Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

но и Сиска. Своју велику и драгоцену, |

систематски уређену, збирку поклонила, је Хрватском Школском Музеју, одакле је она предана Етнографском Мувеју у За гребу. : BB. JI ШТАФИЛИЋ. В. Каштел-Штафилић.

ШТАФИЋ ОСМАН - БЕГ (8. Крсто). Под тим именом издао је К. Шавлетић еп: Берне слуте, са тенденцијом помирења између католичке и муслиман“ cke браће (1898). ШИсеудоним Штафић штампарска 'је грешка, место Штофић (име од миља, којим су родитељи звали аутора: Крсто, Кри-штоф, Штофић). П. је и надаље задржао тај псеудоним са штампарском грешком. : А. Б-ц.

ШТЕДАР, планина на граници Далма- |

. ције и Херцеговине, западно од Орјена, а, 75 км северно-североисточно од села Груде (Конавље). Састављен је од једрог тријаског кречњака и диже се са карсне заравни, високе око 800 м, до 365 м више, односно до апсолутне висине од 1.165 М. Северозападно од њега су Мали Ш. (946 м), Голиш (992: м) и Божурни Врх (987 м). Због кречњачког састава планина, је безводна, стеновита и гола. Источним крајем TL пролази друм. Требиње — Љут —Дубровник и Котор. JI. B. ШТЕДИОНИЦА А. Д. Основана. је 1919.

Централа, је Ораховица. Капитал је 125.000. Резерве 40.277, улови – 859.000, · менице

737.228, дужници 267.198, добит 13.852 ДИ--

нара. Председник је Иван Пинтар, а управник Славко А. Јушић. 11. G.

ШТЕДИОНИЦА ЗА БАНОВИНУ А. Д. Основана, је 1897. Централа је Глина. Капитал 100.000. Улози 495.080, · менице 542.637, добит 18.385 Дин. Управа; Кон Гринвалд, Др. Врабчевић. s IH. (.

ШТЕДИОНИЦА ЗА GCAMONOMAFAFE Д. Д. ТОПОЛА (Бачка). Основана, је 1890. Капитал је 100.000. -Улози 1,582.133 Дин. Председник је Бодрог Мор, а управитељ Јене Чепеси. У С.

ШТЕДИОНИЦА ЗЕМЉОРАДНИКА. Д. Д. у Темерину. Основана. је 1913. Капитал је 150.000. Резерве 72.008, улози 3,249.290, менице 951.616, дужници 1,884.152, · добит

25.677 Дин. Дивиденда 12%. Председник је Ђула, Пускаш, а управитељ Еден Флорман. у. G

ШТЕДИОНИЦА ПОШТАНСКА. У предратној Србији, непосредно пред балкански рат, постојала је намера, да се установи II. TI. ОСлале су 'и комисије, да проуче ову установу на страни. :

1/7 1911 установљена, је била у Сарајеву Ш. П. за Босну и Херцеговину и она је после ослобођења, од 1/5 1921, наставила. свој рад, са организацијом, коју је већ имала. Поштанско-Чековни Завод у Љубљани наставио је своје функције већ 1/2 1919, a иста установа, у Загребу почела. је свој рад 1/10 1920, јер је тада већ била

Павлетић ·

· Контрола,

ШТЕДИОНИЦА. ПОШТАНСКА.

израђена основа закона о увођењу поштанско-штедног, чековног и вирманског промета у Краљевини ОХО, и овај је закон обнародован у Олужбеним Новинама. 5/5 1992. На основу чл. 9 овог закона, донет је правилник о кругу рада и устројству Ш. TL Прва дирекција ове установе постављена је указом од 29/11 1922, и тада

је именовано надзорно веће.

У прво време, кад је основана 1. 0. У,

Београду, она није била организована, да,

прима. штедне улоге, него се ограничила. на чековни промет. Тек у другој половини 1923 добила. је она потребне просторије за, рад, куповином палате »Москве« на, 'Теразијама, а примање улога на штедњу почеда је 1/7 1926.

TH. IL je правилником овлаштена, да. врши ове банкарске послове: 1. Да. даје зајмове на заложене хартије од вредности, за које јамчи држава, на хартије самоуправних тела, на заложнице хипотекарних завода и обвезнице задружних савеза, изузевши акција; 2. да есконтује хартије од вредности, које се могу заложити, као и купоне истих, уколико су плативи, најдуже у року за три месеца, 3. да винкулише хартије од вредности и да испослује девинкулисање истих; 4. да подноси Ha, исплату менице сваке врсте, акцептоване и неакцептоване, затим чекове, упутнице, акредитиве, које гласе на, одређени износ и по наредби, и рачуне сваже врсте; 5. да исплаћује менице, које су домицилиране на Ш. П., уколико за њих постоји покриће; 6. да комисионално купује и продаје. страну валуту, менице и чекове, који гласе на иностранство и 7. да, прима, хартије од вредности и предмете на чување у преградама, које се затварају кључевима, који остају код странака, (заје-Чдерови),

На челу Ш. П. стоји надзорно веће, које има двојаке функције: контролну, јер ова, установа нема специјалног надзорног од“ бора, а рачуне прегледава једино Главна, и саветодавну, да решава и даје мишљење. Министарство Пошта и Телеграфа је главна надзорна власт, под којом стоји Ш. П., а надзорно веће именује министра Пошта у споразуму са Министаретвом Финансија и 'ТГрговине. Од сваког Министарства су по два представника, у надгорном већу (један као. заменик) и пва лица из приватних професија, обично из банкарских кругова. Најтлавнији посао надзорног већа. је да даје кредите.

TI. П., према свом правилнику о плодоносном улатању сувишне тотовине, улаже вишак својих касених готовина- код новчаних завода, водећи наравно при томе рачуна, да мора у свако доба имати довољно готовог новца у својим благајнама и код Народне Банке за исплате по чековним рачунима, и уложним књижицама.

Према поменутом правилнику, Ш. П. не даје кредите приватним лицима, нити у опште ма каквим другим предузећима и

— 1059 — +