Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

(заједно ca Јиречком, 1 1913, IL 1917), Staidte und Burgen Albaniens {Denkschritfen der Wiener Akademie, 61, 1924).

Ш. је написао и два романа Костадин Балшић 0 1392—1402 (под псеудонимом Алба Лими, 1920), и Ha Пацифику 2255 (под псеудонимом Еатоп О'ејћ, у ОбзоDJ, 1924, 23/4—2/8). В. Новак.

ШУХАЈ МИРКО ДР., политичар (1823, Загреб — 30/9 1889, Будимпешта). Свршио је права у Пешти. Био је професор римског и казненог права на загребачкој правословној Академији. Ш. се нарочито истакао као одличан предавач. 1861 иза-

Opao ra је Загреб за посланика на Хрват-.

"ском Сабору, где је одмах ступио у прве . редове. Ш. је био члан одбора, за израду адресе краљу у ствари повреде целокупности хрватских земаља. Кад бечка влада није повољно решила питање заступања Далмације на Хрватском Сабору, Ш. је у сабору против тога протестовао. Ш. је био писац адреса, што их је унионистичка странка предлатала. 1868. Ш. је био опет биран за посланика. Сабор га је бирао 88 члана трегниколарне депутације, која је уговорила Натодбу: После Tora постао је Ш. министеријални саветник првог хрватског министарства у Пешти. Кад је, после пада Рауха, постао хрватски бан први хрватски министар у Пешти, Бедековић, Ш. је постављен за оделног предстојника, за унутрашње послове у Загребу

|| палеографије

(1871). На томе је месту остао до 1872.

После ревизије Нагодбе, прешао је у

Пешту. Литература: Магофпе Моуше 1889,

бр. 2/12. М. Џ-г.

ШЧАВНИЦА, река у СОловеначкој, десна. притока Муре. Извире у Оловенским Горицама, испод коте 402 м, североисточно од Марије Снежнице, а око 18 км северносевероисточно од Марибора. Са. изворишта, тече на југоисток, стално вијугајући и чинећи окуке, а од Болехнечице почне тећи према истоку-југоистоку. У Муру утиче нешто низводно од Шафарскот, односно 4 км источно од села Пристове. Ток Ш. је углавном упоредан са током Муре. Већих притока нема. На доњем току протиче у близини Љутомера. Дужина II. roka je 56:3 км, а површина слива 296 км“.

JJ B. ШЧЕПНИН B. Н., руски слависта и професор московског ~ Университета, · чува:

Историског Музеја. у Москви (1863 — 1921). Добио је образовање у Москви. Био је ученик Фортунатова. Најважнија су му дела: Размишљање о језику Савине Књиге (1899; издао је исти споменик 1903), Болоњекл Псалтир (1906). HI. je био добар познавалац орнамената, палеографије и, нарочито, иконописа и миниатура. Издао је Уџбеник

(1990), затим илустровано | Житије Св. Нифонта, и др. Б.