Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
а и
ПЕН АЦЕ А А
ку. Продужио је своје студије кратко време у Јени. Био је врло даровит човек, велике енергије и способности да прелази на. нова. поља рада, али је био наглув, што га је упутило, да се ода књижевно-журналистичким и научно - популарним пословима. Брат му је живео у Броду као лекар. Он га је позвао к себи. Тако је Ш. 1838 дошао у Хрватску, где је остао до краја живота, и ушао је дубоко у све њене политичке, националне и културно-научне покрете. 1Ш. је у. многим правцима утицао и на стварање тих покрета, и био је један од најзаслужнијих и најистакнутијих ТВОраца хрватског књижевног језика свога времена. 1839 дошао. је у Загреб и био је ту две тодине слатач у Жупановој штампарији, затим фактор. Али већ од 1841 отпочео је његов самостални журналистички рад. Од 1848 Ш. је стварно уређивао Гајеву Даницу, и ако није био потписан као уредник; 1844 издавао је недељни лист Бранислав (у Београду, због опозиције тадашњем политичком режиму у Хрватској); 1846—1849 уређивао је Народне Новине, прво под Гајевим именом, а Доцније као његов сауредник. 1849 се разишао са Гајем. Учествовао је својим чланцима у Олавенском Југу, Југословенским Новинама, а од 1860 у Позору. 1865 он је тодину дана уређивао Повор, проводећи у њему тежње и погледе Народне странке. У политичкој борби Ш. је био за што веће одвајање од Ауетрије, а за савез са, Утарском (тријализам). Уређивао је научно популарни Господарски Лист, осам тодина, (од 1858). Шисао је још у Невену (значајан је ту његов чланак: Срби и Хрвати, 1858, где износи. врло напредне идеје о томе, да су Орби и Хрвати један народ; поводом
"тота, чланка написао је свој познати одто-
вор Вук Караџић, 1861).
Расправе политичко-националне су му: Шта, намеравају Илири (1844), Хрватско-
угарски 'У став (1861), Наше правице (1868),
Хрватски Устав (1883). Дела језичка су му: Напутак за оне који уче читати (1850), Немачко-хрватски речник (два, дела, 1860), терминолошки речник под називом: Хрватско-немачко - талијански речник знанственог назива, (две књите, 1574—1875).
Ш. је у овом правцу имао вепохални значај. И ако је био странац, био је за чистоћу народног језика. Сам је писао добрим језиком, само је у пуризму претеривао, стварајући мноте кованице и повајмљујући речи и из наше старе књижевност и из других словенских језика. Његов терминолошки. речник, за који је добио доста, материјала и од других, представља, Врло солидан рад, који је могао у то време само он дати. Овамо долази 'и његов Југословенски именик биља, (1869), где се постарао да покупи, и из народа и из писаних дела, многобројна имена биљака и да их сврста према њиховим латинским називима. Дао је, сем тога, цео ред практичних
ШУЛЕР.
књига, преводних и оригиналних: Биљарство (1866), Корист и гојење шуме, Пучка. књижница, Овиларство (1873), Природни Законик из физике (1875—1876), Лучба. (1881). Сем брошуре Метопа Ворег Во5Коује, написао је цео низ расправа у Раду (19, 27, 83, 89, 43, 50, '62, 79. и 753 50, 92 и 107), највише о чувеним природњацима, а затим и о другим предметима (о најстаријим траговима човека, поглед из: биљарства, зашто Словени поштују липу, о дарвинизму, материјализму, о патуљциMa и т. д.). Ш. је био међу творцима, Јутославенске Академије, а од 1874 па до. смрти био је њен први тајник.
Напредан и трезвен човек, пробуђен и жив дух, необично раден и вредан полихистор, Ш. је, 'и ако Оловак по пореклу, био у животу нашега народа од стварног значаја за све гране народног живота, на. којима је радио.
Литература: Летопис Југославенске Академије, 11 (за 1896). А. Белић.
ШУЛЕНТИЋ ЗЛАТНО, сликар (16/3 1893, Глина). Учио је реалну тимназију у ФЗагребу и Карловцу, где је положио испит зрелости 1911. Оликарску је Академију свршио у Минхену, а посећивао је уједно и тамошњи (У ниверситет. Први пут је излатао у изложби Прољетног (Салона у За гребу 1915, а од онда чешће у Загребу,
„Паризу, Женеви, Фиренци и другде. 1995:
одликован је златном медаљом 32, своја, дела из области уметничког обрта и сликане проворе, изложене на изложби декоративне уметности у Шаризу. Слике су му већим: делом портрети и пејсажи. 1Ш. је много. путовао (Шпанија, Португал, Тунис, 'Мароко, Алжир, Мала Азија, Грчка, Турска, Италија, Бразилија и Аргентина). Живи у Загребу као средњошколски наставних. 4. IJ.
ШУЛЕНТИЋ ИВАН, професор (6/12. 1863, Св. Роко, Лика). Студирао је Университет: и абитуријентски течај бечке Трговачке Академије. Четири је тодине био асистент. на Трговачкој Академији у Бечу, а затим професор Више Трговачке Школе и Академије у Земуну и на Сушаку. Дела су му: Трговачка аритметика у 4 дела (2 св.), Интернационална, тртовина угљена.
ШУЛЕР КРИСТИНА (ЗећиШег), песник (17/7 1866, Кропа, Горењско). Овршила. је грађанску школу у Шкофјој Локи (1881), а учитељску школу у Љубљани (1886 до1889), и била, је учитељица у Бохињској Бистрици, у Шмартном под Шмарном Гором и од 1901 у Оветом Духу на Старој. Гори, где сада живи у пенсији (од 1994). Од 1897 Ш. је објављивала, песме, већином љубавне и природно-покрајинске, у Словенцу и у Љубљанском Звону, где је са рађивала, (Горска, Кристина) до 1915. Лирске песме објавила, је у Дому ин Свету и у Говекарову Оловану, а песме и цртице и у Домачем Пријатељу. Била је и сарад-
— 1085 —