Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

зантиске Далмације, т. ј. о авареким Јутословенима у Панонији, између Саве и средњега Дунава и на самом средњем Дунаву. Међутим, ако је веровати Порфиротениту, хрватско-српека и југословенска, сеоба у Далмацију биле су две разпе

сеобе, и у два разна тренутка под Ирза- |

клијем, т. |. југословенска. је сеоба претходила хрватској и српској; а ни Орбо-

Хрвати нису тада били истоветни са, авајр-

ским Југословенима у Панонији и на средњем Дунаву, већ су они дотле живели међу северозападним Оловенима, иза, Капата. Сем тога, аварски Југословени и Авари упали су насилно и против воље Ираклијеве у византиску Далмацију, док су Хрвати и Срби ту сишли с одобрењем Ираклијевим, као пријатељи и савезници Византије против Авара и аварских Југословена. По Порфирогениту, Хрвати и Срби, пре него што су се за Ираклија настанили У византиској ДЛалмапији, чинили су део двају закарпатских словенских племена, чији су потомци, све до у Порфирогенитово време, становали, под именом Белих Хрвата, у закарпатској Белој или Великој Хрватској, и под именом Белих Срба, у закарпатској Белој Србији или Бојки. За Белу или Велику Хрватску и за Беле Хрвате свога времена Порфирогенит каже, да се налазе одонуд Баварске и Франачке (Немачке), такође одонуд Турске (Мађарске, која је тада држала и Моравску), да одстоје: 30 дана од мрачног (Балтичког) Мора, и да се додирују чак са источним суседима Мађара, турским Печењевима у Румунији и Јужној Русији. Овде Порфирогенит очевидно мисли на Хрватску и Хрвате око горње Висле и Кракова. Јер за ту Хрватску и за те Хрвате знају и други извори 9 и 10 века. По Порфирогекиту, то је чак до у његово време била, засебна, држава, са нарочитим кнезом, који је пригнавао власт краља Франачке и Саксонске, Отона 1 Великог (936—973), доцнијег (од 962) западног императора. За, тог хрватског кнеза из доба. Порфиротенитова има мишљење, да је истоветан са, тадашњим чешким херцегом Болеславом 1 (935—967). Јер Болеслав је такође био клетвеник Отонов (од 950) а, незнано од кад, владао је и закарпатском Хрватском. Међутим, он је морао држали Хрватску још у време кад је Порфирогенит састављао своје дело De administrando ипрегјо (948—951). Јер, само ако је Хрватска још тада чинила једну државу са Чешком, могао је Порфирогенит о њој рећи, да она лежи одонуд Баварске и Отонове Франачке и Саксонске. Иначе, ако би Хрватска тада била независна од Ђолеслава, и имала свога, засебног кнеза, ша би тек доцније (после 951) потпала под Болеслављеву власт, Порфирогенит би свакако рекао, да се она налази одонуд Чешке, којом би тада она била, раставље-

СЕОБА ОРБА И ХРВАТА НА БАЛНАН

на од Баварске и Отонове Франачке и

Саксонске.

Белу Орбију пак, или Бојку, и Беле Србе Порфирогенит такође меће одонуд МађЂарске и близу Франачке, у непосредном суседству Беле Хрватске, и то опет на Висли, и то ваљада на некој Вислиној притоци, за коју он вели да се тада звала Дицика. Име Бојка подсећа, на Вожћаетиш, т. ј. опет на Чешку, из чега би излазило, да се и та Бела Србија из Порфирогенитова доба налазила негде у Чешкој, а уједно и у извесном делу Хрватске, пружајући се чак до на Вислу. Но данас се обично узима, да је Порфирогенит овде потрешно помакао чак у Чешку и чак на Вислу шолапске СОрбе, такође поданике Отонове, и претке данашњих Лужичких Срба.

Најзад, за Беле Хрвате и за Беле (СОрбе, Порфирогенит тврди, да су они у њеTOBO доба још непрестано били некрштени. А за хрватски кнежевски двор додаје, да је живео у пријатељству и сродству са угарским двором, који се такође још није био покретио. И заиста, северозашадни су се Оловени још увек опирали хришћанству, јер им је оно долазило од Немаца, заједно са немачким тосподарством. А без сумње су се срођивали и са, Утрима против заједничког немачког непријатеља. Од Срба у закарпатској Србији одвојила, се, по Порфиротениту, у доба сеобе читава, половина, под једним од двојице браће, који су наследили тадашњег умрлот српског кнеза, поделивши међу собом очинску државу. То би значило, да су црема наследном праву српске кнежевине, иза владаочеве смрти државу делила) сва његова деца. Од Хрвата пак, откинула, се из закарпатеке домовине и кренула се у сеобу само једна породица од седам властелина са људством из њихових области: петоро браће и две сестре, које Порфирогенит све набраја поименце, а сем њих и један од синова тадашњег хрватског кнеза, неки Порга. Порфирогенит при том изрично не каже, али се ваљда подразумева, да је и хрватски кнез, као и српски, био умро пред ову сеобу, па је његов син Порта, при подели државе са осталом браћом, добио у део баш ту поредицу од седморице велможа, са њЊиховим областима. Порфирогенит не каже, колики је то био део закарпатских Хрвата, јер он не наводи број Поргине браће, која су с њиме учествовала у деоби државне целине. За овога Поргу из 7 века данас се обично сматра, да није ни постојао, већ да та је Порфирогенит измислио, направивши од кнеза. далматинских Хрвата, 'из почетка 9 века, Борне, који се и на једном месту код Порфирогенита, спомиње као Порин, две личности, па, метнувши једну у 7 век. Ово се мишљење заснива на томе, што имена Порга и Порин личе једно на друто, и што Порфи-

= 110: —