Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШТОКАВОКИ ДИЈАЛЕКАТ

Староштокавски српскохрватски дијалекат из Епира и Албаније пребацио се (вероватно је то ишло постепено, почевши од краја 12 века, па доцније у различним временима и у различној мери) преко ЦрHora Дрима и испунио је готово целу Македонију у обележеним границама. (Оловенски живаљ, кога је раније могло ту бити, он је потпуно асимилирао, тако да се мешовите црте јављају тек тамо, где се он додирује са јужномакедонским на јуту или истоку (исп. горе). Он данас представља компактну. масу, која се дијалекатоки у више махова обнављала под утицајем све нових колонија исте врсте из Албаније и Епира. Овај ћу дијалекат назвати правим македонским. или македонским староштокавским.

Да би се видела умесност ове деобе, навешћу и друге црте, које показују, да је основица, староштокавског заиста и у друтим правцима серпекохрватска.

Гласови: Ћ гласи у македонском староштокавском е, у јужномакедонском као 'а, (ја), где има у њему е — — то је утицај староштокавског). "~! гласи у македонском староштокавском увек и, у најисточном јужномакедонском · се чува каткада. Шрелаз му и у осталом јужномакедонском утицај је македонског староштокавског, у македонском · староштокавском А гласи увек као е, ж као о или а; у јужномакедонском или се чува назализам као ен и љм о (љЂн), или ж даје т. Карактер сугласника, старих меких и старих полумеких (пред меким вокалима), онакав је у. македонском староштокавском као и у осталим српескохрватским говорима, док у јужномакедонском мекост се и полумекост задржава или чак даље развија; стари меки сугласници као р' постају тврди у српскохрватском, чак љ постаје полумеко, а њ — тврдо. У македонском староштокавском имамо ћ и ђ (или к и г), а у јужномакедонском шт и жд (или шч и жр);

овде имамо шч и жу, а у јужномакедон- -

ском шт и жд (или такође )пч И жир). У македонском староштокавском чр даје MD, у источном јужномакедонском чр; тамо тде у јужномакедонском имамо цр — утиmaj је староштокавског. У македонском староштокавском врши се ново јотовање као у другим штокавским говорима, (лБј-, Hbi-, Tb|-, JIbj-, CTb|-, BHb|-, == Љ-, ње, ћ Или к-, ђ или г, шћ-, жђ- и слично), тако се у различној мери преноси и на јужномакеДонски. Има, гласовних појава, за које је тешко утврдити, из кога говора потичу, на пр. прелаз Đ HM њ у јаком положају у о и е и слично; вероватно је, да је губљење епентетоког љ (место земље од старога зешја — земја или зе'ма) потекло из јужномакедонског. Губљење звука х и његова тразлична, замена, врши се и у албанским арумунским говорима, тако да је заједничка свим овим језицима; према томе, и ако се врши и у осталим штокавским го-

— 1068 —

ворима, не може се са поузданошћу рећи да, је потекло од њих. Акценат је такође различан у поменута два говора: у староштокавском је притврђен за трећи слог од краја, а у јужномакедонском за други

од краја. У границама овако ограничених.

акцената има њихових дијалеката који допуштају акценат и на другим слоговима. Обе ове акцентуације, по моме мишљењу, развиле су се под утицајем страних

акцентуадција, романске, у којој је акценат

обично на другом од краја, и грчке, у којој акценат може стајати на три последња слога у речи.

Међу облицима промене није тако Beлики број типичних за један дијалекат или за други, прво зато, што је природа облика таква, да се брзо распростиру са једног говора на други, а друго и зато, што по порекло има врло мало сасвим типичних. У овом се говору на пр, употребљава само заменица ја, док се у јужномакедонском · употребљава јас; овде

Се у номинативу плурала заменица упо-

требљава проширено ми — мије, а у јужномакедонском ни — није; у основици заменичке системе находе се у овим говорима, заменице тај, овај и онај (у различном дијалекатском облику), што се-у толикој мери не употребљава у јужномакедонском и т. д. Али поред тих облика има и других, за које се не може увек утврдити одакле су: у заменици има наставак то место га, што се распрострло свакако на ове говоре из јужномакедонских; за ове се говоре може мислити да су имали првобитно га; код глагола у једном делу ових говора (бројачком) распрострло се м у првом лицу једнине из севернијих средњештокавских говора; у трећем лицу једнине и множине садашњег времена ови говори имају од јужномакедонског т, али неки јужномакедонски и тубе то т, што ће бити првобитна особина староштокавских говора; у првом лицу множине садашњег времена ови говори имају ме, док је особина староштокавског било само Мм, а особина осталих штокавских говора мо; у 'заповедном начину један део староштокавског има у множини увек и, као и остали штокавски товори (мијачки говор), док други имају увек е (бројачки), које се могло развити или под утицајем средњештокавског или под утицајем јужномакедонскот. У овим говорима у аористу и имперфекту сугласник х ушао је у све наставке, множине (хме — фме, хте — фте, X/K = 8 или хе — е), са том разликом што се е од аориста у трећем лицу множине (у наставку хе) сачувало у једном делу ових говора, а одатле проширило, можда, у једном делу (западном) јужномакедонOROP MI T, JL

Узајамности је између поменута два македонска говора било много више, као што се могло очекивати према природи језичких црта, у облицима него ли међу гласовима. За речник староштокавског