Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

KOHCEH пројекат о ауторском праву. Ш.

књижевни радови односе се углавном на питања индустриске и ауторске својине. У овом правцу написао је знатан број чланака у нашим, немачким и чешким часописима. Важнија су му mema: Kommentar zum Osterreichischen Patentgesetz (1904), Der gewerbliche Rechtsschutz im Konigreich der Serben, Kroaten und Slovenen (1921), Законски прописи из области индустриске својине (1925). ML JE

ШУМАНОВИЋ БОГДАН. Б. у Додатку.

ШУМАНОВИЋ САВА, сликар (22/1 1896, Винковци). Овршио је Уметничку школу у Загребу 1914. Радио је као сценограф у затребачком Народном Казалишту 1919/90. 1920/21 провео је у Паризу на студијама. 1923/25 служио је у Музеју за умјетност и

умјетнички обрт у Загребу. Од 1925 живи ·

у Паризу као слободни сликар. — Ш. је један од оснивача Пролетног Салона, на чијим изложбама, је редовно излагао. Прву колективну изложбу приредио је 1918 у Затребу. Учествовао је на петој Југоеловенској Изложби у Београду и на шестој у Новом Саду. У Паризу је од 1921 излатао више пута у Салону Јееењем, у. Салону Независних и у Салону Франка. У септембру 1928 приредио је изложбу у Београду. Pb. JI.

ШУМАНСКА РЕКА, фека у Србији, десна, притока. Јабланице. Изворишни потоци 1. Р. су на северној страни Тупалског Виса (921 м) и Радевачке Чесме (1:030 м). Одатле она тече у правцу севера-североистока., Између Џамије и села Бубца учини велику окуку, оптичући брег Феску (750 м), и почне тећи ка југу, а око села Клајића учини још већу окуку, и. управи ток на север. Ш.-Р. стално тече кроз уску и стрму долину, а у Јабланицу утиче код варошице Лебана. На своме току Ш. Р. прима већи број притока, од којих су важе пије: Радевска Река и Липовичка или Горња Река, обе са десне стране. Дужина, тока. Ш. Р. је 32:3 км, а површина, слива 146 км.

JI. B.

ШУМАРСКИ ГЛАСНИН, лист за, шумарство и шумску индустрију, орган српеког шумарског урружења. Излазио је једампут месечно у Београду 1909—1919. JI.

ШУМАРСТВО. BH. y Jlomanky.

ШУМАТА ТРНИЦА, место у кратовском срезу, кумановском округу. Ту је 21/3 1919 била борба између турске војске и једне наше чете. У тој борби погинуо је војвода, потпоручник Омиљ Глишић и пет четника,

M. M.

ШУМЕ У CXC. HB. у Додатку.

ШУМЕНКОВИЋ ИЛИЈА ДР, министар (13/7. 1884, Ниш). Свршио је правни факултет београдске Велике Школе 1906, па је, после завршених студија на париској Сорбони, положио докторат права у Паризу 1912. Исте године, одмах по повратку

ШУПЉИКА Ц

у Београд, ступио je y Министарство Иностраних Дела, у коме је остао све-до 1990, када је изабран за народног посланика. После кратког службовања у посланству у Софији пред Светски Рат, и после елужбовања. у самом министарству на Крфу, Ш. је до краја рата био први секретар српског посланства у Паризу. За народног посланика први пут је изабран 1990, а 1924 је постао први пут министар. За одсуства министра Иностраних Дела Др. ВБ. Маринковића у иностранству, почетком марта, 1928, Ш. га је заступао. У Корошчевој влади постао је министар без портфеља и заступник. министра Иностраних Дела када је овај одсутан. — У шпролеће 1905 прешао је Ш. у Стару Србију са четом, која је требала. да. продре у охридски крај (Дримкол), и учествовао је у великој и славној четничкој победи на Челопеку (16/4 1905). У јесен 19192, када је објављен Турској рат, Ш. је у чети капетана Б. Симића прешао границу, а када су у Скопљу конституисане српске власти вратио се“ на своју дужност у Министагр-

ство. И. И. ШУМЕТ. ':B. Dega. ШУМИ OPAHLL (Schumi), историчар

(2/10 1848, Томачево, код Љубљане 17/12. 1916, Цирих). По занимању је био посластичар, али је у својим млађим тодинама много радио око скупљања историске грађе, и написао је много студија из историје Крањске, нарочито у своме Агећту fur Heimatskunde (11, 1882—1887), који je OH тотово сам пунио расправама, прилозима, и грађом. Још данас је једини дипломатички зборник за Крањеку Ш. Џгkunden- und Regestenbuch des Herzogthums Krain (I 1882—1883, II 1884) aa, nmo6a, 771—1969. Ш. историски рад показује доброг и за науку одушевљеног дилетанта, али се у њему често осећа недостатак критичког школовања. М. Кос.

ШУПЕЛНА (ШУПАЉКА), музички инструменат. Иде у ред обое. Прави се од јасеновине, и примитивног је облика. Има велика, и мала Ш. Оне се разликују само величином. Ш. се састоји из три дела; писка, караба и крила. Џисак се састоји од поставе и два писника, дебела као обични јачи папир. Џисник, који је дугуљаст четвероутао, савија се на доњем крају у малу цев, и обавија се чврсто концем. Тако обавијен писник метне се у малу цев, сотник, која се налази у постави. Постава се учврсти у карабе, које имају шест рупа. Писак је, ради сигурности, везан жицом за карабе. — Мала Ш. даје тонове О-Чиг а велика А-биг скале. Звук јој је оштар, и зато се чује из даљине. У JI. обично свирају два свирача, један прим други секунд. СЈАЈ.

ШУПЕРИНА Б. В. у Додатку.

ШУПЉИКАЦ СТЕВАН, српски војвода (1786, Петриња — 15/12 1848, Панчево).

= 1087 —