Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕЊ

Лицем гледа у море, према отоку Крку, а у залеђу му се диже грана Велебита, Сењско Било, на које се Сењском Драгом вијута вештачки грађена. Јосифова. цеста. до превале Вратника (698 м), одакле силази у Огулин и у Гацку (са краком за Плитвичка Језерај— Лику. Од северозапада долази у (С. приморска цеста из Реке— (Сушака, и наставља се даље према југу у Карлобаг. Шрема западу у полукругу отворена, СО. је лука доста. пространа: на улазу је 360 м широка, а дубока је 3—19 м. У средину луке пружио се са обале 57 м дуги моло, те је дели у два, готово једнажа, дела. До 70-их година, прошлога века С. је лужа била врло жива, пуна бродова и трговине, а трад (О. 60тато и знаменито трговачко место, тако да се сама Река (Фиуме) поближе овначавала као Река код (С. или Сењска Река. Жито, кожа, вино, дрво и со били су главни предмети трговине. Цвала је и бродоградња, па је (О. бродоградилиште било једно од најзнаменитијих у Приморју. Од како је на Реку изграђена железница. (1873) оставила читаво Хрватско Шриморје по страни, и дрвене једрењаче на мору потиснули пароброди, опустели су и (0. лука и О. шквер, на коме већ одавно није саграђен ниједан већи брод. 'Грговина је слаба, придолазак странаца Heзнатан. Данас је (О. паробродска, станица. на линијама; Сушак—(., Оушак—0.—Раб, Сушак—(О—Башка—Паг—Обровац, и станица аутобуске поштанске линије с 0с0бним прометом: 0. — Оточац — Врховине (станица личке железнице) — Плитвичка. Јевера.

(0. има красно зидано купалиште са, бетонским терасама, ва, сунчање, испод градског перивоја, где су две црквице: морнарска, римокатоличка. Ов. Марије на, Арту и православна Велике Госпође. Недалеко: је одатле, на 82 м високој главици, биљета трада (С. добро очувани стари Нехајград, што га, је 1588 саградио тенерал и сењеки капетан Иван Ленковић.

Уски простор града (., налик на, истокрачни троугао са полукружном хипотенузом у луци, запрема 2:86 км“. Град је некада био опасан зидовима, од којих још има остатака: на истоку Велика, врата, кроз која се долази на Кнежићево шеталиште, 62 м дугачки дрворед, почетах Јосифове цесте, коју је градио четник Кнежић, на северу три обле и једна четвороугласта кула, а на западној морској страни кула Ов. Саве. Луком се савила, 'Бериславићева, обала са бискупском ресиденцијом и са великим магазинима, 34, спремање соли и друге трговачке робе. Средиште је града Звонимиров трг са старим каштелом, који је саграђен у шпрBOJ половини 14 века, а поправљен 1760. Сада је Ожеговићев бискупски конвикат. На том је тргу m царинарница (1559) са, особито красним прочељем. Изгледа, да је то из народне песме Омрт Оењанина

Ива, позната црква Ов. Ружица. Од цркви најзнатнија је столна црква Св. Марије, саграђена око 1200 у стилу романске василике на три лађе. На главном олтару, над сликом Богородице, слика је Св. Јурја, заштитника града (. За олтаром је каптолски архив, који има глагољеких листина 15 и 16 века и чува кључеве трада Клиса, донесене у (С. после пада, Клиса у турске руке 1596. Под олтаром је тробница столнога каптола, у којој почива и сењски бискуп Мирко барон Ожетовић Барлабашевачки (— 8/1 1869), оснивач (О. гимназије. Неугледни иначе звоник иза светилишта потиче из 1000. Друта је црква Ов. Фрање, саграђена 1558 у истом стилу као и столна црква, само је од ње мања. Она се одликује множином надгробних плоча, на успомену ускочких војвода и сењских племића (Гргура Паризевића, Винка Омољана, »У скока Милашића«, Петра Радивојевића, Јурја Хрељановића, Јурја Даничића, Матије Гојчића од племена Могоројевића и др.). Најстарији део града O. је Горица. Једино предграђе, Варош, диже се граду на северу, на пристанку 602 м високог Отрмца.

Бујица Поток, што је пре дерала Сењском Драгом и граду кадшто наносила. штету, данас је регулисана, и јединствено је хидротехничко дело у нашој држави: корито је поплочено, насипима учвршћено и бранама испреграђено, па је тако проведен у град водовод, са Краљичина Брела (1070). Из С. Драге, око

9 км далеко од града, десно од Јосифове · цесте, налази се красно уређено гробље.

(0. се налази сред умеренога појаса, и има доста благу климу. Средња тодишња. температура износи 14:16" (0, a међу најтоплијим и најстуденијим месецом мења. се од 23:80 до 5:87 0. Атмосфереског талога има на годину просечно 130:3 см. Кад не би било »сењске буре« која каткада, нарочито зими, траје и по више недеља, (0. би имао 6 месеца пролећа, а 6 месеца лета. Негда бујна шумска околина, доцније отолићена, сада се помало наново шумом прекрива. Од воћа се одликују кајсије; оне су особито велике, угодна мириса те се и извозе. Има понешто и маслине и лаворике.

(О. има 3.037 становника, у 595 кућа. Они говоре хрватски, чакавским наречјем, али у говор уплећу многе талијанске речи; товоре брже него на пример Олавонци, често замењују гласове ц, с и 38 гласовима ч, MII и 3R.

(0. је краљевски и слободни трад. Управу воде градско поглаварство Ca начелником и заступство од 16 чланова. У (О. је столица сењско - модрушке или крбавске бискупије са столним каптолом, римокатоличка жупа и православна парохија, бискупско семениште, реална гимназија, уз њу бискупски конвикт Ожеговићианум и завод Палестра, музичка школа, 2 0сновне школе, стручна школа, за машин-

= 114: