим разредима остао немачки. Тек после 1900 почели су се, на захтев словеначких посланика, поједини предмети и у вишим разредима предавати на словеначком. Потпуно словеначки завод био је до 1918 једино приватна бискупска, пимназија у Шт. Виду, код Љубљане. И реалке нису после 1849 имале једин-

ствен наставни план. Од 1870 имали су покрајински сабори појединих круновина право доносити реално-школске законе. Код одређивања, наставног плана узимале су се у обзир потребе појединих 86маља. Поред немачког учили су се и модерни језици (француски, талијански, ентлески), али сви предмети на немачком. За ученике словеначке народности био је словеначки језик обавезни предмет на реалкама у словеначким вемљама. Једино је у државној реалци у Идрији наставни језик био словеначки.

Са. Мархетовим наредбама из 1908 почела је деоба гимназије у хуманистичне, реалне и реформно-реалне гимназије.

Битне промене у нашем средњошколству донело је тек ослобођење. Просветна је управа после ослобођења прешла на народну владу, повереништво за науку и 'боточастје као вишу инстанцију, дочим је Виши Школски Оавет био њему подређен. У прелазном добу покрајинске управе (1921—1923), формирала, се школска. управа као просветно одељење за Оловеначку, а почетком 1925 раздељена. је, као и остале гране политичке управе, и просветна управа на две области, љубљанску и ма-

риборску, као просветно одељење великих жушана.

Пре уједињења, (1918) било је на територију, где станују Оловенци, т. ј. у некадашњој Крањској, Доњој Штајерској, Доњој Корушкој и Приморју, 22 0. Ш. и то: 17 гимназија и реалних тимназија и 5 реалки. Већина ових Ш. била је са немачким наставним језиком. Неке су од њих биле утраквистичне, т. ј. са немачким и словеначким, односно талијанским, језиком. Искључиво словеначке биле су приватне бискупске гимназије у Шт. Виду и државна реалка у Идрији.

Шосле ослобођења сви су се средњошколски заводи на територију, који пришада нашој Краљевини, одмах пословенили. Само у тада искључиво немачким заводима, остали су још немачки разреди, који

су се полако пословенили, тако да је IIO-.

четком школске POJHHe 1924/25 OGCTAO GaMO још један, и то последњи (УП) немачки разред у државној реалци у Марибору. Пређашње хуманистичне гимназије у Љубљани (П), Новом Месту, Кочевју, Цељу и Птују претворене су у реалне гимназије. Сада има у Словеначкој 14 0. Ш., и то: 9 хуманистичке гимназије: у Љубљани (0), Марибору и Шт. Виду (приватна), 9 реалних гимназија: у Љубљани (П и Ш), Крању, Новом Месту, Кочевју, Цељу, Штују, Мурској Суботи, месна женска реална. тимназија у Љубљани, и 2 реалке: у Љубљани и Марибору.

Наставни план свих ових С. Ш. био је до 1924 у суштини још пређашњи аустриски, уколико се није променио наредбама народне владе, односно повереништва за наставу и богоштовље и Министарства Просвете. Наново је уведен као обавезан предмет српско-хрватски језик у свима разредима. Оловеначки језик предаје се у свима разредима са већим бројем недељних часова (3—4). Национална историја и географија Краљевине ОХО предаје се у пуном опсегу. Модерни је језик

на хуманистичним тимназијама, немачки, ~

а на реалним гимназијама и реалкама француски од П и немачки од МУ разреда.

Почетком 1925 одлуком Министарства, Просвете изједначена је настава у 1 и П разреду свих реалних гимназија и на реалкама по јединственом наставном плану. Јединствени наставни план проширен је у школској години 1925/26 на Ш, а 1996/97 и на ТУ разред свих О. Ш., сем хуманистичних гимназија. Почетком 1927/28 одредило је Министарство Про-

"свете заједнички наставни план и за У

разред, и он ће се постепено проширити на све више разреде. Према овом плану отпада на реалним гимназијама у нижим разредима латински и немачки јевик и општа историја; предаје се француски језик од П разреда, и национална историја. у Ш и ТУ разреду. Наново се уводи певање као обавезни предмет у 1 и П разреду.

— 1020 —

фу

прва

adi wake dein i oyiyakajoo ibi aa a ii iN lazi

паре ар _______