Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШУЛЦЕР-МИГЕНБУРГ

ница (Оловенске Господиње и Женескога, Овета. :

Литература: Минка Говекар, Оловенска жена (1926). И ЈЕ

ШУЛЦЕР-МИГЕНБУРГ СТЕФАН (19/8 1502, Видушевац — 5/2 1899, Винковци). Учио је кадетску школу у Олмицу, из које је после три године, додељен једном угарском пуку у Милану. 1849 постао је командант једне болнице у Винковцима. 1552 био је директор војне школе у Винковцима, Карансебешу и Каменици. 1831 био је командант кадетске школе у Великом Варадину. Био је највећи миколог у Хрватској. Публиковао је врло много о тљивама, не само Хрватске и Олавоније, него и Угарске. Ш. расправа у рукопису о тљивама Хрватске са великим бројем слика чува се у загребачкој Университетској Библиотеци (в. Ботаника). ИХ.

ШУЉАГА СТИЈЕПО, књижевник (прва, половина, 18 века, Дубровник — 1791, Милано). Шисао се Зеаварва ш Сагторвнез, јер га је богати трговац СагтовћНезт био посинио. Управљао је неко време једном штампаријом у Млецима, а свршио је каријеру као краљевски царски секретар у Милану. Писао је латински и талијански. Био је познат са Голдонијем, који га је врло ценио као писца и као човека. 1757 и 1758 издао је у Млецима три брошуре, којима је ушао у полемику, коју је изазвао 'Ђурђевић својим делом о Ов. Павлу, при чему је, наравеки, и Ш., као добар Дубровчанин, доказивао, да је Ов. Павле настрадао код Мљета, близу Дубровника. JE. DPD.

ШУМА, област у Херцеговини, западно од Требиња. До 1687 спадала је Ш. под новески кадилук, од тада под љубињеки, а од средине 19 века под требињски. У Ш. има много преисториских и средњевековних гробаља. Област је блате климе, и зато у њој успевају смоква, шипак, бадем, винова лоза. Док се становништво раније више бавило сточарством, сада се бави и земљорадњом. Осим жита и поврћа, у Ш. се сади најбољи херцеговачки дуван, шумски или требињски. Нека села беру руј, 2 праве и дрвени угаљ. Из Ш. има много исељеника у Америци. Међу становништвом у Ш. има највише досељеника из Црне Горе и Далмације. Има остатака племенског и браственичког уређења. У облаоти су 24 села.

Литература: 0. Козић, Шума, По-

врш и Зупци (Насеља). M. Ф.

ШУМАДИЈА. 1. Лист за политику, науку и књижевност. Излазио је три пута недељно у Београду 1876.

2. Орган народне странке за крагујевачки округ. Излазио је 1897—1906, са прекидима, у Крагујевцу. ИУ

ШУМАДИНАЦ, политички лист. Излазио је 18858 у Крагујевцу.

ШУМАДИНКА, лист за књижевност, забаву и новости. Излазио је једампут не-

дељно у Београду 1550, 1852 и 1854—1557, под уредништвом Љубомира П. Ненадовића. · И

ШУМАДИНЧЕ, тодишњи алманах. Излазио је 1852—1853 у, Београду, под уредништвом- Љубомира И. Ненадовића,

ШУМАДИСНА БАНКА, Паланка. ОсноBaHa je 1908. Капитал је 140.000. У ликвидацији је. H. CG

ШУМАДИСНА ОБЛАСТ. Површина је 3.8644 кмг. Становника има 241.862. Густина насељености је 60 становника на кМг. Главно је место Крагујевац. Обухвата огранке Рудника и све његове косе и повијарце, затим леве сливове Велике и Западне Мораве и десни слив Колубаре. Део је простране Шумадије, по којој је и добила име. Највеће су висине у западном и северозападном делу области, одакле се постепено: прелази на благо заталасано земљиште. У састав Ш. 0. улазе мање целине: Гружа, Качер, Јасеница и Лепеница. Важније реке су: Каменица, Чемерница и Гружа, притоке Западне Мораве, Лепеница и Јасеница, притоке Велике Мораве, и Љит, притока Колубаре.

Земљорадња и сточарство главна су занимања становништва. Сточарство је јаче развијено у западном, планинском делу. док је земљорадња претежније занимање идући истоку. Воћарство је у Ш. 0. веома. развијено. У западном су делу пространи шљивици. Виногради су нарочито добри на Венчацу. Саобраћај је жив. Друмови су добри. Кроз област пролази неколико же-

· лезничких прута, особито део главне пру-

те од Марковца до Багрдана. Од ове се пруге у Лапову одваја крак нормалног колосека за Крагујевац. Затим кроз област пролазе пруге уског колосека: Младеновац—Аранђеловац—Лазаревац и ЧачакГорњи Милановац—Лајковац.

Минералне воде и климатска места су: Аранђеловац (кисела буковичка вода), Рудник (климатско и ваздушно место). Главнији рудници су: Рудник, Венчац, Мисача. Осим Крагујевца главнија су места: Горњи Милановац, Аранђеловац, "Топола, Рача. Б. Дробњаковић.

ШУМАН ЈАНКО ДР., председник управе за заштиту индустриске својине (20/12 1867, Марибор). Гимназију и правне науке свршио је у Бечу. После свршених наука (1890) ступио је у службу крањске покрајинске владе. 1893—1898 био је у судској, а затим у адвокатској пракси у Крањској и Корушкој. Од 1899 до Оветског Рата, служио је у Бечу код Рабепеаше-а. По свршетку Светског Рата почео се бавити адвокатским пословима у Марибору, али је 1919 позван у Министарство Трговине у Београд, где је организовао управу за заштиту индустриске својине. Као председник ове управе заступао је нашу државу на Хашкој Конференцији 1925. У друштву са Др. Стражницким израдио је. за-

— 1056 —