Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШУГАШТЕИФАНАЦ

за Стритарев Звон, слике у Шлимановој палати у Атини, Шре лова (изложио 1883 у Париском Оалону), портрети на зиду у Народном Музеју у Љубљани (1885), елике Ha своду цркве (СОв. Јакоба у Љубљани (1886), цртежи за дело Овзбегг,-ипа, Мопагећје шп Моге ипа ВИ, Маријино обисковање, у цркви на Рожнику (1888).

Литература: Дом ин (Овет, 1899. Ф. С.

ШУГ-ШТЕФАНАЦ МИЛЕНА, примадона, хрватске опере у Загребу (13/7 1884, Крижевци). У Крижевцима је учила вишу реалну и стручну школу, а глазбену школу у Загребу. Консерваторијум је свршила у Бечу са одличним успехом. (Од своје 12 тодине певала је у црквеном збору и на концертима као солисткиња. Као оперска.

_ певачица, била је 1909 антажована у Линцу, а 1910 у Дармштату, одакле је одлазила на гостовање у Франкфурт и на дворско позориште у Манхајму. 1913—1915 бавила

се у Загребу, 1915—1918 на Народном Ди- ·

вадлу у Прагу, а од 1918 је опет у Загребу. Главне улоге су. јој све Ватнерове велике партије, осим Кундри и Изолде. Као Сметанина Либуша имала је великих успеха. И. А.

ШУДИНОВО, манастир код Берана, на Лиму. Црква. је посвећена Богородици (Ваведење). Није познато, кад је саграђена. Спомиње се често у 16 веку (1573, 1582, 1592, 1600). У 17 веку је при цркви била и школа, у којој је учио пре 1719, код свога, стрица јеромонаха Герасима, свештеник села Ђачине (јатодинске) Дамјан (иначе родом из Никшића). Црква је изторела, 1783, и тада је потпуно запустела. Сада се налази у рушевинама. = В. П-Ћ.

ШУЈИЦА, понорница. у Босни, у Дувнањском Пољу. Извире на јужној страни Широке Косе (1.147 м), јужно од Риљић-Џоља, односно Купрешког Поља. Ш. образују два извора, Велики и Мали Стржањ, која су око 2 км јужно од понора у Риљић-Пољу, и за 150 м нижа од њих. Одатле Ш. углавном тече према југу, прво кроз мало Шујичко Поље, затим кроз клисуру између Ковач-ПШланине и Паклине Планине, и најпосле кроз Дувнањско Поље. На своме току Ш. јако вијуга, чини неколико већих окука, а у Шујичком Пољу образује неколико рукаваца, између којих су острвца. Од средине Дувнањеког Поља почне тећи на југозапад, затим на запад, а туби се у Великом Понору, на југозападној страни поља, око 15 км северозападно од села, Ковача. У Дувнањском Пољу Ш. прима неколико притока: Дрину, чије су саставнице Миљацка и Студена, Врбицу и неко-

лико мањих потока са севера, из Поно-·

pama. Велики Понор може да прими тотово сву количину воде, коју доноси Ш., и зато поводњи никада нису дуже од недеље дана. Ш. се делом храни водама. из Купрешког Поља, јер из Великог (Отржња. истиче вода тек кад Милач, у Риљић-

Пољу, надође и поплави крај око Понора, док Мали Отржањ добија воду са друге стране. По општем веровању вода Ш. се поново појави на земљиној површини у Бушком Блату, односно југоисточном делу Ливањског Поља, као Ричина, која извире из врела у великој пећини, око 5'4 км западно-северозападно од Великог Понора. Дужина Ш. тока је 485 км, а површина слива је око 730 кмг.

Литература: Ј. Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900). П. Вујевић.

ШУЈИЧКО ПОЉЕ, мало карено поље у Босни, јужно од Купрешког Поља, а северно - северозападно од Дувнањског Поља. Уоквирено је планинама и карсним виеоравнима. На западу се дижу: Врљуша (1.427 M), Хајдукова Коса (1.452 м), ОрлоBam (1.457 м), Боровац (1.285 ~) и Галичић (1.181 м), на истоку Поклина Планина са. висовима: Стребовац (1.251 м), Уманова Главица. (1.307 м) и Алагина Коса (1.384 M) а на северу Рајковић (1.099 м). Ш. П. се пружа од севера према југу. Лежи на апеолутној висини 918—958 м, и заузима. површину од 4:6 км“. Дно Ш. П. је неравно, стеновито и покривено баровитом, хумовзном земљом. Кроз поље протиче поток Ш., који та уједно и одводњава. За кишне периоде настане на неким местима поводањ доста кратког трајања. Око трећине поља је под њивама, а остало су ливаде. Успевају јечам, раж и овас. Највеће насеље на Ш. П. је Шујица, са 145 домова и 880 становника. Много су мања: Богдашић и Кујунџић“ на северу, а Симић и Галичић на југу. Ободом поља и преко њега пролази друм: Купрес—Малован— Шујица—Ливно и Дувно, сем тога воде сеоски путеви и ставе.

Литература: Рћ. Ва ХМЛаззегђаиlen in Bosnien und der Hercegovina ({I, 1896); Ј. Цвијић, Каресна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900).

JI. PB.

ШУКЉЕ ФРАН ДР., минералог (2/10 1586, Самобор). Школовао се у Загребу и Прагу. Био је наставник у Карловцу и Сремској Митровици, Вишој Педагошкој Школи и господарском факултету у Затребу. Доцент је за минералогију на Университету. Уредник је Гласника Хрватског Природословног Друштва. Изучава специјално терцијерне наслате Хрватске и Славоније и публикује их у.Раду, Гласнику Хрватског Шриродословног Друштва, Вјеснику Геолошкот Повјеренства за Хрватску и у Наставном Вјеснику. ЈИ

ШУЛЕК БОГОСЛАВ ДР., публициста, научник и полихистор (20/4 1816, Суботиште, нитрански комитат — 380/11 1895, Загреб). У месту рођења учио је основну школу, а образовање је продужио у Пожуну. Ту је свршио философске, богословске и правне науке. Нарочито је студирао шриродне науке, а међу њима највише ботани-

— 1084 —