Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШТЕДИОНИЦА. ОПШТА НОКА.

установама, приватним. или акционарским, него само новчаним заводима, који преMa чл. 5 правилника морају да испуњују ове услове: 1. Да су национални или национализовани, српски, хрватски и словеначки; 2. да постоје као протоколисане фирме најмање три тодине; 3. да њихова потпуно уплаћена главница са билансираним резервама износи најмање 2,000.000 динара; 4. да су учесници у поштанскочековном и вирманском промету (т. ј. да имају чековни рачун код Ш. ЏП.).

Максимум кредита који надвзорно веће може дати једном заводу укупно по разним текућим рачунима (а један завод, односно поједине његове филијале, не моту имати више од три текућа рачуна код TIH. IL y централи или код појединих филијала) износи: 30% од уплаћене главнице и билансираних резерви, кад исте износе 2—10,000.000 Дин; 40% кад исте износе 10—20,000.000 Дин: 50% кад исте износе преко 20,000.000 Дин.

да државне новчане заводе не важи овај максимум, али 11. П. мора увек да води рачуна о својој ликвидности.

За новчане заводе који имају филијале, одређује се укупан кредит целоме заводу и свима филијалама уједно, па ве тај кредит може онда према жељи завода расподелити међу његове филијале.

Дирекција Ш. П. подноси сваке године министру Пошта извештај о раду.

Број чековних рачуна попео се крајем 1927 на 15.178, а развитак тих рачуна овако је напредовао:

31/12. 1998. Дин 9.985 31/19 1924 11.306 31/19. 1995 19.459 31/19 1996 13.627 31/19 1997 15.178

(rame улога по чековним рачунима износило је крајем децембра:

1923 Дин 242.489.536:97. 1924 .. 206,241.358:84 1925 : 948,196.021.%1 – 1926 368,250.724:68 1997 0922,504.961:94

Улови су били расподељени по Дирек-

цијама крајем 1997 овако: „Београд · (Сарајево Динара. - 210,548.274:32. 195,898.473:91 — 109,5929.344-96 Загреб Скопље Динара. 164,713.319:73 11,815.549:09

Промет по чековним рачунима такође је знатно порастао и износио је у току 1997 преко 46 милијарди Дин. Упоређен са ранијим тодинама, промет је растао овако:

Љубљана.

1923 Дин 26.399,620.216:75 1994: 31.621,558.843:93 1925 36.977,943.748:99 1926 40.575,062.63415 1927 46.341,695.009:25

Колико је ова установа продрла у разне слојеве нашега друштва, најбоље се види из статистике занимања власника чеков-

"установама. у иностранству,

— 1060 —

них рачуна. Од укупног броја (15.178) имали су чековне рачуне код Ш. II: Државна надлештва 526. Самоуправна надлештва 204. Школе 53. Црквене власти 124. Новчани заводи, осигуравајућа друштва и задруге 1.855. Индустриска и трговачка, предузећа 8.299. Новине 583. Удружења и клубови 1.319. Разно 2.229.

Ш. П. почела је издавање штедних књижица 1/7 1926. Крајем 1927 број уложних књижица у рукама публике износио је 23.474. Ово је несумњиво леп број штедне клијентеле, коју је Ш. П. успела да за ово кратко време прикупи, у пркос тешким законским условима, под којима. она овај посао развија. Наиме, ниска каматна, стопа од 4% ставља Ш. П. иза свих новчаних завода у нашој држави, па чак и иза Државне о Хипотекарне – Банке. С друге стране, висина улога на штедњу по једној књижици Ш. П. била је ограничена до скоро 25.000 Дин, а од 6/5 1997 овај је максимум повишен на 50.000 динара. За наше прилике, где је вредност новчане јединице тако мала, онемогућено је Ш. ШП. да међу своју клијентелу по штедном промету њуброји иоле имућније слојеве, него су код ње улагачи само сиромашни слојеви народа, радници, послута, затим ђаци, жандарми, а потом разна друштва (спортска, соколска, ватрогасна, | ловачка и певачка), читаонице, болнице, школски одбори, црквене општине, и друте установе, које имају мале обртне капитале и ситније чланске улоге на расположењу. Ш. П. одржава пословне везе са сличним и почела. је у већој мери да се интересује за новчане пошиљке наших емиграната из Америке.

TIH. П. у Београду и њене филијале у Сарајеву. ЈБубљани, Загребу и Скопљу врше вирманисања (пренос са рачуна на рачун) у Чехословачку, Мађарску, Аустрију и Швајцарску. Та, вирманисања врше се по налогу власника чековних рачуна у корист извесног чековног рачуна корисника код Ш. П. (чековних завода) у Чехословачкој, Мађарској, Аустрији и Швајцарској. Према томе, на овај врло јефтин начин власници чековних рачуна могу платити своје дугове повериоцима, ако ти повериоци имају чековни рачун код споменутих II. Џ. (чековних завода). Под истим условом могу наплатити своје тражбине и 'из иностранства.

Поред општих користи, које ова установа доноси, новчаном и кредитном саобраћају у вемљи, Ш. П. представља и један извор прихода за државну касу. Чиста. добит за 1997 изнела је 98,883.835:70 динара. Упоређена са ранијим годинама, чиста добит изгледа овако:

1923 Дин 7,407.012:65 1924 „ 18,419.651:77 1925 » \ 98,059.712:87 1926 . | 22,026.388:67 1927. .. 28,883.835:70