Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕОБА ОРБА И ХРВАТА НА БАЛКАН

рогенит за оба та хрватска кнеза каже, да се у њихово време извршило покрштење Хрвата из Рима.

Даље, Порфирогенит тврди, да је хрватско и српско досељење из закарпатске Хрвалске и Орбије у византиску провинцију Далмацију изведено хронолошки мало доцније од сеобе аварских Југословена и самих Авара из Паноније у ту исту провинцију Далмацију, али, да су ипак обе те сеобе биле за, владе византиског цара Ираклија, (610 до 641). Порфиротенит то изрично каже. Неки погрешно помишљају, да он, што се тиче сеобе аварских Југословена и Авара, из Паноније у Далмацију, даје на друтом месту противречећи сам себи, сасвим други датум, T. J. време на читавих 500 тодина шре његова писања, што би одвело чак у средину 5 века, ваљада У доба друге хунске најезде на Балкан (447). Шорфиростенит ту казује само за извесне Дубровчане свога времена, да су се њихове породице још у 5 веку доселиле из Салоне у Епидавар, одакле су, после разорења Епидавра од Авара и аварских | Југословена, прешле, | заједно с осталим Епидавранима, у новоосновану Рагузу (Дубровник). Сем тога, по Порфирогениту, хрватска. и српска. сеоба [у BHзантиску провинцију Далмацију није била. насилна, као мало раније сеоба. аварских Југословена и њихових тосподара. Авара. Хрвате и Србе примио је на византиску територију сам цар Ираклије, коме су они прибетли са молбом за земљу. Шрво су таком сеобом ститли Хрвати, па кроз неко време, засебном сеобом, и Срби. Хрвате је, како Порфирогенит прича, Ираклије одмах упутио, да се настане у провинцији Далмацији, пошто тамо савладају византиoke непријатеље Аваре и аварске Јухословене. Хрвати су у томе и успели. Они су неке од Авара и аварских Југословена. поклали у борбама, а неке су покорили, па су, као византиски клетвеници, засели у тој царској области. Но Порфирогенит вели, да се међу далматинским Хрватима, чак до у његово време могло разликовати нешто Авара (па ваљада и аварских Јутословена). Хрвати, по Порфирогениту, нису остали само у Далмацији, него су се проширили и даље на север, и то дабогме опет на рачун аварске државе. Кров

неко време, тврди он, одвојила се од тих

далматинских Хрвата једна гомила, па се одселила, у Панонију и Илирик, где је, под засебним кнезом, образовала, још једну хрватску – државицу, | пријатељску оној првој. Да ли је и тај кнез био опет брат, који је после смрти свога. оца, кне-

зи свих далматинских Хрвата, поделио

очеве поданике са неким другим братом, па, се после са својим делом људства одселио у речене земље, — Порфирогенит о теме ништа не пише.

M по другим игворима, хрватско је племе у својим новим пријадранским оби-

талиштима, бар од краја 8 па све до почетка 10 века, било подељено најмање на оне две државе, које нам помиње Порфирогенит: Далматинску Хрватску, у северозападном Делу провинције Далмације, и панонско-илирску Хрватску, _ између Саве и Драве. Кнез ове друге Хрватске признао је у 8 веку власт прекодравских Авара, ма да су Хрвати између Саве и Драве, кад су се населили у ту област, бар како би излазило из Порфирогенита, били јачи од Авара, и потисли их одатле тгреко Драве.

Србе пак, Ираклије је, по Порфирогениту, најпре сместио у Македонији, у солунској области (теми) Порфирогенитова. доба, око места Сервија (турске Серфиџе), које је, како вели Порфирогенит, од Срба и добило такво име. Но кроз неко време, српски досељеници су затражили и добили од Ираклија одобрење, да се врате натраг у своју закарпатску домовину. Међутим, прешавши Дунав, они су се покајали, па су, преко византиског управкика Београда, још једном замолили Ираклија за друга станишта. На то цар и њих коначно насели, такође као византиске клетвенике, у провинцији Далмацији, опустошеној од Авара и аварских Југословена. Најзад, по Порфирогениту, Хрвати и Срби су још од почетка населили све оне делове провинције Далмације, над којима су и у ШПорфирогенитово време

владале хрватске краљевине Томиславље·вих наследника и разне српске кнеже-

вине. За своје доба Порфирогенит наводи као српско-хрватску границу реке Цетину и Врбас. Према томе, Хрвати би још од досељења, живели у целој југозападној половини те провинције, од Цетине и Врбаса ка Јадранском Мору. У осталом, Порфирогенит и изреком жаже, како за делове провинције Далмације, који су за његово доба били под хрватском Краљевином, тако и за све српске кнежевине његова, доба, у: оној другој половини Дашмације, да онамо станују, још од досељења, Хрвати, а. овамо Срби. Тако на mp. говорећи о свакој од савремених му српских кнежевина, он код сваке од њих непрестано понавља, да Срби у њој 60раве још од оног првог српског кнеза, који је и довео српско племе у Ираклијеву Византију. Он то пре свега тврди за Србију свога времена. (Чаславову). Наука прошлога па и овога века шротласила, је у лицу већине научника, за, легенду цело причање Порфирогенитово о досељењу, најпре аварских Југословена, ma онда Хрвата и (СОрба, у византиску провинцију Далмацију. Научници су до сада о томе написали читаву књижевногт. Пре свега што се тиче Порфирогенитовог тврђења, да су Хрвати и Орби, сасвим супротно аварским Југословенима, дошли у Далмацију мирним путем т. ). са допуштањем цара Ираклија, још је Немап

— l|0 —