Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
|
"одредио je
Латински и немачки језик предаје све у реалним гимназијама, а немачки у реалкама од У разреда.
Гимназије и реалне гимназије имају осам разреда, сем реалне тимназије У Мурској Суботи. У почетку школске године 1927/28 укинут је У разред на Ш гимназији у Љубљани. Реалке имају по седам основних разреда.
Број ученика је износио почетком школске године 1927/28 у ЈЉубљанској Области на 92 хуманистичне гимназије: 1.006 мушких и 95 женских ученика; на 6 реалних гимназија: 1.852 мушких и 1.124 женских, а на реалци: 621 мушких и 60 женских. Овега је на 0. Ш. Љубљанске Области било: 4.758 ученика (3.479 мушких и 1.979 женских). У Мариборској Области било је крајем школске године 1926/97 у 5 0. Ш. 1770 мушких и 298 женских, укупно: 2.068 ученика. Разреда, одноено одељења, има у словеначким (О. Ш. на хуманистичним гимназијама: 41, на реалним гимназијама: 106, а на реалкама: 31, укупно: 178 разреда. Број наставника износи у Љубљанској Области: 185, а у мариборској: 95, укупно: 280.
Просечно пада један средњешколеки завод у Оловеначкој. на 71.500 становника, а на један завод просечно долази 480 ученика. Ј. Вестер.
Учитељске Ш. У шрвој половини 19 века васпитаван је учитељски нараштај у т. зв. препарандијама, које су се састојале из једног, доцније из два разреда. Преображај је донео државни основно-Шшколски закон 1869, који је одредио, да се учење врши одвојено по половима, у посебним учитељским школама. За практично вежбање питомаца свакој је У. Ш. додана основна III. kao вежбаоница, а у женским У. Ш. и забавиште. Учење је трајало четири тодине. У мушким У. Ш. обавезни су предмети били: веронаука, педатогика, наставни језик, теографија,
историја, математика са теометријом, је--·
стаственица, физика, атрономија, слободно цртање, музика (клавир, виолина, хармониј) певање и гимнастика. У женским У. Ш. био је исти наставни план, само што се место агрономије предавао женски ручни рад. Организаторни статут из 1886 детаљније читаво наставно устројство У. Ш.
Наставни језик у словеначким покрајинама био је до ослобођења 1918 утраквистичан, т. ]. делом немачки, а делом словеначки. Немачки и словеначки били су обавезни предмети.
На словеначком ослобођеном – територију било је до 1918 7 У. Ш. и то: Државна мушка, државна женска и приватна женска Ш. Уреулинака у Љубљани, даље државна мушка, покрајинска женска и приватна женска У. Ш. школских сестара у Марибору, и најпосле приватна женска У. Ш. Урсулинака у Шкофјој Локи. Наставни језик на свима овим
ШКОЛЕ У ОоХО
У. Ш. био је немачки, само су. се неки предмети, нарочито у мушким У. Ш., предавали на словеначком. |
После ослобођења сви су се поменути заводи пословенили. Женска У. Ш. у Марибору претворена је 1920 у државну, почев са 1 годином.
Наставни план У. Ш. у (Оловеначкој оснива се углавном на зустриском закону за основне Ш. из 1869. >
После ослобођења заведени су, као обавезни предмети, српско-хрватски, недељно 2 часа, и настава из националне историје и географије у ширем опсегу, а. предавање из немачког језика смањено је на два часа недељно. :
У школској години 1927/28 било је у Љубљанској Области 5 У. Ш, и то: Државна мушка у Љубљани (4 разреда, 5 одељења са 181 питомцем), државна. женска у Љубљани (4 разреда, 6 одељења са 298 питомица), приватна женска Урсулинака у Љубљани (2 разреда с 61 питомицом) и приватна женска у Шкофјој Локи (2 разреда са 53 питомица), затим: Државна У. Ш. у Каству са српеко-хрватским наставним језиком (4 разреда, са. 49 мушких и 60 женских питомаца). У Мариборској Области је било 3 У. Ш., и то све у Марибору: Државна мушка (крајем школске тодине 1996/27 4 разреда са 971 питомцем), државна ' женска (5 одељења са 184 питомица) и приватна женска школских сестара (4 разреда са 195 питомидца). Ј. Вестер.- ·
Србија Јужна Орбија, Црна
Гора. Прва словенска школа, у којој се · учило читање, писање, траматика и рето-
рика, и, нема сумње, и друге науке и вештине, које су предаване и у трчким
манастирским школама, била је у Охри-
ду. Њу су основали ученици 'ћирила и
Методија по свом повратку из Моравске.
После су властела и свештеници обра-
зговали у кнежевским дворовима Ш., где: су на византиски начин учитељи давали поуке у вери, читању и писању. Синови
појединих владара и кнежева. добијали
су више образовање у Цариграду или у
другим трчким и римским традовима. У
градовима на Јадранском Мору било је
латинских Ш. У овим је Ш. српска омла-
дина у средњем веку добијала своје ви-
ше образовање. Калуђери грчке вере обра-
зовали су се за свој позив у манасти-
рима. Ове манастирске Ш. биле су сасвим
по угледу на грчке манастирске Ш., с том
разликом, што је у њима био словенски
језик место грчког. Ђаци су се учили и
при појединим црквама, где су послу-
живали свештенике, или при епископеским
црквама или у манастирима. Као и у
Грчкој било је и у Србији у то доба при-
ватних учитеља, који су, по одобрењу
епископа, отварали приватне III.
У старој српској држави црква је била тлавни представник и новилац културе. Овештеници и калуђери ширили су у
~ — 1021 —