Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

VI

ЈУ.

Неједнакост у обиму појединих чланака у Н. E. дошла је, сем свега, што је напред поменуто, и из других, врло деликатних обзира. Познато је довољно, колико су код нас сви, и најпросвећенији људи, осетљиви у националним, политичким, верским и другим питањима, и колико у том погледу сви суревњиво пазе, да не буду оштећени. Познавајући добро осетљивост наших људи у том погледу, ја сам већ при избору сарадника водио о томе озбиљно рачуна. "Требало је узети сразмеран број сарадника међу Србима, Хрватима и Словенцима, затим је требало ангажовати све политичке странке, групе и струје, па све покрајине, требало је довести у склад разне погледе 'и разне интересе, водити рачуна о личним односима и опрекама, и т. д. А уз све то, требало је ипак пре свега бирати у најмању руку добре, по могућству најбоље, стручњаке за сваки предмет. То је био деликатан и врло тежак посао. За оне струке, где се за сваки део народа морао узети посебан сарадник (историја, књижевност и т. д.) питање је било доста једноставно: узео сам просто по три сарадника. Али је било тешко изабрати сараднике тамо, где је требало да један обради целу државу (природне науке, економију, финансије). Ту је наравно било више опасности, да ће бити незадовољни они, који нису употребљени. Тако је наравно 'и било, али се томе није могло помоћи. :

Колико је због личног односа међу сарадницима било тешкоћа, може се видети, међу осталим, и по томе, што сам ја у Загребу морао позивати на договор сараднике у две посебне групе, јер је у обе било људи, који са појединцима, из друге групе нису хтели ни на конференцији заједно да. буду.

Највећа од свих била је међутим опасност, да не буде повређена национална осетљивост у спорним питањима између Срба и Хрвата. Та је опасност била још повећана тиме, што је у неким круговима интелектуалаца у Загребу однекуд сматрано, да. сам ја противник Хрвата, те је код њих било бојазни, да ћу ја водити целу ствар на штету хрватских интереса. Тврђење и уверавање са моје стране, да је то нетачно, да ја не правим никакву разлику између Орба и Хрвата, те да ће у Н. Е. добити сви место, које им припада, да ће сви делови нашега народа имати иста права и бити у сразмери подједнако обрађени, да ја нећу правити и нећу дозволити да се праве икакве разлике, и-да ћу брижљиво избегавати вређање свачије осетљивости, — све то није помогло: мени се није веровало. Напослетку су отворено тражене у том погледу од мене гарантије, особито за политичке чланке и за чланке о књижевности, и ја сам пристао, да политичке чланке пре штампања прегледа пок. проф. Др. Л. Полић, а чланке о књижевности Др. М. Ре пе тагр. Њих двојица су онда вршили ту дужност, г. Решетар до краја, а г. Полић до своје, на жалост и сувише ране, смрти. Морам истаћи, да су њих двојица тај тежак и деликатан посао вршили са пуно такта и обзира, врло савесно и предано. И 1. Полић и ?. Решетар доставили су ми за време целога рада само мало, и то ситних а оправданих замерака, које сам ја наравно усвојио. За цело време рада међу нама није било никаквих несугласица или неспоразума.

Али и после тога, за неко време, у Загребу још увек није било довољно поверења у мене, и непосредно пред излазак прве свеске Н. КЕ. писао ми је један одличан сарадник, поводом тога, што сам скратио један његов чланак: »Не стране и ступце, него редове ћемо да бројимо, колико је дато у # Е. Србима, а колико Хрватима«.

Међутим, већ после првих свезака било је за сваког, кога је то интересовало, јасно, да се у Н. #. не прави апсолутно никаква разлика између појединих делова нашег народа, и да су сва три дела народа у њој обрађени објективно и са истом љубављу и истим интересом. Тако је током рада сумње све више нестајало, и после извесног времена сви су сарадници имали пуно поверење у моју објективност и пуно уверење, да ја ни у ком погледу не правим у Н. Е. разлику између Словенаца, Хрвата и Срба.

Бедну улогу већег католика од папе узела су на себе само два господина. (један из Панчева и један из Београда), који су и после доказивали, да сам ја шовиниста и да је ово »Кајмакчаланска Енциклопедија«. Она није »кајмакчаланска«