Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
Живи као пенсионар у Сребреном, крај Дубровника. ОИ. ШТУЊНЕЉ. ВБ. у Додатку. ШТУР ЉУДЕВИТ. ВВ. у Додатку.
ШТУРЦЕНЕГЕР КЛАРА (5 шггеперввег), публицисткиња из Цириха. Провела је 1912 и 1914—1915 као добровољна болничарка у нашој земљи, и издала је своје успомене на немачком и француском. језику: Ба 5егбје еп виегге 1914—1916 (са 120 фотографских снимака, 1916).
JM. H
LUITyCHHEP JOCHTI {Stussiner), eHTOMOJIOT и малаколот (22/11 1850, Љубљана — 6/10 1917, Љубљана). Много је учинио за познавање наше фауне, нарочито словеначке, и ако није био школован стручњак (био је поштар). Био је ђак Шмида и Дежмана. Испитивао је фауну пећина у друштву са Робичем. Са ортоптерологом Брунером био је 1881 у Србији (рад о резултатима, тамо остао је у рукопису). Бавио се интенсивно и малакологијом, и сакушио је 1.500 врста. копнених и слатководних конхилија. Сабирао је још и у Истри, Далмацији, Босни, Црној Гори и у Тесалији. Инсеката, је саOpao OKO 6.500 врста. Џо њему је именован знатан број животињских врста које је он нашао, а други, или он сам описали. Писао је и неколико расправа.
Литература: Сагпоја, [Х, 1919 (некролог Албина Селишкагра). JO;
ШЋЕДРО, острво на Јадранском Мору, око 3 км јужно од средњег дела острва Хвара, а северно од Корчуле. Лежи измеЂђу 43949" до 43" 6:1" сев. штир. и 149 39-6“ до 149 444 ист. дуж. Гр., а пружа се од запада
“ на исток, упоредо са правцем пружања
Хвара. Ш. је издуженог облика. Дужина му је 6:6 км, ширина, 0:4—9:1 км, а површина. 9'2 км“. Острво је претежно састав љено од кречњака; зато је стеновито и без водно. Највиши вис је Шћедро (118 м),
близу западног краја. Обала Ш. доста је
разуђена. многобројним малим затонима,
нарочито са северне стране, тде се дубоко увлачи у копно Залив Вела Лука. На западу и истоку су два карактеристична, рта, названа по превлађујућим ветровима: Рт Маестро и Рт Широко. Највећи део Ш. је покривен вегетацијом. При северној обали, источно од Веле Луке, налазе се рушевине шћедровскот самостана. ИВ.
ШЋЕПАН МАЛИ. БР. у Додатку.
ШЋЕПАН - ПОЉЕ налази се код споја Џиве и Таре, а носи име по херцегу Отевану. Спомиње се у повељама и иначе од
15 века. Недалеко одатле налази се град Соко, познат у народу и под именом Шће-
пан-Град. Постоји мишљење, да, је трад
старији од 15 века и да је вероватно ту негде могло бити Порфирогенитово Међуречје 10 века. 5.
~ ШЋИТАРЈЕВО, село у Хрватској, Загребачка. Област, срез Велика, Горица, оп-
ШУБИЦ |
штина и пошта Ново Чиче. Лежи на. десној обали (Саве, од Велике Горице 7% км (правац): к северу-североистоку. Има 967 становника у 54 дома, римокатоличку жупу и пучку школу. — На месту Ш. било је римско насеље Апдашоша уз цесту Poetovio (Iryj) —Andautonia—Siscia (CHсак). Градско уређење Андаутоније посведочавају три написа (Загреб): један га наBHBA тшипаршт, а два, на бази за споменик цара Деција (249—251) и на бази за споменик њетове жене Хереније Етруесциле, тезрибИса, Два споменика спомињу decuпопе5 (традске већнике), а један као патрона града Л. Фунисулана ФВитонијана, намесника, Џаноније. Има и жртвеник, посвећен божанству реке Саве Зауо Авио,
Литература: Ј. Бруншмид, Камени споменици Хрватскога, Народнога. Музеја, у Загребу. (Вјесник Хрватскога Археолошкота Друштва, н. c. IX, 120, 143/44).
J. M-n.
ШУБИЋ ЈУРАЈ. 'B. Jypaj Ш. брибиреки кнез.
ШУБИЋ МЛАДЕН. ВВ. Младен ШП. ШУБИЋ ПАВАО. B. ШЏавао Брибирски. ШУБИЋ СТЈЕПНО. БВ. Отјепко.
ШУБИЦ ЈАНЕЗ, сликар (26/10 1850, Пољане, над Шкофјом Леоком — 925/4 1889, Кајзерслаутерн, у Ренској Шфалци), Учио је сликарство код Јанеза Волфа, од 1871 у Академији у Млепима, а од 1875 у Риму. Затим је радио у Бечу, у радионици Макарта, 1881 у Шрагту код сликара Народног Дивадла, а од 1884 до смрти у Музеју у Кајзерелаутерну. JI. има. слика, рађених уљем, а неке и на зиду. Главна, су му дела: црквене слике у Шмартну. под Шмарном Гором, код Св. Волбенка, у Пољанској Долини, цртежи за дело Osterreichische Monarchie in Wort und Bild, emina Carniola y HaponHow Mysejy y JDbyoOjba?n, слике у Музеју у Кајзерелаутерну. II. je био брат сликара Јурија Ш. а и њихов је отац Штефан био вајар и сликар.
Литература: Дом ин Свет, 1899.-
4
Ф. С. ШУБИЦ ЈУРИЈ, сликар (13/4 1855, Пољане, над Шкофјом Локом — 8/9 1899,
Лајпциг). Радио је у младости заједно са братом Јаневом. 1872 је постао ученик селикара, Јанеза Волфа. Учио је од 1873 Академију у Ђечу. Учествовао је 1878 при окупацији Ђоене и Херцеговине. Оликао је 1579 декорације палате Шлиман у Атини. Живео је 1850 у Џаризу. Радио је заједно са сликаром Хинајсом sa Народни Дивадло у Прагу (слика Пролеће), затим је радио у Мункачевој радионици (сарадник је био на слици Христос пред Пилатом). 1889 се вратио опет у Париз, и радио је после братовљеве смрти, за Музеј у Кајсерелаутерну. Ш. је радио црквене и световне слике на зиду, слике на платну и портрете, Главна су му дела: Циклус цртежа Раја
— 1083