Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШТУБИК

инфалибилитета у товору, који је трајао два и по сата. Џре него што је проглашен декрет о инфалибилитету, оставио. је TIK. са мањином бискупа Рим. На повратку у Хрватску (у: Загреб је стигао 25/7) дочекан је 11. са великим одушевљењем. У марту 1888 славио је Ш. педесетогодишњицу свога свештеничког звања, а 1900 педесетотодишњицу свога бискуповања. У тим славама учествовао је не само читав словенски југ, него и представници свих словенских народа.

Литература: М. Цепелић и М. Павић, Јосип Јурај Штросмајер, бискуп б0санско-ђаковачки и сриемески. Год. 1850 до 1900 (1900—1904): Омичиклас, Нацрт живота и дјела бискупа Ј. Ј. Штросмајера. и изабрани његови списи: говори, расправе и окружнице (1906); М. Прелог, Штросмајерова читанка (19924). М. Прелог.

ШТУБИН, село северозападно од Неготина. 2 17

Ђој на Штубику 25/5 — 19/6 1807. Почетком маја 1807 пребачен је један одред руске војске, под командом ђенерала. Исајева, у Черњец, на Дунаву, с циљем, да ухвати везу са устаничким: трупама, које су, под војводом Миленком (Отојковићем, биле код Штубика (16 километара од Черњеца). Међутим, трупе Миленка Стојковића, биле су опкољене, а одред ђенерала Исајева сувише слаб, да деблокира Миленка и ухвати везу са устаницима. Чим je добио извештаје о томе Карађорђе је наредио концентрацију сната за деблокирање Миленка, па је и сам кренуо тамо. Концентрација је извршена. 24/5 код села Шлавне.

Бојиште чине огранци Малог Мироча, на левој обали реке Замне. У инжињерском смислу Срби су имали два шанца (свакако) за мешовиту посаду, а Турци 12 шанчева (вероватно) поређаних у полукругу, тако да су опасивали српске шанчеве са севера и истока. — Миленкових трупа било је око 1.500 (опкољених), под Карађорђем је било око 5.000 пешака и коњаника (600), руских трупа, с оне стране Дунава код Черњеца, а доцније код Гогоша, 1.000 војника са 2 топа. Турских трупа било је око 15—20.000. Центар је био под Мула-пашом, десно крило под Гушанац-Алијом, а лево крило под ДелиКадријом. У Видину је било још туреких трупа, но од њих је у боју учествовало свега 500 коњаника под Ибрахимом, хазнадаром Мула-пашиним.

Џлан Карађорђев био је (вероватно) да нападне оба турска крила, да их раздвоји, па да, заједно са Миленком нападне центар, да се оситура од Брзе Паланке, да ухвати везу са Русима, па да онда заједнички продуже продирање преко Неготина ка Видину. План Мула-пашин био je да принуди Миленка на предају, и да туче надмоћном снатом групу под Карађорђем. Чим је извршена концентрација снага. Карађорђе је 25/5 извршио напад на Гушанац-Алију и Дели-Кадрију, али се, изненадно нашаднут у десни бок од Ибрахима, који је од Видина стигао, морао 26/5 повући у логор на Штубику. 5/6 Ка-. рађорђе је обновио нашад и успео је да ослободи Миленка и да опколи шанчеве (4) Гушанац - Алијине. Карађорђе је онда. одмах подитао нове шанчеве према Мулапашиним и Дели-Кадријиним шанчевима. Покушај, да се заузме шанац код Ђрзе Паланке није успео.

У таком положају остало се до 15/6. За то су се време устаници снабдели од ђенерала Исајева муницијом. Тога је дана ђенерал -Исајев, са 600 пешака, 200 коsaka WH 200 бећара (пангалоса), прешао Дунав, и 17/6 дошао у логор на Штубику.

_ По извршеном оситурању од осталих шан- |

чева, цела је трупа 19/6 у зору нашала Мула - пашине шанчеве. Турци у њима, изненађени, а видећи и Русе са Србима, разбегну се, а за њима и трупе Дели-Кадријине. Гушанац је са 500 војника такође хтео да побегне, али је враћен у шанчеве и остао је ту опкољен. Устаничка коњица је тонила разбијене Турке до Нетотина, који су устаници онда опсели. Губитци су били: српски 200. мртвих, руски 130, турски 1.500 мртвих. O рањеницима нема података. Резултат боја био је: материјална победа надмоћне турск снаге, огроман плен, нарочито оружја (топови и кумбаре), муниције, коња и новца. У моралном смислу успех био је у томе, што се постигла. веза и заједничка борба руске војске и устаника. Последице боја биле су: успешно развијање устанка и уништење одреда Гушанац-Алијиног, који је, ојачан са 600 до 1.000 људи, покушао 92/6 пробој, али је био потпуно уништен. В. Белић.

ШТУК НИКО ДОН (28/10 1860, Кучиште,. на Пељешцу, Далмација). Учио је бискупско семениште у Дубровнику и теолошке науке у Задру, колегиј Ов. Јеронима У Риму, где је слушао црквено право на папском Университету. Тамо је добио и степен лиценцијата. Био је жупник у Жупским Млинима, а наджупник у Цавтату. Сакупљао 'је народне песме за. збирку Матице Хрватске. Доцније је сарађивао у више домахић часописа, у сплитеком археолошком ВиПе по. Превео је дело Силвија Пелика О. дужностима. људи a 1994 дело Телепатија или пренашање мисли. За свота жупниковања у Цавтату, на земљишту римског Епидаура, покренуо Je, са добрим успехом, ископавања. римских старина, и именован је за члана дописника бечке комисије за чување споменика. (Сабирао је речи и изразе у средњој и јужној Далмацији и овећу збирку тога поклонио: је Југославенској Академији у Загребу за грађу Рјечника. Сарађује понајвише у поморској ревији Југославенски Поморац.

— 1082. —