Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕН - РЕНЕ. ТАЈБАНДИЈЕ.

висне и савезне под именом Државе српеко-хрватско-словеначке. Аустрија је признала државу и одрекла се свих права на териториј бивше Аустро-угарске монархије, који је признат као део државе ОХО (47). Одређена је комисија од 7 чланова, од којих ће петорицу именовати Главне Силе, а по једног Држава OXO и Аустрија, да фиксира границу (48). Чл. 49 одредио је границе деловачког краја, који ће се плебисцитом одлучити за Аустрију или Државу ОХО. За организацију плебисцита целовачки је крај подељен на две зоне: прву, јужну, и другу, северну, и подвр-

тнут је контроли једне комисије, која је“

имала да приправи плебисцит и осигура непристрасну управу. Састављена је од по једног члана Енглеске, Италије, по једног од Аустрије и државе OXC. учествује само у већањима о другој, а GXO о првој зони. Комисија ће одлучи-

вати већином гласова. Друга зона предата

је Аустрији, да управља њоме, а прва држави СХО. Трупе су имале дужност, да служе одржању реда под контролом комисије у прво време, а затим да се што пре замене локалном полицијом. Комисија. је имала да организује слободно и тајно тласање, и то у првој зони за три месеца од ступања овог уговора на снагу. Ако плебисцит испадне у корист Аустрије, имала је Аустрија да добије и друту 80ну без гласања. У противном случају предвиђено је гласање и у друго) зони за три недеље по шроглашењу резултата плебисцита (50). ;

Држава СХС примила, је, да се унесу у један уговор главних савезних и удружених сила, одредбе о заштити интереза становника који се разликују од већине становништва расом, језиком или вером, а исто тако и одредбе о заштити слободе транзита и праведног режима за трговину других народа (51). За финансиске терете Аустрије, које ће имати да преузме држава ОХО за териториј, стављен под њезин суверенитет, утврђено | је, саобразно чл. 203 партије 1Х (финансисхе клаузуле) овог уговора (52), да свака држава, која је добила територија од бивше Аустро-угарске монархије, и свака. држава, која је настала од раскомадања те монархије, подразумевајући ту и Аустрију, преузме један део дуга бивше аустриске владе, који је гажиран железницама, рудницима соли или другим имањем по стању од 28/7 1914, сразмерно према томе, колико je имања. Остављено је да ту суму одреди Репарациона Комисија. Исто је тако уговорено за негажирани рентовни дуг по размеру, у којем је стајала та категорија прихода преузетог територија према одтоварајућим приходима целокупног | аустриског територија. Приходи Босне и

Херцеговине нису улазили у рачун при

OXC (46)

Француске и.

Уговорено. је, да аустриски члан

која држава добила од тог.

тој калкулацији. Једино je одговорна аустриска влада за све обавезе пређашње аустриске владе, предузете после 28/7 1914. Одредбе овог члана, нису се односиле на покрића, новчаница · Аустро-угарске банке. Од негажиранот аустриског дуга треба одбити део, који је отпадао на Угарску, и додати га угарском делу општег дуга Аустро-Утарске. Решено је, да државе које су преузеле обавезе негажираног дуга ударе жиг на све обвезнице тога дуга, које су на њихову територију. Поседници тих обвезница имали су да постану веровници државе, која им је обвезницу жигосала. Мањак између суме жигосаних обвезница и дела негажираног дуга, који је одредила Репарациона Комисија некој држави, има она да попуни новим обвезницама. Поседници обвезница изван бившег територија Аустро-Утарске имали су да добију од Репарационе Комисије цертификате на те нове обвезнице, а нове обвезнице да се конвертирају у валуту емисионе државе, по размеру, по коме је свака заменила папирне аустро-угарске круне (208). В-љ. Поповић.

СЕН -РЕНЕ ТАЉАНДИЈЕ (Tailandier, Вепе | Сазрага), названи – Заш - Кепе), књижевник, политичар и историк (16/19 1817 — 92/9 1879). Студирао је у Паризу и Хајделбергу, потом је био у Минхену, тде је имао веза са Шелингом. Постао је доктор литературе 1843 и један од главних сарадника Revue des Deux Мопдез, Већ пре тога био је заменик професора за, литературу у Страсбургу, а потом је постао професор литературе у Монпелијеу, па онда на Сорбони. 1868 добио је катедру француске речитости. Био је генерални секретар Министарства Просвете, државни саветник и, од 1873, члан Француске Академије. — О. Р. је био одличан посматрач и писац. Особито се трудио око тога. да упозна Французе с Немачком и источном и јужном Европом. Много се занимао за Словене под немачким притиском и турском тиранијом. Његова Кеупе des Deux Mondes je у опште постала трибина за одбрану права свих тоњених. Своје назоре је и философски оснивао, и дубоко смишљеним одбранама добро заступао. Тим његовим одушевљеним одбранама свих запостављених има се приписати и постанак књите Га Зегбје: КагаGeorge et Miloch (1872), Koja je RaO HCTOриска студија добра, а као литерарно дело одлична. Корист што ју је Србија имала од ње слична је утицају Ранкеове књиге о модерној Србији. С. Р. Србија је преведена ка српски под натписом: Србија од устанка на дахије 1804 до једренског мира 1830 од Николе (О. Јовановића, (1887); С. -Р. студија о Орбији је прво (1869) излазила У Revue des Deux Mondes, MH. Радојчић.

СЕНАБИЈЕ, врсте јабука, које се гаје око Ариља и извозе се. И. Р.

— 3