Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕНИЈА (Зепша), римска варош у Хрватском Шриморју, данас Сењ. Место је било настањено још у предримско доба. Можда. та спомиње грчки путописац Окилаке још око средине 4 века пре Хр. (О. се налазила у земљи племена ЈЛибурна, а на граници Јапода. Октавијан је дао насељу римско градско право. С. је играла знатну улогу у доцније римско доба. Помиње се у њој једно купатило. У време сеобе народа (С. је пропала, да се поново јави у средњем веку. Римске старине нађене у Оењу нису многобројне.

ИО.

СЕНТА, варош у Бачкој, на Тиси. Има 30.694. становника (1921). 1910 било је у 0. 2.857 Срба, 26.529 Мађара, 1.373 Јевреја; православних 92.386, католика, 26.769. ·CG. се спомиње први пут 1216. 1516 Постала је слободна варош. За време Турака, потпадала, је под сегединску нахију. 1697 победио је принц Нуген (Савојски код (О. Турке. После ослобођења од Tyрака (О. је била чисто српско место, те је постала, шанац у потиској граници. кад је граница развојачена, (1751), припала је (0. потиском округу. На место Срба, који су се, шриликом развојачења границе, одсељили у Русију, почели су се у (О. насељавати у великим масама. Оловаци и МаЂари. 1848/49 страдали су у О. врло много Срби. — Становништво се бави претежно ратарством. Врло је знатна трговина и индустрија, нарочито она, која је у вези са, ратарском продукцијом. Занатлиство

и кућна индустрија тажође је знатна. (О.

је врло важна, железничка раскреница. Код (С. је везана Бачка са Банатом твозденим мостом. Има гимназију, врло лепу општинску кућу, и једно од најбоље уређених ватрогасних друштава у држави. У C. се налази и највећа приватна збирка, српских уметничких слика, књига и Ру“ кописа, Јоце Вујића.

СЕНТАНДРЕЈА, место у Мађарској, на Дунаву, изнад Пеште. Има 5.673 становника, (1910), од којих је било Срба 579, Мађара 2.971; православних 631, католика, 4.317. О. је насељена, Србима, после Велике Сеобе, те је у прво време била средиште пресељених Орба 'и седиште патријарха. У (С. је основана прва српска, крепарандија. (О. је била дуто времена. знатно трговачко место и један од главнијих центара нашег културног и националног живота. Ради многих, врло леших и пуних старина цркава, звана је српски Рим. 0. је седиште српског будимског епискошпа. СЕНТМАРТОЊ ИГЊАТ (Szentmartony), исусовац (— 1806, Мурска, Суботица). Био је родом из Међумурја. После укидања свота реда био је учитељ загребачке гимназије и објављивао је у разним приликама латинске или немачке пригодне

песме, тако, на пр. 1782: Carmen honoti-

bus Nicolai Skerlecz nomine archipymnasıl

СЕЊ

zagrablensis, dum supremi comitis zagrabiensis dignitatem adiret, a, 1786: Klage eines Seelenhirten beim Тое Јозерћ5 Gallyull, Bischofs von Agram, то

СЕНЋАНСКА ОКРУЖНА ШТЕДИОНИЦА, Сента. Основана је 1882. Капитал Je 1,000.000. Резерве 350.000, улози 718.124, повериоци. 252.250, менице 2,599.704, Oбит 953.809 Дин. Дивиденда 16%. ПШредседник. је Др. Драгутин Биро, а директор Јосиф Франк. И. С.

СЕНЋАНСНА ОПШТА ШТЕДИОНИЦА, Сента. Основана је 1876. Капитал je 1,200.000. Резерве 205.500, улози 1,927.998, повериоци 30.000, менице 3,179.500, дДОобит 284.711 Дин. Дивиденда 15%. Шредседник је Јован Вујић, а управитељ Игњал Кон млађи. С.

СЕНЋАНСКИ МЛИН: НА ВАЉКЕ ХЕСЛЕР И ДРУГОВИ Д. Д., Сента. Основан је 1912. Капитал је 1,500.000 Дин. Капацитет је 5 вагона дневно. Покретна снага је 340 НР. Запослено је 60 радника.

: (o

СЕНЦ СТЈЕПАН, ~ директор гимназије (28/7 1855, Винковци — 4/8 19925, Загреб). Науке је свршио на бечком Университету, тде је 1877 положио гучитељски испит из трчког, латинског и хрватекосрпског језика. Учитељевао је затим у завичају, и објавио је у тамошњим гимназиским програмима, прве своје стручне радове: Како ваља у гимназији читати песника (18789), Осврт на стотодишњи оснутак гимназије винковачке (1880). Дужи је низ година био наставник у Карловцу, односно у Раковцу; у почетку деведесетих тодина, шрошлога века дошао је у горњоградску, а 1902 као директор у доњоградску гимназију у Загребу, где је служио до пенсионисања, 1910. Њетови Примјери из грчке и римске књижевности у хрватском шправоду (у две свеске од 1894 па до 1929) доживели су три издања, а употребљавају се у средњим школама и данас. По Шенковом грчко-немачком речнику шизрадио је трчко-хрватски речник за школе (1910). Саставио је и Латинску вјежбеницу за више разреде гимнавије у два дела, (1899), који су се, на жалост, кратко време употребљавали, јер се таково превођење избацило из школе. За зборник: Пријеводи грчких и латинских класика, што та, издаје Матица Хрватска, спремио је О и штампао Демостенове товоре (1890) и Плутархове изабране животописе Грка, и Римљана (у два свеска, 1899).

И.

СЕЊ (латински бЗеша, Зета, италијански Зевпа, немачки ЛДепрре), град у Хрватској, у ПШримореско-крајитшкој Области. Лежи на источној обали Јадранског Мора, где се отвара долина Сењска Драга. Готово је на пресецишту паралеле 450 сев. шир., једнако далеко од екватора и пола, и меридијана, 159 ист. дуж. од Гр.

= 118 — 8