Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ОБЉАЧКА БУНА 1573 ·

што та је добио у залог од. Тајфенбаха, мештру краљевских коњушника и кашпетану у Кањижи, Фрањи Тахому, који је био на злу гласу као насилник. Уршула. Мекницер са бановцем Амбровом Грегоријанцем и са кметовима, напала. је на. Суседград и протерала из њега 'Тахову. породицу. Тахи се тужио краљу, који је издао наређење, да Уршула одмах врати Таху његов део. Кад то Уршула, није хтела учинити, добио је бан Ердеди овлаштење од краља, да СОуседград заузме силом. Уршула“ је дочекала банову војску са добро наоружаним сељацима, који су бана потукли и заробили. Бан је на то против Уршуле подигао парницу зб0г увреде величанства, а она је вратила 'Тахому његову половину властелинства. 1556 вратио се Тахи на Оуседград, и почео се · светити кметовима, нарочито кад је добио управу и друге половине поседа (1569). :

1571 започели су сељаци неку зврету пасивне ресистенције. Ускраћивали су сваки рад на пољима и обуставили свако давање даћа. Покушај Тахов, да дође силом до свога, права, одбили су сељаци силом. Сељаци су одбили и бесплатно вршење радова на пограничним земаџБским утврђењима. После тога краљевска, је комора наредила, да се од Таха одузме онај део властелинства, што му га је комора дала у закуп. Међутим сељаци су се и даље бунили. И хрватски сталежи и кметови слали су 1572 своје. изасланике у Беч, да замоле краља ва интервенцију. Сељаци су почели агитовати и међу кметовима суседних властелинстава. Средиште акције била је (Стубица. (а. сељацима је стајао. у вези и великаш Отјепан Грегоријанеп, зет Уршуле Мекницер. 3

Половином 1572 напали су сељаци на

Суседград, истерали су отуда Тахове синове, опљачкали му курију у Брдовцу и истерали из Каштела Стубице једног Таховог сина M кћери. Затим су упутили другу депутацију краљу. Била је одре„Dega нарочита комисија, да. умири побуњене сељаке. Кметови нису хтели пристати, да се врате под власт Тахову. Када су у тој ствари преузели акцију и Хр-

гРалски и Угарски Сабор, кметови су по- ·

слали и трећу депутацију краљу, али су се уједно почели спремати на енергичан отпор.

Крајем 15792 досудила је комора, Хенинтовцима њихову половину суседградског

властелинства. Кад Тахи ипак није хтео >

да је преда, нашала је Уршула, у пратњи комесара, са кметовима на. Суседград и

Стубицу и заузела их силом. Уршула се.

онда настанила са својима, у једном делу Суседграда, а Тахи је становао у другом. Овако решење није задовољило сељаке, и они су изјавили Хрватском. Сабору, да неће 'Таха и његове потомке за господаре, али да ће се покорити и служити краљу

у Крањску.

и сваком друтом, кога он. одреди. (Сабор · је на то, не зна се по чијем предлогу, изрекао пресуду, којом је прогласио сељаке за велеиздајнике, и све их проскрибовао. На то су се огорчени сељаци отворено побунили.

Већ у другој половини 15792 организовали су се сељаци за отпор. Образовали су савез, коме су били на челу Матија Губец, Иван Пасанец и Иван Могајић. Сва тројица били су стубички кметови. Гупца су сељаци звали бегом, надимак, што та је по свој прилици добио већ пре устанка. За врховног капетана, војске прогласили су Илију Грегорића. Илија, је два пута. био заробљен од. Турака, али оба је пута срећно утекао из ропства. После првог бегства из заробљеништва ' настанио се у Брдовцу, као. Тахов кмет. Пошто“ је често служио као војник у Хрватској Крајини, био је добро упућен у војне послове, како то доказује и његов ратни план. Одређено је и 19 капетана, да воде чете из појединих села.

Грегорић није успео да придобије за себе и ускоке. Главна сила сељака остала је у Стубици, седишту владе. Грего-

"рићев план био је, да оде у Штајерску, да

прикупи тамошње сељаке, затим да један део његове војске пређе Саву, да прикупи крањске (сељаке, да пође до Метлике, пређе Купу и крене на Јаску, Окић и Самобор. Други део требало је да оде до Цеља, а загим, појачан, да крене преко Рогатца у Загорје, а одатле сва уједињена војска да навали на Загреб и диктује господи мир. Још је једно посебно одељење имало да крене из Цеља преко Љубљане к мору, да укине путем сву племићеску царину и ослободи трговину.

Сељаци, који су пристали уз побуњене кметове, окитили су шешире зимзеленом. Циљ кметова, (познат из исказа вођа на суду) био је: Општа једнакост и слобода свих људи, дакле укинуће феудализма и демократија, опште плаћање пореза, општа војна обавеза, укидање царине и племићских митница. Сељаци су изјављивали, да ће се покоравати само краљу Максимилијану и његовом брату, ~ надвојводи Карлу. :

з9/1 1573: планула је буна. Око Брдовда, Отубице и Суседграда скупило се око. 20.000 људи. Бан и бискуп Јурај Драшковић именовао је за свога намесника. Ггашпара Алапића са налогом, да нападне на сељаке око“ Јастребарског и Окића. Штајерска и корушка господа спремила. су се такође за одбрану од сељака. Илија. Грегорић пошао је у Штајерску, а послао је један део своје војске, под Купинићем, Купинића. 'је – 5/9 потукао ускочки капетан Турн, и растерао је њетове сељаке. 6/2 свладао је сељаке код Керестинца и Мокрица Гашпар Алашић. Грегорић је, сазнавши за Купинићев пораз, одлучио, да се врати у Загорје, али су та на повратку испод града Куншпер-

'

2 110 —