Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШТАМПАРИЈЕ (СЛАРЕ)

· пренесена је у Сремске Карловце, где и данас постоји, под именом: Српска Манастирска Штампарија, али су у њој и управници и радници световњаци.

Р. Грујић.

ШТАМПАРИЈЕ (СТАРЕ). Код Срба се прва Ш. јавила већ крајем 15 века. У Млецима, где се та вештина била развила, поручио је Ђурађ Црнојевић једну Ш. а посао око израде слова и спремања књита, богослужбених, за потребу цркве, поверио је једном вештом монаху, Макарију. Готова Ш. пренесена. је онда из Млетака у цетињски манастир. У тој Ш. изашла, је прва књига, Октоих, рађена 1498 до 1494. Ш. је радила кратко време, јер су у Зети ускоро настале крупне шпромене. Сам оснивач 1Ш. морао је напуостити своју земљу, а с њим и неки од његових помагача. За Макарија је готово ситурно, да је отишао из Црне Горе и наставио свој занат у Влашкој. — И дру-

ту српску Ш. организовао је један Црно-.

горац. То је био војвода Ђожидар Вуковић из Подгорице, Он је, вероватно, знао за леп пријем у народу књига из цетињске Ш., о чем говоре неке дубровачке вести, па се решио да настави Црнојевића, дело. 1519—1538 он је у Млецима, у својој новој Ш., објавио неколико књига за црквену употребу и један зборник црквених беседа и поука, који је био намењен за духовну храну свештенству. Тај је зборник изишао у два издања (1521, 1586). У својој Ш. он је израдио и једно ванредно ретко, а врло лепо дивот-издање Празничког Минеја (1538), штампао Ha пергаменту и са руком рађеним бојадисаним и позлаћеним ликовима. После Божидареве смрти (негде око 1540) наставио је тај посао његов син Винценцо. Он је, углавном, прештампавао ранија очева, издања, задржавајући понекад чак и њетово име у поговорима. Последње му је издање из 1561. Иза тога је напустио погао. Неки Јаков из Камене Реке, Македонад, нашао је ту 1. без посла, преузео је од Винценца и наставио рад (1566), али за кратко време.

Књиге из ових Ш. ишле су добро. Има их свуда, још и данас, по нашим земљама у више примерака. Оне су готово све доживљавале по два-три, а понеке и више издања. Да је посао био уносан види се и по том, што се у Дубровнику спремало једно слично штампарско предузеће, и што је Которанин Јеролим Затуровић почео у Млецима нов рад, помињући и Црнојевића и Вуковића, и приказујући своје предузеће као наставак њиховот. Он је штампао пет књига 1569 до 1572. После је Винценцову Ш. преузео Млечанин Антонио Римпадцето, а Загуровићеву Бартоломеј Гинами. У Римпадетовој Ш. изашао је 1597 први српски буквар, а Гинамова Ш. радила је до четрдесетих година 17 века.

Међутим, Срби нису добијали своје књи-

"те само из млетачких Ш. У 16 веку акти-

вност српских монаха била је врло жива, и они су основали Ш. и у својој средини. Неки Божидар Горажданин, који је био обавештен о штампарској вештини у Млецима, послао је тамо два монаха, да науче занат и да са Ш. дођу у његово Го0ражде. У тој Ш. радило се вероватно 1519 до 1523, а штампане су три књиге. Малих Ш. било је и по другим манастирима. и местима. 1537 одштампано је у манастиру Рујну једно еванђеље. Новобрдски митрополит Никанор, познати књигољубац, подигао је једну Ш. у Грачаници, која је ту радила око 1539. Као Божидар Торажданин, тако су и милешевски калуђери послали у Млетке своју браћу, да отуда донесу Ш. и да се тамо

упуте у посао. Милешевска Ш. мала и.

са најнужнијим потребама, као и оне друге, радила је 1544—1557, касније преуређена и са новим словима, У Београду је отворио Ш. кнез Радиша Дмитровић, али није доживео да јој види рад, него му је дело прихватио Дубровчанин Тројан Гундулић. У тој Ш. изашло је 1552 једно

еванђеље, о коме се трудио монах Мар--

дарије из Мркшине цркве. Кад је та Ш. обуставила рад, вратио се Мардарије у своје родно место, и ту је отворио нову штампарску радионицу. Штампао је у њој две књиге (1562 и 1566). — Последња. српска Ш. била је у Скадру. Један Скадранин, Стеван, радио је у Млецима једну књигу код Винценца Вуковића. Кад је Винценцо напустио рад, Стеван се вратио у Скадар, ту је пренео и Ш. и 1563 штампао једну црквену књигу.

. После тога, напуштен је штампарски рад у нашим земљама. Упада уочи, да много активни патријарх Пајсије није урадио ништа у томе правцу. Од краја 17 века наше су се цркве све више снабдевале штампаним књигама, из руских Ш., У Аустрији су Срби одмах по сеоби (1690) употребљавали сваку прилику, да покушају добијање дозволе за отварање Ш., али им аустриске власти, поглавито из прозелитских тТРазлога, нису излазиле у сусрет све до пред крај 18 века.

Штампарску вештину пренели су Орби Румунима. Сем Макарија, организатора тртовишке Ш., зна се још ва Божидагрева унука Димитрија, који је око 1547 радио у Трговишту и за Јована Светогорца, који је тамо радио у средини 17 века. Празнични Минеј Божидара Вуковића прештампан је у Себешу 1580, и служио је и Румунима. Литература: Љ. Стојановић, Старе српске штампарије (1902 и Глас, 66, 1903).

В. Ћоровић.

ШТАНФЕЉ МИЛКА рођ. КАСТНЕР (81 1861, Загреб — 3/6 1920, Загреб). Била. је учитељица. Цео је живот посветила изучавању и сабирању народног ткива и везива нарочито из околине (Ов. Иван-Жаб-

— 1058 —

___-

пева