Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

| | |. |

та потукла штајерска господа (8/2). Греторић и друг му Гушетић некако су умакли, али су их доцније ухватили између Крижеваца и Иванића, и одвели у Беч.

Против Матије Гупца који је имао око 10.000 људи, кренуо је Гашпар Алапић, на челу племићске војске M банских крајишника. Између Стубичких Топлица и Доње Стубице била се 9/2 огорчена. и

· крвава борба, у којој су сељаци разбије-

ни. Од вођа пали су у руке живи племству Матија Губеп и Иван ПЏасанец. Мага сељака било је повешано на стаблима, многима су одрезали нос и уши.

Део сељака одговарао је пред љубљан-

ским судиштем, а Илија Грегорић и Гушетић у Бечу (по свој прилици обојица су погубљени). Гупцу и ПЏасанцу судили су кратким путем. 15/2 обојица су доведена у Загреб, где су их погубили уз страховите муке. Измишљотина. је, да. је Губец проглашен краљем. Племство је Гупца окрунило врућом жељезном круном, па су та вукли по граду, штипајући та усијаним кљештима, док та нису потубили. 4/10 'исте тодине умро је на Qyседграду и крвник сељака Фрањо 'Тахи. У С. Б. је погинуло око 6.000 сељака.

Литература. Ф. Рачки, Грађа за повијест хрватско-словенске сељачке буне 1573 (Старине, 7, 8); И. Кукуљевић, Сусједград и Медведград (Аркив за повјесницу југославенску, · 3); Р. Хорват, Сељачка буна тодине 1573 (1897); Ј. Хартингер, Хрватско-словеначка,. сељачка буна 1573 (1911); В. Клаић, Повјест Хрвата, У (1911); Ф. Шишић, (СОељачка буна од 1573 (Југословенска, Њива, 1923, 1).

M. Прелог.

СЕЉАЧКА СЛОГА. Ђ. Српска Народна,

Сељачка, Олога.

СЕЉАЧНА СТРАНКА У СХС. РВ. Савез Земљорадника у ОХО.

СЕМБЕРИЈА, кнежина бијељинскот среза, у североисточној Босни, између (Оаве, Дрине и линије Амајлија—Црњелово. Кућа семберских кнезова била. је у. селу Поповићу. У 18 веку ту је била породица Кнежевића као кнежевска. Из те куће истакао се 1806 својом племенитошћу Иво Кнежевић, кнез од Семберије. Шорекло назива кнежине, мисли се, да је у вези са оном врстом турске војске, која се звала, зенбер-сембер (стрелци).

Литература: B. СОкарић, Развитак (1910); Р. Јеремић, Гласник Географског Друштва (7—8, 1999). BD. ТЕ

СЕМЕЉЦИ, село у Славонији, област“

Осек, срез Ђаково; од железничке станице (О. Широко Поље, на прузи 'ЂаковоОсек, 5 км к југоистоку. Имају 1.298 становника у 344 дома, поглаварство општине (3.857 становника), римокатоличку жупу, пучку школу, пошту. J. M-n.

СЕМЕЋ, планина у Босни, северовапа.

дно од велике окуке Дрине код Вишегра-

тлавних

· Државе

СЕН-ЖЕРМЕНСКИ УГОВОР 0 МИРУ

да. Претежно је састављена од тријаских кречњака и доломита, а на истоку на њих належу јурски пешчари и кретацејски лапори и кречњаци. Око Бласиња и Врхова, јављају се верфенски шкриљци, а уз Дрину избиле су еруптивне стене, серпентин и перидотит, којих има од Доњег Штитарева до Вишеграда, 8 у много већој мери даље на југоистоку. С. је типа карене висоравни, нагнуте према. истоку, са које се издижу поједини истакнути

врхови: Враљ (1.386 м), Црни Врх (1.288 M),

Ивица, (1.497 м), Столац (1.435 'м), Врачевица (1.361 м), Велико Брдо (1.341 м), Омрчи-

во Точило (1.151 M), Лијеско Брдо (999 M),

Власиње (845 м) и Грабовица, (817 м). У висораван су усечене долине многих поточића, али су неке од њих суве, на пр. Сухи Дол. Највећи поток на (О. је Осојница, који извире на источној страни Ивице и Врачевице, тече према истоку, и у Дрину утиче код Вишеграда. С. је највећим. делом пошумљен. Преко њега и западним подножјем, воде друмови Рогатица—Џешурићи—Вишеград и Међеђа. Осим тога, има више пешачких путева и става. : ШП. В.

СЕМИНАРИЈЕ, интернати поред православних богословија у српској цркви. У данашњој Краљевини ОХО има пет 0: у Сремским Карловцима, у Битољу, у Џризрену, на Цетињу и у Сарајеву. У (О. сви

'слушаоци богословија добијају потпуно

бесплатно · издржавање: одело.

СЕМОЉ - ЈЕЗЕРО, језеро у Црној Гори, између Лебршника и Сомине Планине, на 42954“ сев. шир., 199 1694 ист. од Гр. Површина му је 0'0515 км“, а апсолутна,

стан, храну и ЈЕНЕ

"висина 1.683 м. Језеро је тлацијалног поJI. B.

рекла.

СЕН-ДЕНИСКА НРОНИКА, названа кроника калуђера из (Сен-Дени, обухвата, време 18380—1492. У О.-Д. К. има важна савремена, белешка, о Косовској битци.

Литература: Ч. Мијатовић (ОпомеНик, 10). M. И.

СЕН - ЂУРАЂ, манастир у Банату, У Темишварској Области, на реци Брзави. Према, традицији (О. је основао у 15 веку деспот Јован. Спомиње се често у 17 веку (1623, 1631, 1643). 1800 био је овде архимандрит Џавле Кенђелац. 0. није проучен.

В. П-ћ.

СЕН - ЖЕРМЕНСКИ (УГОВОР О МИРУ (10/9 1919) између Дустрије с једне, и савезних и удружених сила (Уније, Инглеске, Француске, Шпаније, Јапана) и савезних и удружених сила (Белгије, Кине, Кубе, Грчке, Никарагуе, Панаме, Пољске, Португала, Румуније, OXC, Сијама и Чехословачке) с друге стране. Силе су признале уједињење извесних делова територија Агустроугарске монархије са територијем краљевине Орбије као слободне државе, незаг

__ IJ, = |